Quantcast

Политика - (философске) основе

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

Другим речима у суштини политике је туђа воља.

Дефинисањем политике, први пут у историји хуманистичке науке, можемо дефинисати економију.
Јер оно што није у области политике је у области економије.

Дакле, свака принуда, обавеза или дуг у економији не припадају економији као систему појмова и категорија већ политици.

Другим речима у суштини економије је своја воља.

То значи да је и стварње дуга и дуг у економији заправо политика и политичка категорија а не економска.
Дуг и дужност су, дакле, политичке а не економске категорије.

То значи и да су обвезница, меница итд.. политички инструменти а не економски.
Званична наука ће морати да се коригује по питању тих појмова.
 
Poslednja izmena:

KPCTAHK

Aktivan član
Poruka
1.425
ULOGA FILOZOFA U SAVREMENO ORGANIZOVANIM DRUŠTVIMA I PRAVNO UREĐENIM DRŽAVAMA

Još u Platonovoj Politeji (st.grč. (πολιτεία) zaukazana je uloga filozofa u društvu i državi...

Filozofu je ta čestita uloga dana, da svakog bogovetnog dana, kritikuje vladajuće, ali ne kritike radi, ne da se tim svojim bogatim vokabularom prsi, nadgornjava, paradi, inati i nekom prkosi, već jedino i samo, nema tu tamo, ili `amo, da na taj način, a mudrost je za sve pametne najbolji začin, pomogne onim slabim da bi bili bolji, i svom narodu po volji, a oni koji su malko bolji da postanu i ostanu, zaista, najbolji ...

Moj veliki učitelj i mentor, Peter Sloterdijk, je svojom mudrošću, dobrodušnošću i neumorivošću, naročito svojim remek delom „Kritika ciničkog razuma (Kritik der zynischen Vernunft- (1983), promenio način mišljenja tadašnjih Germana u Zapadnoj Nemačkoj što je, kao nekadašnja st. grčka Ideologija (ιδεολογία оd ιδέα – preobrazba, duboko razmišljanje, ideja ... + λογος – razum, učenje, shvatanje i sl.) – viševekovna čežnja kako da se Peleponez, sveto ostrvo, pripoji matici, majci svih Grka, doprinelo da se Zapadna i Istočna (tadašnja DDR) Nemačka, dva oblutka jedne duše, u zagrljaju spoje i da se, nikada više, te dve duše ne razdvoje... Da je to tako, svako drugo razmišljanje je zlo i naopako, dokaz je da Angela Merkel svoju jutarnju kaficu sa Sloterdijkom zajedno srkne ... Da li, čoveče zli i mali, tu neko nekoga i krkne nisu teme za mene – ostavljam to, ali ne i ono, u fokus interesovanja, a to im je jedina duševna hrana, hedonistima, epikurejcima i ostalim dangubama...

Navešću još jedan primer, kako bih urazumio i neverne Tome, dabome ... Uspeh Slovenije je uspeh zdravog razuma, pravilnog prilagođavanja i, naravno, umnosti filozofa. Slavoj Žižek, Janez Drnovšek i moja malenkost su doprineli k tome da se Slovenija pravilno organizira, usmeri i preživi ... To i jeste jedina tajna uspeha te nekadašnje republike u SFRJ, a sada jedne od uspešnijih zemalja u EU ...

Setimo se i ove čuvene Bizmarkove izreka:

Politika je veština mogućega ... Skriva u sebi upozorenje na veliku decu koja neovlašteno prisvajaju državu."

Prisetio sam se i ovih epikurejskih "Pravila za ljudski vrt", ali, ruku na srce, meni se lično svakovrnasna nasilja gade:

"Ratnici samoubice su još na pravom putu, jer oni shvataju, više ili manje eksplicitno, da nije cilj koji opravdava sredstvo, nego sredstvo govori istinu o cilju."

Krstan Đ. Kovjenić
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
Krstan Đ. Kovjenić
То није тема.
Ово је тема:
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.


Дужност и обавеза као парадигме принуде су својствени свакој заједници и већина(или специфична мањина) их одређује и штити, сматрајући да тиме штите заједницу, и посредно, себе.
 

KPCTAHK

Aktivan član
Poruka
1.425
То није тема.
Ово је тема:
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.


Дужност и обавеза као парадигме принуде су својствени свакој заједници и већина(или специфична мањина) их одређује и штити, сматрајући да тиме штите заједницу, и посредно, себе.
Zar je to tema za pdf Filosofija ?
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.
Треба рећи да је принуда, обавеза или дужност и на индивидуалном(односно између две особе) нивоу политичка категорија,
али нас интересује првенствено парадигма колективне принуде, колективне обавезе или колективне дужности.

Погледајмо сад Општи Друштвени Модел у сфери политике:
дефинисаћемо прво, дакле, политички субјекат и политички објекат.

Политички субјекат представља свака политичка организација као и сваки појединац који има политички став, (односно став у вези принуде, обавезе или дужности).
Политички објекат представљају сви догађаји, односно вести и прича о догађајима који имају политичку димензију, као и свака прича о политичким појмовима(односно догађај, вест или прича о појму у вези принуде, обавезе или дужности).

Политички субјекти су креатори политичких објеката, и конзументи, односно примаоци, политичких објеката.

Политички субјекат је примио политички објекат који му је послао други политички субјекат онда када је видео догађај, чуо вест о догађају или причу о политичком појму.
Примањем политичког објекта, политички субјекат мења(или не мења) свој политички став, односно свој став у вези принуде, обавезе или дужности.
Тако измењен политички субјекат може да створи измењен политички објекат(на пример своју верзију приче о неком догађају или појму) и пошаље га другом политичком субјекту.

Тако смо у основи описали политичке субјективно-објективне токове, односно Општи Друштвени Модел у сфери политике.
 
Poslednja izmena:

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
Дефинисањем политике, први пут у историји хуманистичке науке, можемо дефинисати економију.
Јер оно што није у области политике је у области економије.

Дакле, свака принуда, обавеза или дуг у економији не припадају економији као систему појмова и категорија већ политици.

Другим речима у суштини економије је своја воља.
Ово је јако битно, да будуће генерације не би биле глупе до комичности, као људи који живе сада.
У економији као систему појмова и категорија и њихових веза, не постоји принуда, дужност или обавеза.
То су искључиво категорије, и то основне, политике.

Постоји само сопствена воља или туђа воља.Или је економија или политика.

На овој теми ћемо покушати, пионирски, да дефинишемо квалитативну и квантитавну страну политичког субјекта и објекта,
и да опишемо организовање на страни перцепције и организовање на страни акције у сфери политике.
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
Овде можемо да кажемо нешто о парадигми знања у Општем Друштвеном Моделу.

Дефинисаћемо:
- знање на страни акције, које је специјализовано, (у зависности од акције).
- знање на страни перцепције, које је универзално, (знају га сви и знају га исто).

Дакле, дошли смо до парадигме знања на страни перцепције.

Оно је, дакле, основа организовања на страни перцепције,
а организовање на страни перцепције је објективизација, стварање објеката, односно објективног света.
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
На овој теми ћемо покушати, пионирски, да дефинишемо квалитативну и квантитавну страну политичког субјекта и објекта,
и да опишемо организовање на страни перцепције и организовање на страни акције у сфери политике.
Као и у сфери економије и у сфери политике постоје два вида објективизације, објективизација политичких субјеката, организовањем на страни политичке перцепције, или политичке тражње, којим настаје Удружење гласача,
и објективизација политичких објеката.

Објективизација је, дакле, квантификација,- настанак квантитативне(објективне) стране субјекта или објекта.

Објективизација политичких субјеката је демократизација, и настанак квантитативне стране политичког субјекта, које је дакле право гласа,
конкретно(конкретизовано) у демократској организацији (која је формирана по угледу на тржиште).
Дакле, квантитативна страна политичког субјекта, (конкретизовано у демократији) је његов глас на изборима (односно право гласа).

Објективизација политичког објекта је политичко информисање.
(Претпоставићемо да је квантитативна страна политичког објекта његов значај, односно важност(вредносно изражена), која зависи и од истинитости, односно вере у истинитост..итд.)

Обе ове објективизације могу да се вежу за Удружење гласача, као удруживање на страни политичке тражње:
- објективизацијом политичких субјеката настаје Удружење гласача,
- објективизација политичких објектата је информисање преко Удружења гласача.

У садашњем политичком систему, који је потпуно апсурдан, и који се распада:
- објективизација политичких објеката обавља се преко тзв. "медија", који су у ствари приватна предузећа, значи нису транспарентни по дефиницији,
- нема јасне разлике између политичке понуде и политичке тражње, будући да политичка понуда представља политичке партије, а партије су уједно организације и на страни понуде и на страни тражње, што је основни апсурд садашњег система.

Пре свега Удружење гласача мора да извуче људе(политичке субјекте) из политичких партија, јасно их постављајући на страну политичке тражње а не понуде, чиме се ти политички субјекти рационализују, и почињу јасно да дефинишу свој интерес односно своју (политичку) тражњу.

Наравно политичка тражња ће да одређује политичку понуду а не обрнуто.

Информисање преко Удружења гласача значи да Удружење гласача има своје новинаре, односно практично је "медиј", и место слободне размене мишења.
Удружење гласача тежи транспарентном информисању, супротно "медијима" и политичким партијама који то не могу по дефиницији.

Будући да је Удружење гласача место објективизације политичких објеката оно ће и да одређује и облик политичке понуде, која ће због тога морати да се мења по облику: политичке партије постају непотребне, остају само појединци по имену и презимену који се нуде да "доласком на власт" испуне обећану тражњу Удружења гласача(које ју је дефинисало), и ништа више.

Јасно је да је Удружење гласача најмоћнија политичка организација у блиској будућности.
 

Eurus

Zainteresovan član
Poruka
206
Политика је наука(учење) о принуди, обавези или дужности.
Сва три појма су у суштини једно.
Дакле, политика се бави употребом и престанком принуде, стварањем и нестајењем обавезе или дужности.

To što si ti opisao je više država kao aparat sile, nego politika u celini. Kao što je ekonomija smišljena da bi se upravljalo oskudicom resursa kao činjenicom stvarnosti, tako je politika nauka o organizaciji društva i zaštiti tog društva od užasa prirodnog stanja.

Napravi prost misaoni eksperiment: imaš priliku da od početka organizuješ ljudsko društvo. Šta misliš, koliko vremena bi prošlo pre nego što bi morali da se uspostavi aparat prisile, tj država? Vrlo malo. Ako veruješ u suprotno, tj da je ljudska priroda inherentno dobra i da bi se ljudi nekako samoorganizovali u zajednicu, a zatim organizovali i razmenu, tj ekonomiju, u dubokoj si zabludi.
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
Овде можемо да кажемо нешто о парадигми знања у Општем Друштвеном Моделу.

Дефинисаћемо:
- знање на страни акције, које је специјализовано, (у зависности од акције).
- знање на страни перцепције, које је универзално, (знају га сви и знају га исто).

Дакле, дошли смо до парадигме знања на страни перцепције.

Оно је, дакле, основа организовања на страни перцепције,
а организовање на страни перцепције је објективизација, стварање објеката, односно објективног света.
Елементарни пример знања на страни перцепције је језик(који говоримо).
Сви морају да га знају и сви треба да га знају једнако да би била испуњена његова елементарна функционалност.
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
149
Јасно је да је Удружење гласача најмоћнија политичка организација у блиској будућности.
Преокрет ће настати када удружење гласача буде добило своје оружане формације.
Тада ће сванути нова зора човечанства.
Тада им нико неће моћи ништа.
 
Top