Postiracu ovu pesmu, nekako mi Vanila asocirla na jednog divnog coveka koji na zalost nije vise medju zivima, a mnogim starijim genracijama je ulepsao mladost, i njegove pesme zive uprkos tome sto njega vise nema

slucajno sam ga spazila(iako sam znala da tu lezi) mislim da bese 2009. u jednoj sobi na Onkoloskom u Beogradu (isla sam nekome u posetu) tad je jos uvek mogao da komunicira, i zamolila sam da me puste da ga pozdravim...Sta da kazem, izmucen, oronuo, a opet s puno iznenadjenja i radosti mi je pruzio ruku, a suze su mu tekle niz obraze iako je pokusao svim silama da ih zadrzi...Meni su kad sam izasla...Posle par meseci cula sam da je preminuo, Slava mu!