Pokrenuti sebe.....

giravaru

Primećen član
Poruka
571
Kako pokrecete sebe, u nekoj ste blagoj depresiji, dal sto niste resili svoj zivotni prostor, dal sto nemate stalan posao, decu, i sve sto ide uz "posle tridesete", sedite tako a dani prolaze, a onda skapirate da tek to nije resenje....Ali odakle krenuti?
Dajte neke sugestije, savete, misljenja!!!!!!!!!:worth:
 
Ja bih prvo učinila nešto lepo za sebe, na primer promenila frizuru ili boju kose ili bih kupila neku sitnicu, onda bih krenula na neki vid rekreacije, aerobik, trčanje, plivanje, vožnja bicikla. Sigurno ćeš se osećati bolje, i imati više vere u sebe.
 
prvo krenes od strukture svakog pojedinog dana i ako vec nemas dovoljno obaveza - nakrcas ih sebi - posadi cvece, reorganizuj orman, reorganizuj kockice u glavi - napravi dobar kratkorocni plan. I drzi ga se
 
Da ali u menjanju frizure i sadjenju cveća sigurno neće naći ono što želi, prvo sama sa sobom u glavi odluči šta želiš i kada, i onda sve svoje snage pokreni u tom smeru, to da li ćeš saditi cveće ili ne je nebitno, uzmi da učiš neki jezik, ili da ideš na krus računarstva ili šta već, što će ti moći omogućiti da se usavršiš,a ko zna na nekom možda i upoznaš onog pravog ;), u svakom slučaju neće škoditi...
 
Kako pokrecete sebe, u nekoj ste blagoj depresiji, dal sto niste resili svoj zivotni prostor, dal sto nemate stalan posao, decu, i sve sto ide uz "posle tridesete", sedite tako a dani prolaze, a onda skapirate da tek to nije resenje....Ali odakle krenuti?
Dajte neke sugestije, savete, misljenja!!!!!!!!!:worth:

...rešila svoj životni prostor, imam stalan posao, dvoje dece(i muža pride!),imam "sve što ide tik uz četrdesete! :per:), uopšte ne sedim a dani mi prolaze, stalno se edukujem i apdejtujem u svakom pogledu...i uhvatim sebe da sam opet ponekad depresivna...

....a onda shvatim da život čine sitnice i male stvari...I eto osmeha...;)
 
Kako pokrecete sebe, u nekoj ste blagoj depresiji, dal sto niste resili svoj zivotni prostor, dal sto nemate stalan posao, decu, i sve sto ide uz "posle tridesete", sedite tako a dani prolaze, a onda skapirate da tek to nije resenje....Ali odakle krenuti?
Dajte neke sugestije, savete, misljenja!!!!!!!!!:worth:

...kada imaš loš dan....
 

Prilozi

  • los-dan1.jpg
    los-dan1.jpg
    37 KB · Pregleda: 23
Desava mi se, i u takvim prilikama sam ljuta na sebe zato sto to znaci da ne cinim sto mogu. Kada postoji neki realan problem o depresivnosti nema ni govora - potpuno mobilisemo sve svoje snage i bacamo se na resavanje, a kada je sve ipak ok, a moglo bi i bolje onda smo depresivni.

Ljuta sam na sebe sto mi se to desava relativno cesto.

Moj lek za sve situacije u zivotu je sveska (najlepsa moguca -simbol novog pocetka), olovka, detaljan plan i detaljna evidencija realizacije kao da je vodi najveci dusmanin, bez bilo kakve bolecivosti prema nedoslednosti.

To omogucava da se pogleda istini u oci. Nema magle, nema samozavaravanja, nema pravdanja sebe, vec aktivno resavanje situacije :ok:
 
Poslednja izmena:
Kako pokrecete sebe, u nekoj ste blagoj depresiji, dal sto niste resili svoj zivotni prostor, dal sto nemate stalan posao, decu, i sve sto ide uz "posle tridesete", sedite tako a dani prolaze, a onda skapirate da tek to nije resenje....Ali odakle krenuti?
Dajte neke sugestije, savete, misljenja!!!!!!!!!:worth:

Lepo sabi postaviš neke obaveze koje moraš da izvršavaš!

U takvim trenucima ti je teško da obavljaš svakodnevne poslove, npr. možeš da nateraš sebe da svakog dana pozoveš druga / drugaricu, da idete u šetnju, da počistiš kuću, oribaš wc, kupuješ namirnice, nešto skuvaš, zaliješ cveće ... a posle svega toga nagradiš sam sebe nečim što voliš :)
 
...rešila svoj životni prostor, imam stalan posao, dvoje dece(i muža pride!),imam "sve što ide tik uz četrdesete! :per:), uopšte ne sedim a dani mi prolaze, stalno se edukujem i apdejtujem u svakom pogledu...i uhvatim sebe da sam opet ponekad depresivna...

....a onda shvatim da život čine sitnice i male stvari...I eto osmeha...;)

uf kakav poznati osećaj


samo što ponekad umesto osmeha shvatim da me manje života čeka nego ono što sam proživela...
 
Za pocetak pronadji neki posao,ako ga vec nemas,jer ekonomska nezavisnost ili stabilnost je najbolja za svaki pocetak...jeste kriza,ali nemoj da biras...ima posla koliko hoces,za one koji hoce da rade...nemas decka?..uclani se u neko planinarsko drustvo,npr.oni su avanturistickog duha a i vrlo su im popularne cene za mnoge destinacije...tu ces se druziti,rekreirati pa mozda i upoznas neku srodnu dusu..a sto se tice stambenog prostora,zasto je imperativ imati svoj stan (kucu) po svaku cenu?!Sa nekom prijateljicom iznajmi stan i delite troskove..ili sa vise prijatelja...pa na zapadu samo bogati ljudi imaju svoje stanove,svi zive podstanarski i putuju..neces u grob odneti taj stan..I oni koji su izuzetno situirani,padaju u depresiju,jer nije sve u novcu...zahvali Bogu svako jutro kad ustanes sto si zdrava i nisi neki invalid...mene ponekad uhvati neka melanholija,htela bih svasta nesto,a onda kada na tv-u vidim devojku bez ruku ili nogu a sprema se za Olimpijadu,prosto se postidim sto sam nezahvalna i ne znam da cenim male stvari..
 
Kako pokrecete sebe, u nekoj ste blagoj depresiji, dal sto niste resili svoj zivotni prostor, dal sto nemate stalan posao, decu, i sve sto ide uz "posle tridesete", sedite tako a dani prolaze, a onda skapirate da tek to nije resenje....Ali odakle krenuti?
Dajte neke sugestije, savete, misljenja!!!!!!!!!:worth:

Od forumašenja? :think:
 
Kako pokrecete sebe, u nekoj ste blagoj depresiji, dal sto niste resili svoj zivotni prostor, dal sto nemate stalan posao, decu, i sve sto ide uz "posle tridesete", sedite tako a dani prolaze, a onda skapirate da tek to nije resenje....Ali odakle krenuti?
Dajte neke sugestije, savete, misljenja!!!!!!!!!:worth:

Povedi iskren razgovor sama sa sobom zasto nesto nije realizovano; razmisli koliko ti sama mozes da promenis stanje;

a ovo boldovano ja :dontunderstand:
 
Kako pokrecete sebe, u nekoj ste blagoj depresiji, dal sto niste resili svoj zivotni prostor, dal sto nemate stalan posao, decu, i sve sto ide uz "posle tridesete", sedite tako a dani prolaze, a onda skapirate da tek to nije resenje....Ali odakle krenuti?
Dajte neke sugestije, savete, misljenja!!!!!!!!!:worth:

Nemoj da sedis, radi nesto, bilo sta. Ako ne mozes da uradis nista za sebe, uradi za nekog drugog. Iscrpi se onako posteno, to pomaze.
Meg Rajan ti je dala dobar savet...
 
Poznat osecaj...
I neko je vec rekao ,a ja potpisujem-zivotni prostor,deca,brak,posao-sve to neka je na mestu taj melahonican osecaj ce se opet pojaviti.
Ja taj problem gledam da resim hobijem ili nekim sitnim zadovoljstvom...
Ako mi to ne pomogne-onda prosto pomislim kako bas neko u mojoj blizini ima pravi,veliki razlog da bude tuzan:(
 
Ja taj problem gledam da resim hobijem ili nekim sitnim zadovoljstvom...

Sakupljaj marke :) (Podsetila si me na film "Soba sa pogledom").

Znate onaj vic, kad Jevrejin ode kod rabina i zali se "grozno nam je kod kuce, zena i ja se svadjamo, deca vriste, zenini roditelji su sa nama", bla, bla... a rabin ga posavetuje da kupi kozu da i ona sa njima zivi. Covek se sokira, ali ga poslusa. Posle par nedelja, eto njega opet i kaze "sada je jos gore, koza mi je pojela knjige, svuda izmet i smrad, ne znam sta da radimo, ovo je za poludeti" a rabin mu kaze "e, sad izbacite kozu".
Tako da, mila postavljacice teme - mozda da se privremeno zaposlis u fabrici? Na nekom stvarno groznom mestu, pa da ti lakne kad se vratis u svoj zivot?
 
Sakupljaj marke :) (Podsetila si me na film "Soba sa pogledom").

Znate onaj vic, kad Jevrejin ode kod rabina i zali se "grozno nam je kod kuce, zena i ja se svadjamo, deca vriste, zenini roditelji su sa nama", bla, bla... a rabin ga posavetuje da kupi kozu da i ona sa njima zivi. Covek se sokira, ali ga poslusa. Posle par nedelja, eto njega opet i kaze "sada je jos gore, koza mi je pojela knjige, svuda izmet i smrad, ne znam sta da radimo, ovo je za poludeti" a rabin mu kaze "e, sad izbacite kozu".
Tako da, mila postavljacice teme - mozda da se privremeno zaposlis u fabrici? Na nekom stvarno groznom mestu, pa da ti lakne kad se vratis u svoj zivot?

To jeste tako:D
Ja sviram,pevam-pa mi bude lepo:per:
Ali uvek kazem-pomisli koliko ljudi ima zaista pravi razlog da budu tuzni?:confused:
Nije da je stvar u radovanju tudjoj nesreci,nego samo poredjenju;)
 
...ne znam kako kod vas, ali moj dosadashnji zzivot se sastoji iz niza mirnih i burnih perioda...
mirne sam periode, koje svakako mogu opisati kao stanje stagnacije, iako chesto dozzivljavala sa malo depresije, smatrala periodima kad skupljam snagu. tad se trudim i da uzzivam u chamotinji. uzzivam u dnevnom rasporedu, ma koliko bio prazan... tad bih sve radila u cilju relaksacije - pa i neko uchenje il` usavrshavanje, a ne pod morati...
i onda osetim da je doshlo vreme i obavezno se neshto desi - neki okidach, koji me samo prebaci u on mode... i onda krece ludilo - dal` je to period divljanja, putovanja, novog radnog mesta, novog choveka il` shta god.... al` s obzirom da sam svesna da nisam osoba nepresushne energije i optimizma (znam takve, al` da se ne lazzemo, nisam ta...), znam da ce taj period da se zavrshi i da cu ja opet da upadnem u neku kolotechinu, ali koja ce da me izlechi i odmori.

u svakom sluchaju, potpuno sam sigurna da bih zauvek mogla da ostanem u tim "mirnim" periodima da u jednom trenutku ne odluchim da se pokrenem. kao da sam podsvesno sve to vreme pravila neki plan. podsvesno sve najbolje znam. i nauchila sam da ponekad "hocu sad i hocu odma`" ne pali... potrebno je vreme da se neke stvari reshe, al` treba biti strpljiv. treba zzelja za reshiti neki problem, ali mora se na toj zzelji i raditi - e to zahteva vreme.
 

Back
Top