Политика - (философске) основе

[Родитељ Три]

Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

Другим речима у суштини политике је туђа воља.

Дефинисањем политике, први пут у историји хуманистичке науке, можемо дефинисати економију.
Јер оно што није у области политике је у области економије.

Дакле, свака принуда, обавеза или дуг у економији не припадају економији као систему појмова и категорија већ политици.

Другим речима у суштини економије је своја воља.

То значи да је и стварње дуга и дуг у економији заправо политика и политичка категорија а не економска.
Дуг и дужност су, дакле, политичке а не економске категорије.

То значи и да су обвезница, меница итд.. политички инструменти а не економски.
Званична наука ће морати да се коригује по питању тих појмова.

 

[Родитељ Три]

Дужност и обавеза као парадигме принуде су својствени свакој заједници и већина(или специфична мањина) их одређује и штити, сматрајући да тиме штите заједницу, и посредно, себе.

 

[KPCTAHK]

ULOGA FILOZOFA U SAVREMENO ORGANIZOVANIM DRUŠTVIMA I PRAVNO UREĐENIM DRŽAVAMA

Još u Platonovoj Politeji (st.grč. (πολιτεία) zaukazana je uloga filozofa u društvu i državi...

Filozofu je ta čestita uloga dana, da svakog bogovetnog dana, kritikuje vladajuće, ali ne kritike radi, ne da se tim svojim bogatim vokabularom prsi, nadgornjava, paradi, inati i nekom prkosi, već jedino i samo, nema tu tamo, ili `amo, da na taj način, a mudrost je za sve pametne najbolji začin, pomogne onim slabim da bi bili bolji, i svom narodu po volji, a oni koji su malko bolji da postanu i ostanu, zaista, najbolji ...

Moj veliki učitelj i mentor, Peter Sloterdijk, je svojom mudrošću, dobrodušnošću i neumorivošću, naročito svojim remek delom „Kritika ciničkog razuma (Kritik der zynischen Vernunft- (1983), promenio način mišljenja tadašnjih Germana u Zapadnoj Nemačkoj što je, kao nekadašnja st. grčka Ideologija (ιδεολογία оd ιδέα – preobrazba, duboko razmišljanje, ideja ... + λογος – razum, učenje, shvatanje i sl.) – viševekovna čežnja kako da se Peleponez, sveto ostrvo, pripoji matici, majci svih Grka, doprinelo da se Zapadna i Istočna (tadašnja DDR) Nemačka, dva oblutka jedne duše, u zagrljaju spoje i da se, nikada više, te dve duše ne razdvoje... Da je to tako, svako drugo razmišljanje je zlo i naopako, dokaz je da Angela Merkel svoju jutarnju kaficu sa Sloterdijkom zajedno srkne ... Da li, čoveče zli i mali, tu neko nekoga i krkne nisu teme za mene – ostavljam to, ali ne i ono, u fokus interesovanja, a to im je jedina duševna hrana, hedonistima, epikurejcima i ostalim dangubama...

Navešću još jedan primer, kako bih urazumio i neverne Tome, dabome ... Uspeh Slovenije je uspeh zdravog razuma, pravilnog prilagođavanja i, naravno, umnosti filozofa. Slavoj Žižek, Janez Drnovšek i moja malenkost su doprineli k tome da se Slovenija pravilno organizira, usmeri i preživi ... To i jeste jedina tajna uspeha te nekadašnje republike u SFRJ, a sada jedne od uspešnijih zemalja u EU ...

Setimo se i ove čuvene Bizmarkove izreka:

„Politika je veština mogućega ... Skriva u sebi upozorenje na veliku decu koja neovlašteno prisvajaju državu."

Prisetio sam se i ovih epikurejskih "Pravila za ljudski vrt", ali, ruku na srce, meni se lično svakovrnasna nasilja gade:

"Ratnici samoubice su još na pravom putu, jer oni shvataju, više ili manje eksplicitno, da nije cilj koji opravdava sredstvo, nego sredstvo govori istinu o cilju."

Krstan Đ. Kovjenić

 

[Родитељ Три]

Krstan Đ. Kovjenić

То није тема.
Ово је тема:
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

Дужност и обавеза као парадигме принуде су својствени свакој заједници и већина(или специфична мањина) их одређује и штити, сматрајући да тиме штите заједницу, и посредно, себе.

 

[KPCTAHK]

То није тема.
Ово је тема:
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

Дужност и обавеза као парадигме принуде су својствени свакој заједници и већина(или специфична мањина) их одређује и штити, сматрајући да тиме штите заједницу, и посредно, себе.

Zar je to tema za pdf Filosofija ?

 

[Родитељ Три]

Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

Треба рећи да је принуда, обавеза или дужност и на индивидуалном(односно између две особе) нивоу политичка категорија,
али нас интересује првенствено парадигма колективне принуде, колективне обавезе или колективне дужности.

Погледајмо сад Општи Друштвени Модел у сфери политике:
дефинисаћемо прво, дакле, политички субјекат и политички објекат.

Политички субјекат представља свака политичка организација као и сваки појединац који има политички став, (односно став у вези принуде, обавезе или дужности).
Политички објекат представљају сви догађаји, односно вести и прича о догађајима који имају политичку димензију, као и свака прича о политичким појмовима(односно догађај, вест или прича о појму у вези принуде, обавезе или дужности).

Политички субјекти су креатори политичких објеката, и конзументи, односно примаоци, политичких објеката.

Политички субјекат је примио политички објекат који му је послао други политички субјекат онда када је видео догађај, чуо вест о догађају или причу о политичком појму.
Примањем политичког објекта, политички субјекат мења(или не мења) свој политички став, односно свој став у вези принуде, обавезе или дужности.
Тако измењен политички субјекат може да створи измењен политички објекат(на пример своју верзију приче о неком догађају или појму) и пошаље га другом политичком субјекту.

Тако смо у основи описали политичке субјективно-објективне токове, односно Општи Друштвени Модел у сфери политике.

 

[Родитељ Три]

Дефинисањем политике, први пут у историји хуманистичке науке, можемо дефинисати економију.
Јер оно што није у области политике је у области економије.

Дакле, свака принуда, обавеза или дуг у економији не припадају економији као систему појмова и категорија већ политици.

Другим речима у суштини економије је своја воља.

Ово је јако битно, да будуће генерације не би биле глупе до комичности, као људи који живе сада.
У економији као систему појмова и категорија и њихових веза, не постоји принуда, дужност или обавеза.
То су искључиво категорије, и то основне, политике.

Постоји само сопствена воља или туђа воља.Или је економија или политика.

На овој теми ћемо покушати, пионирски, да дефинишемо квалитативну и квантитавну страну политичког субјекта и објекта,
и да опишемо организовање на страни перцепције и организовање на страни акције у сфери политике.

 

[Родитељ Три]

Овде можемо да кажемо нешто о парадигми знања у Општем Друштвеном Моделу.

Дефинисаћемо:
- знање на страни акције, које је специјализовано, (у зависности од акције).
- знање на страни перцепције, које је универзално, (знају га сви и знају га исто).

Дакле, дошли смо до парадигме знања на страни перцепције.

Оно је, дакле, основа организовања на страни перцепције,
а организовање на страни перцепције је објективизација, стварање објеката, односно објективног света.

 

[Родитељ Три]

Треба рећи да је свако насиље, застрашивање, уцена, као и отворена борба(са или без правила) парадигма принуде, односно сфера политике.

 

[Родитељ Три]

На овој теми ћемо покушати, пионирски, да дефинишемо квалитативну и квантитавну страну политичког субјекта и објекта,
и да опишемо организовање на страни перцепције и организовање на страни акције у сфери политике.

Као и у сфери економије и у сфери политике постоје два вида објективизације, објективизација политичких субјеката, организовањем на страни политичке перцепције, или политичке тражње, којим настаје Удружење гласача,
и објективизација политичких објеката.

Објективизација је, дакле, квантификација,- настанак квантитативне(објективне) стране субјекта или објекта.

Објективизација политичких субјеката је демократизација, и настанак квантитативне стране политичког субјекта, које је дакле право гласа,
конкретно(конкретизовано) у демократској организацији (која је формирана по угледу на тржиште).
Дакле, квантитативна страна политичког субјекта, (конкретизовано у демократији) је његов глас на изборима (односно право гласа).

Објективизација политичког објекта је политичко информисање.
(Претпоставићемо да је квантитативна страна политичког објекта његов значај, односно важност(вредносно изражена), која зависи и од истинитости, односно вере у истинитост..итд.)

Обе ове објективизације могу да се вежу за Удружење гласача, као удруживање на страни политичке тражње:
- објективизацијом политичких субјеката настаје Удружење гласача,
- објективизација политичких објектата је информисање преко Удружења гласача.

У садашњем политичком систему, који је потпуно апсурдан, и који се распада:
- објективизација политичких објеката обавља се преко тзв. "медија", који су у ствари приватна предузећа, значи нису транспарентни по дефиницији,
- нема јасне разлике између политичке понуде и политичке тражње, будући да политичка понуда представља политичке партије, а партије су уједно организације и на страни понуде и на страни тражње, што је основни апсурд садашњег система.

Пре свега Удружење гласача мора да извуче људе(политичке субјекте) из политичких партија, јасно их постављајући на страну политичке тражње а не понуде, чиме се ти политички субјекти рационализују, и почињу јасно да дефинишу свој интерес односно своју (политичку) тражњу.

Наравно политичка тражња ће да одређује политичку понуду а не обрнуто.

Информисање преко Удружења гласача значи да Удружење гласача има своје новинаре, односно практично је "медиј", и место слободне размене мишења.
Удружење гласача тежи транспарентном информисању, супротно "медијима" и политичким партијама који то не могу по дефиницији.

Будући да је Удружење гласача место објективизације политичких објеката оно ће и да одређује и облик политичке понуде, која ће због тога морати да се мења по облику: политичке партије постају непотребне, остају само појединци по имену и презимену који се нуде да "доласком на власт" испуне обећану тражњу Удружења гласача(које ју је дефинисало), и ништа више.

Јасно је да је Удружење гласача најмоћнија политичка организација у блиској будућности.

 

[gost 391595]

Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

To što si ti opisao je više država kao aparat sile, nego politika u celini. Kao što je ekonomija smišljena da bi se upravljalo oskudicom resursa kao činjenicom stvarnosti, tako je politika nauka o organizaciji društva i zaštiti tog društva od užasa prirodnog stanja.

Napravi prost misaoni eksperiment: imaš priliku da od početka organizuješ ljudsko društvo. Šta misliš, koliko vremena bi prošlo pre nego što bi morali da se uspostavi aparat prisile, tj država? Vrlo malo. Ako veruješ u suprotno, tj da je ljudska priroda inherentno dobra i da bi se ljudi nekako samoorganizovali u zajednicu, a zatim organizovali i razmenu, tj ekonomiju, u dubokoj si zabludi.

 

[Родитељ Три]

Овде можемо да кажемо нешто о парадигми знања у Општем Друштвеном Моделу.

Дефинисаћемо:
- знање на страни акције, које је специјализовано, (у зависности од акције).
- знање на страни перцепције, које је универзално, (знају га сви и знају га исто).

Дакле, дошли смо до парадигме знања на страни перцепције.

Оно је, дакле, основа организовања на страни перцепције,
а организовање на страни перцепције је објективизација, стварање објеката, односно објективног света.

Елементарни пример знања на страни перцепције је језик(који говоримо).
Сви морају да га знају и сви треба да га знају једнако да би била испуњена његова елементарна функционалност.

 

[Родитељ Три]

Јасно је да је Удружење гласача најмоћнија политичка организација у блиској будућности.

Преокрет ће настати када удружење гласача буде добило своје оружане формације.
Тада ће сванути нова зора човечанства.
Тада им нико неће моћи ништа.

 

[gost 391595]

Ovo neka sekta :/

 

[Metronomy]

Zanimljivo, nastavite ima tu jos da se pise...glupost je vrlo opsirna oblast...

 

[Родитељ Три]

Фокусирајмо се за тренутак на квалитативну страну политичког субјекта.
Аналогно са економским субјектом, постоји политички квалитет, односно политички простор, као квалитативна страна политичког субјекта.
То је у ствари политички став, али став у облику политичке тражње.
То је простор, односно квалитет везан за принуду, дужност и обавезу.
Што је занимљив феномен.

 

[gost 391595]

Што је занимљив феномен.

Što si dosadan.

 

[Родитељ Три]

Što si dosadan.

У питању је квалитативна страна политичког субјекта односно квалитет туђе воље.
Можемо квалитативну страну економског субјекта дефинисати као квалитет своје воље.
То су епохална открића.
(јеси ти мушко или женско?)

 

[gost 391595]

To nisu nikakva epohalna otkrića, oduševljaš se bazičnim otkrićima, kao brucoš na FPN-u.

 

[Родитељ Три]

Објективизација је, дакле, квантификација,- настанак квантитативне(објективне) стране субјекта или објекта.

Објективизација политичких субјеката је демократизација, и настанак квантитативне стране политичког субјекта, које је дакле право гласа,
конкретно(конкретизовано) у демократској организацији (која је формирана по угледу на тржиште).
Дакле, квантитативна страна политичког субјекта, (конкретизовано у демократији) је његов глас на изборима (односно право гласа).

То је један вид посматрања квантитативне стране политичког субјекта.
Други вид је, да је оно што је новац за економски субјекат, то је поверење за политички субјекат, који он предаје другом субјекату који му испоручује политички објекат који ствара колективну принуду, дужност или обавезу.
Пошто смо постичгли савршенсво у опису економског модела: https://forum.krstarica.com/threads/kako-da-napravite-svoj-ekonomski-sistem.891524/, посветићемо се тражењу савршеног описа политичког модела.

Треба рећи да демократија није услов исправности овог модела, и да у свакој организацији постоји политички став и глас, чак и ако није формалан, односно квалитаивна и квантитативна страна политичког субјекта и објекта.

Политички модел је очгледно другачији од економског јер има своје специфичности.
Треба рећи да је политички објекат између осталог и сваки појам, као и прича о појму, везана за принуду, дужност или обавезу,
као што је држава, припадање некој групи која има политичку димензију, затим на пример разлог за стид и суздржавање, одређени модели понашања и одлука који могу бити исправни или неисправни или било шта што је парадигма туђе воље у било ком облику...

 

[Родитељ Три]

Ко жели заједно са мном да направи удружење гласача, као невладину организацију, и тако уђе у историју нека ми се јави на ПП.
Удружење гласача ће ускоро постати најјача политичка организација у Србији.
Организовање удружења гласача највише личи на организацију прве цркве из раног средњег века.

 

[Родитељ Три]

Ко жели заједно са мном да направи удружење гласача, као невладину организацију, и тако уђе у историју нека ми се јави на ПП.
Удружење гласача ће ускоро постати најјача политичка организација у Србији.
Организовање удружења гласача највише личи на организацију прве цркве из раног средњег века.

Удружење гласача је једина организација у историји која може да потпише уговор са политичарима о обећању и испуњењу.

Три ствари су суштинске у удружењу гласача:
-информисање, преко удружења гласача
-размена мишљења, у удружењу гласача
-уговор са политичарима, о обавезном испуњењу захтева

Тај уговор највише личи на француски друштвени уговор, осим што је овај стваран а овај други од увек фарса.

Удружење гласача је као што смо рекли организација на страни перцепције, односно организација на страни политичке тражње.
Као организација на страни перцепције основа јој је да свако може да дође до сваког другог и пошаље му објекат(вест).

На пример, удружење гласача потпише уговор са неким политичарем и гласа за њега и он дође у стуацију да га испуни.
Тада мафија светских банкара у облику тајних служби, или нека локална мафија, почне да му прети смрћу, и он одустаје од својих обећања.
Та вест одмах се шири у удружењу гласача и постаје део историје и свести удружења гласача.
Ширење вести и објективна колективна свест су суштина удружења гласача.

Удружење глсача управља квалитативном страном политичких субјеката, односно политичким простором.

Иначе субјекат, односно биће, је тражња, а удружење на страни тражње, (у овом случају политичке), је манифестација колективног бића.

И сада нека врста удружења гласача постоји неформално и неорганизовано, а сада је дошло време, због открића нових теорија, да се то формализује.

Удружење гласача је једина жива манифестација живе политичке заједнице.

 

[Родитељ Три]

Елементарни пример знања на страни перцепције је језик(који говоримо).
Сви морају да га знају и сви треба да га знају једнако да би била испуњена његова елементарна функционалност.

Такође писменост, способност читања, је врста знања на страни перцепције.
Такође и знање о информационо-комуникационој технологији може да буде врста знања на страни перцепције.
Знање о монетарном систему и како се прави новац је такође врста тог знања.
Знање о политичком систему и удруживање у удружење гласача, такође.

Очигледно је да та врста знања мења у основи цивилизацију.

 

[Родитељ Три]

Треба рећи да је политички објекат између осталог и сваки појам, као и прича о појму, везана за принуду, дужност или обавезу,
као што је држава...

Држава је(као и сваки њен `орган`) заправо политички субјекат а не објекат, док је свака прича о држави политички објекат који шаље један политички субјекат другом..
Физички простор је део политичког субјекта, део квалитативне стране политичког субјекта.

 

[Обилић]

Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.
...

Е вала лупа ко шта стигне !