ПОЛИТИЧКА СЦЕНА У СРБИЈИ ЈЕ КАОТИЧНА

Evropenda

Domaćin
Banovan
Poruka
4.980
Велике се турбуленције и ломови увик дешавају на политичкој сцени Србије. Она је нестабилна и нима формиране полове, ка ћа их имају политичке арене у Еуропи и свиту.

На примјер. У Америци имамо демократе и републиканце и то је то.

У Еуропи увик имамо неку странку десног центра и неку странку лијевог центра које се боре за власт. Њихова тренутачна популарност зависи од кадрова и резултата. Ту је увик и нека екстремна љевичарска или десничарска странка, али они у бнајбољем случају стигну на 15% и никад нису на прва два мјеста.

Док се у Србији заиста чудне ствари догађају.

СПО је некад бија најјача опозициона странка, имали су прико трећину гласова, сад их нигде нима, око 1% имају.

Радикали некад скоро 50% имали, сад нису прешли цензус.

ДСС је једно вриме има око 80% подршке, сад су на 7%.

СПС је једно вриме подржавало 90% јуди, па су пали на 5%, па их ето опет на 15%.

ДС је исто варирала од 7-8%, па све до скоро 50% колко су освојили 2008. Ако се одвоји Ђилас или ако наставе са свађама, могу доживјет судбину радикала, што уопће неби било добро за Србију.


Све у свему, имамо једну нестабилну и тотално недефинисану политичку арену на којој уопће не постоје профилирани полови и ниједна опција још није стекла неко тврдо утјемељење у бирачком тилу.
 
Признат ћете да ипак није нормаллно да странке иду од 90% подршке па скоро до испод цензуса. То се нигдје не дешава.

Можда је чак и добро тако, нитко неби триба имат бланко подршку пучанства, него све прима заслузи.
 
koja to stranka je imala 90% podrške?

СПС једно вриме, док је балкански месар бија популаран. И ДСС је бија ту негди близу 90% док је Клерофашистуница бија на врхунцу обожавања. Добро се сићан тих анкета.
 
Велике се турбуленције и ломови увик дешавају на политичкој сцени Србије. Она је нестабилна и нима формиране полове, ка ћа их имају политичке арене у Еуропи и свиту.

На примјер. У Америци имамо демократе и републиканце и то је то.

У Еуропи увик имамо неку странку десног центра и неку странку лијевог центра које се боре за власт. Њихова тренутачна популарност зависи од кадрова и резултата. Ту је увик и нека екстремна љевичарска или десничарска странка, али они у бнајбољем случају стигну на 15% и никад нису на прва два мјеста.

Док се у Србији заиста чудне ствари догађају.

СПО је некад бија најјача опозициона странка, имали су прико трећину гласова, сад их нигде нима, око 1% имају.

Радикали некад скоро 50% имали, сад нису прешли цензус.

ДСС је једно вриме има око 80% подршке, сад су на 7%.

СПС је једно вриме подржавало 90% јуди, па су пали на 5%, па их ето опет на 15%.

ДС је исто варирала од 7-8%, па све до скоро 50% колко су освојили 2008. Ако се одвоји Ђилас или ако наставе са свађама, могу доживјет судбину радикала, што уопће неби било добро за Србију.


Све у свему, имамо једну нестабилну и тотално недефинисану политичку арену на којој уопће не постоје профилирани полови и ниједна опција још није стекла неко тврдо утјемељење у бирачком тилу.

Брине ме ово шта се дешава. Црна ала клерофашизма се надвила над нашом вољеном Србијицом, сикће своје отровне пламенове и прети да поруши све оне епохалне резултате које смо постигли. Јако сам забринут и уплашен. Шта чинити?

Ових дана су избори, па желим да допринесем победи проЕвропских снага, у првом реду Демократске Странке на челу са секси дедом, величанственим председником господином Тадићем. Међутим, неке ствари не могу да радим, иако бих желео да помогнем. Звали су ме да лепим плакате, идем од врата до врата, стојим на штандовима. Све је то ок, али ипак сам ја фаца, шмекер, вагабундо, козер, последњи боем, заводник, бечка школа, љубим руке госпођо. Знају ме људи у граду. Не долази у обзир да радим такве ствари. То сам радио деведесетих, доста је било, сада ми некако не пристаје.

Како другачије помоћи Евроатлантски пут? Дајте неку идеју? Како да се ангажујем у кампањи, а да то не буде физикалисање и бламирање?

Звали су ме данас да идем у кампању од врата до врата. Одбио сам и извукао се рекавши како имам много обавеза ових дана. После тога ме гризла савест зато што сам ескивирао борбу за богату, срећну, праведну, стабилну, економски јаку, Европску Србију.

Али стварно људи. Мени је то безвезе. Кампања од врата до врата. Па ја и код рођака и најбољих пријатеља не идем ако се претходно не најавим! Откуд ја знам дал некој жени догорева ручак, или је муж пао на хокеју, друга чешка лига, за 10 000 динара. Стварно ми је труло да као неки Јеховин Сведок секташим по кућама.

Ипак ћу се определити за насиље и насилне акте против непријатеља Европске Уније!! То је најбитнији вид борбе, а бићу и срећан када добијемо Датум За Почетак Преговора јер ћу знати да сам и сам у томе учествовао.





Испунило се оно о чему смо говорили ја, господин Пајтић и величанствени председник гоподин Тадић. Почеле су инвестиције у таласима, почела су нова радна места да пљуште толико да сам забринут да ћемо морати да увозимо радну снагу из Африке и Азије.

Сви они који кажу да нема посла дебело и масно лажу!! Ево ја сам данас сасвим случајно сазнао за два нова радна места, а ко зна колико би их било да сам тражио.

Јутрос сам ишао да купим кафу и цигарете. Тренутак пре мене је ушла жена у трафику, јер је чула да траже радницу. Напоменула је да је већ радила у Политициној трафици око годину ипо дана. Значи има посла ко оће да ради. После сам питао комшиницу са трафике колика је плата, она каже између 15 и 20 иљада, зависи са газдом како се договори.

Други случај догодио се пре неки сат. Шетајући градом, приметио сам скелет луна-парка који се постављао. Пришао сам лунапаркџијама и проћаскао са њима, у жељи да сазнам информације о луна-парку, одакле су, ко су, шта су и тако то.

На пар метара од мене газда је причао телефоном. Него га је звао у вези посла. Газда је прво тражио име и презиме и образовање. Затим је питао за радно искуство. После је овај интересент за посао нешто причао а газда је ћутао. Затим је газда рекао да је у питању физички посао у луна-парку. Плата између 25 и 40 хиљада, зависи како се покаже. Храна и смештај обезбеђени, дакле сви услови за нормалан и савршен живот!!

Овде морам да нагласим да је храна велики издатак, кирија или кредит за стан је велики издатак, режије, струја, вода, грејање, фиксни телефон је велики издатак. А овде је све то џаб џабе. Верујем да ни просечном грађанину Европске Уније, ка којом стремимо и надамо се, кад измири све обавезе тог типа, не остане 400 Евра за слободно трошкарење. А овде те паре има најобичнији физички радник.

Плус посао у луна-парку носи са собом одређени авантуристички дух. Дух вагабунда, боема, бунтовника, уметника и светског путника. Од радника сам сазнао да су претходно били на Златибору. Јуче Златибор, сутра Београд, прекосутра Брисел. Па ви видите. Само небо је граница, јер су захваљујући прошлој проЕвропској влади укинуте визе за земље ЕУ.

Дакле, две пословне понуде сам чуо за само један дан. Мислим да то данас нема нигде у свету. Због тога је јако битно да подржимо господина Тадића на наредним изборима, јер ће нам само он обезбедити наставак овог пута ка коме смо кренули и у коме пливамо као риба у води. Размислите добро. Све ово не сме тек тако бити бачено у воду. У недељу 20 маја сви на биралишта и дајмо подршку онима који имају резултате иза себе.

kako te samo ne mrzi?
 
ofrlja analiza.

- spo je promenio politiku u potpunosti, a vecina glasaca ne podrzava partiju zbog clanova, vec zbog programa.
- sps je imao konstantnu podrsku sa blazim varijacijama sve do izbora dve hiljadite. njihova popularnost je naglo splahnula nakon bombardovanja i petog oktobra.
- dss nikada nije imala 90%, vecu glupost odavno nisam cuo. priblizno toliko je imala dos, a nju je cinilo dvadesetak partija. dss od dve hiljadite do danas podrsku od 8 do 15% glasaca.
- ds nikada nije imala 50%, imali su 38 u koaliciji sa draskovicem i g17+ a to znaci ne preko 32%.
- radikali bi i danas imali pribliznu podrsku da nije doslo do rascepa.

sve u svemu, veoma glupa hrvatska analiza.

mada, istina je da je veoma neprakticno imati 50+ stranaka u skupstini.
 
ofrlja analiza.

- spo je promenio politiku u potpunosti, a vecina glasaca ne podrzava partiju zbog clanova, vec zbog programa.
- sps je imao konstantnu podrsku sa blazim varijacijama sve do izbora dve hiljadite. njihova popularnost je naglo splahnula nakon bombardovanja i petog oktobra.
- dss nikada nije imala 90%, vecu glupost odavno nisam cuo. priblizno toliko je imala dos, a nju je cinilo dvadesetak partija. dss od dve hiljadite do danas podrsku od 8 do 15% glasaca.
- ds nikada nije imala 50%, imali su 38 u koaliciji sa draskovicem i g17+ a to znaci ne preko 32%.
- radikali bi i danas imali pribliznu podrsku da nije doslo do rascepa.

sve u svemu, veoma glupa hrvatska analiza.

mada, istina je da je veoma neprakticno imati 50+ stranaka u skupstini.

i to pričamo o "podršci" onih koji su izlašli na izbore.
 
Признат ћете да ипак није нормаллно да странке иду од 90% подршке па скоро до испод цензуса. То се нигдје не дешава.

Можда је чак и добро тако, нитко неби триба имат бланко подршку пучанства, него све прима заслузи.

Pises cirilicno pismo,a koristis hrvatski jezik....a pises o stanju u Srbiji...?
 
Велике се турбуленције и ломови увик дешавају на политичкој сцени Србије. Она је нестабилна и нима формиране полове, ка ћа их имају политичке арене у Еуропи и свиту.

На примјер. У Америци имамо демократе и републиканце и то је то.

У Еуропи увик имамо неку странку десног центра и неку странку лијевог центра које се боре за власт. Њихова тренутачна популарност зависи од кадрова и резултата. Ту је увик и нека екстремна љевичарска или десничарска странка, али они у бнајбољем случају стигну на 15% и никад нису на прва два мјеста.

Док се у Србији заиста чудне ствари догађају.

СПО је некад бија најјача опозициона странка, имали су прико трећину гласова, сад их нигде нима, око 1% имају.

Радикали некад скоро 50% имали, сад нису прешли цензус.

ДСС је једно вриме има око 80% подршке, сад су на 7%.

СПС је једно вриме подржавало 90% јуди, па су пали на 5%, па их ето опет на 15%.

ДС је исто варирала од 7-8%, па све до скоро 50% колко су освојили 2008. Ако се одвоји Ђилас или ако наставе са свађама, могу доживјет судбину радикала, што уопће неби било добро за Србију.


Све у свему, имамо једну нестабилну и тотално недефинисану политичку арену на којој уопће не постоје профилирани полови и ниједна опција још није стекла неко тврдо утјемељење у бирачком тилу.

Ceo demokratski blok zajedno nikada nije presao 35%.
 
Признат ћете да ипак није нормаллно да странке иду од 90% подршке па скоро до испод цензуса. То се нигдје не дешава.

Можда је чак и добро тако, нитко неби триба имат бланко подршку пучанства, него све прима заслузи.

Народ, препуштен самоме себи, т.ј. букачима и вођама из његове средине, сам себе руши и ломи партијским раздорима изазваним тежњом за влашћу и почастима, и нередима који из тога произилазе. Могу ли народне масе мирно, без такмичења, да размисле, да упуте послове своје земље који се не могу мешати са личним интересима? Могу ли се оне бранити од спољашњих непријатеља? То се не да замислити, јер план раздробљен на толико делова колико је глава у гомили, губи своју целину, па према томе постаје непојмљив и неизводљив.

Само аутократно лице може израдити планове опширне и јасне, у једном реду који чини расподелу свега што се налази у механизму државне машине; из тога треба закључити да се целисходна за једну земљу управа мора сконцентрисати у рукама једног одговорног лица. Без апсолутног деспотизма не може постојати цивилизација, коју не спроводе масе већ њихов руковођа па ма ко он био. Гомила је варварин који испољава своје варварство у свакој прилици. Чим се гомила дочепа слободе, она је убрзо претвара у анархију која је сама по себи највиши степен варварства.
 

Back
Top