Poklon

[ChristopherWalken]

Pa uzvrati mu.
Obraduj i ti nekad nekog.
A sta fali prasetu za Bozic?
Znas li posto je prase?
A sto ti ne poveca platu?
Plata je nesto redovno i to si potpisao ugovor da dobijas.Nema interesa da ti je poveca dugorocno,vjerovatno.Trinaesta plata je beneficija i jednokratna isplata.To mu se vise isplati.Ali ne mora da ti da,znaci njegova dobra volja iz nekog razloga.
A ako tu jos dodamo da su mozda razliciti porezi za te razlicite isplate,onda on sigurno vaga sta mu je isplativije.A i tebi je u korist,nije na stetu.

Napisao sam već zašto nerado kupujem poklona a da to nije ni zato što sam sebičan ni škrtica.
Prase za Božić je najperfidniji vid kupovine radnika i sakupljanja jeftinih poena javnosti. Ako ćeš da budeš fer poslodavac, daj dobru platu, plaćaj doprinose na tu platu a ne na minimalac i niko ti više ništa ne traži.
Pusti ti poklone i džidžabidže. Lako ću ja sam sebi kupiti šta mi treba.

 

[ChristopherWalken]

Isti si Sheldon iz serije "Teorija velikog praska".
Kad kaze-Koja je logika poklanjanja?
Ti meni nesto poklonis, pa me obavezes da i ja tebi nesto poklonim, pazeci na jednaku protivrednost...i tako godinama, dok jedan od nas ne umre, a onaj drugi konacno zaradi.

Inace, i ja ne volim poklone od svakog da primam, neki su mi na nos izasli...a lepo je poklanjati, dragim ljudima, bez ikakvog povoda...najvise se deca obraduju, i odrasli koji su zadrzali to u sebi, takvima pokloniti- to je dupla radost. Ok, i psi, skacu od radosti, moja kad vidi kesu i cuje pitanje-Cije je ovo? Srece njene i dozivljaja...

Više se ni deca ne raduju nekom poklonu. Ti detetu sad da kupiš bilo šta, on ima. Jedino ga može stvarno obradovati neki nabudžen telefon ili kompjuter. A i da nema, malo mu to kao bude zanimljivo i ode da se zeza sa nečim drugim. Sad deca pretežno imaju sve i svašta.

Ja prosto ne volim da se bilo ko troši zbog mene. Ako ćeš da mi kao nešto učiniš, možemo da odemo da platiš piće i to je to. Sasvim dovoljno.

 

[ChristopherWalken]

Kristofer je čovek koji je prestao da se igra.

Jednog dana će se probuditi dete u njemu.

Kad postanem senilan

 

[limunada]

Napisao sam već zašto nerado kupujem poklona a da to nije ni zato što sam sebičan ni škrtica.
Prase za Božić je najperfidniji vid kupovine radnika i sakupljanja jeftinih poena javnosti. Ako ćeš da budeš fer poslodavac, daj dobru platu, plaćaj doprinose na tu platu a ne na minimalac i niko ti više ništa ne traži.
Pusti ti poklone i džidžabidže. Lako ću ja sam sebi kupiti šta mi treba.

Nesto cisto sumnjam da oni koji poklanjaju to prasecza Bozic,ne isplacuju plate.Onda ne bi bilo ni praseta.
Ti opet nekako promasujes poentu.
Te poklone koje firma daje,ne mora da daje.Ako poklanja,to je dobra volja.
A podrazumijeva se da redovno isplacuje plate i placa doprinose.
I sad sta tebi konkretno fali ako ti da i trinaestu platu,pored regularnih?
A trinaestu ti svakako nece dati neko ko ti ne placa ni dvanaest.

 

[limunada]

Više se ni deca ne raduju nekom poklonu. Ti detetu sad da kupiš bilo šta, on ima. Jedino ga može stvarno obradovati neki nabudžen telefon ili kompjuter. A i da nema, malo mu to kao bude zanimljivo i ode da se zeza sa nečim drugim. Sad deca pretežno imaju sve i svašta.

Ja prosto ne volim da se bilo ko troši zbog mene. Ako ćeš da mi kao nešto učiniš, možemo da odemo da platiš piće i to je to. Sasvim dovoljno.

Djeca se ne raduju poklonima jer su prezasicena i jer je promasena poenta poklona.A poenta je da poklon ne mijenja roditeljsku paznju,i da nije stvar prestiza...nego treba da bude stvar koja ce obradovati dijete.
A dijete moze obradovati i jeftina sitnica,cak nesto sto mi odrasli ne bi ni smatrali da je vrijedno.
Ali roditelji su ti koji tutnu djeci nabudzen telefon i misle da su time sve rijesili,samo zato sto je nabudzen i skup.I onda stalno kupuju sve skuplje i skuplje,a djeca sve nezadovoljnija.
A to oko trosenja...poklon ne mora biti skup.
I neko ti poklanja mozda zato sto zeli da te obraduje,a ne sto zeli da mu uzvratis.

 

[Jesen je...]

Djeca se ne raduju poklonima jer su prezasicena i jer je promasena poenta poklona.A poenta je da poklon ne mijenja roditeljsku paznju,i da nije stvar prestiza...nego treba da bude stvar koja ce obradovati dijete.
A dijete moze obradovati i jeftina sitnica,cak nesto sto mi odrasli ne bi ni smatrali da je vrijedno.
Ali roditelji su ti koji tutnu djeci nabudzen telefon i misle da su time sve rijesili,samo zato sto je nabudzen i skup.I onda stalno kupuju sve skuplje i skuplje,a djeca sve nezadovoljnija.
A to oko trosenja...poklon ne mora biti skup.
I neko ti poklanja mozda zato sto zeli da te obraduje,a ne sto zeli da mu uzvratis.

Deca se itekako raduju, samo im treba naci zicu.
I nisu sva prezasicena, ima ih i koja nemaju mnogo...
I ova koja imaju materijalno, obicno su zeljna paznje, razgovora, pa ih obraduje i obicni slatkis, kad su dobro raspolozeni.
Sve je do nas, odraslih.
Sto kazes-kad znas sta ce nekog obradovati, lako je...a to je samo malo da obratis paznju.
U pravu si, paznja je ta koja najvise dirne, poklon je sporedna stvar.

 

[Manastirka]

Više se ni deca ne raduju nekom poklonu. Ti detetu sad da kupiš bilo šta, on ima. Jedino ga može stvarno obradovati neki nabudžen telefon ili kompjuter. A i da nema, malo mu to kao bude zanimljivo i ode da se zeza sa nečim drugim. Sad deca pretežno imaju sve i svašta.

Ja prosto ne volim da se bilo ko troši zbog mene. Ako ćeš da mi kao nešto učiniš, možemo da odemo da platiš piće i to je to. Sasvim dovoljno.

Ja kupila čokoladicu za mene i pošaljem jednu kolegičinoj ćerki. Ima 4 godina.
Sutradan mi ona vraća čokoladicu, kaže mi koleginica i smeje se,...dete hoće veliku čokoladu.
"Epa,...rekoh: "Nema sad velika čokolada"!
Stvarno su nemogući!

 

[limunada]

Ja kupila čokoladicu za mene i pošaljem jednu kolegičinoj ćerki. Ima 4 godina.
Sutradan mi ona vraća čokoladicu, kaže mi koleginica i smeje se,...dete hoće veliku čokoladu.
"Epa,...rekoh: "Nema sad velika čokolada"!
Stvarno su nemogući!

Nije to do djeteta...vec sto je mama nije naucila da se za svaki poklon zahvali, a ne izvolijeva.

 

[Manastirka]

Nije to do djeteta...vec sto je mama nije naucila da se za svaki poklon zahvali, a ne izvolijeva.

I ja sam se zapanjila,...tako malo dete, odm'a traži sve veliko.
Kakve su ove new age generacije "Megalomana", jbt? Sve im malo.
S posla sirota nakupila kesu čokoladica i jednu veliku čokoladu i kaže mi:" Evo,...nosim joj sada kući i reći da si joj ti poslala" . Ja se mislim,...važi, kad si bud.la"!

 

[Jesen je...]

Ja kupila čokoladicu za mene i pošaljem jednu kolegičinoj ćerki. Ima 4 godina.
Sutradan mi ona vraća čokoladicu, kaže mi koleginica i smeje se,...dete hoće veliku čokoladu.
"Epa,...rekoh: "Nema sad velika čokolada"!
Stvarno su nemogući!

Nisu sva deca...od mog brata se obraduju orasima, jabukama, prirodnom soku, vole, nauceni od malih nogu da jedu svasta.
Ali me seti na jednog klinca, ja mu kupila cokoladu, on kaze-ne volim tu sa karamelom.
Ok, rekoh, koju volis...kad krenu u detalje da nabraja neke slatkise za koje nikad nisam ni cula...
Posle komentarisemo mi matori, ono famozno-u nase vreme bio si srecan kad ti baba umuti jaje sa secerom, a cokolada se jela da se ni ne gledas omot.
Drugo vreme, veci izbor, drugacije odrastanje, treba i njih razumeti...ali je def.najvise do vaspitanja-roditelja.

 

[Manastirka]

Pre neki dan pitam sestriće, koji ćete sladoled?
Oni u glas odgovaraju: " Najveći koji imaju".
Da bog sačuva!

 

[__Stela___]

Nije to do djeteta...vec sto je mama nije naucila da se za svaki poklon zahvali, a ne izvolijeva.

Naravno da je do roditelja. Čak i ako dijete kaže tako nešto, koliko je ljudi koji bi stvarno vratili čokoladicu i prenijeli šta je dijete reklo?

 

[Manastirka]

Naravno da je do roditelja. Čak i ako dijete kaže tako nešto, koliko je ljudi koji bi stvarno vratili čokoladicu i prenijeli šta je dijete reklo?

Ja bih mojima samo doma rekla:" Ok,...onda nema ni mala čokoladica"!

 

[limunada]

I ja sam se zapanjila,...tako malo dete, odm'a traži sve veliko.
Kakve su ove new age generacije "Megalomana", jbt? Sve im malo.
S posla sirota nakupila kesu čokoladica i jednu veliku čokoladu i kaže mi:" Evo,...nosim joj sada kući i reći da si joj ti poslala" . Ja se mislim,...važi, kad si bud.la"!

A ne kapira koliko je pogresno vaspitava u razmazenu i egoisticnu osobu.Ili sto je jos gore,kapira,ali zeli da joj dijete bude takvo...da mu se ispunjavaju sve zelje i sutra da gazi po drugima u ime svojih zelja.
Cuj ,kupila mu veliku cokoladu,u ime tebe...umjesto da kaze sad ti teta nije poslala nikakvu cokoladu,jer si bila bezobrazna i nezahvalna.
I dijete bi shvatilo.

 

[86bogomoljka]

Деца се уче, како другим стварима тако и радостима. Не може се обрадовати ако нема те атмосфере. Код хладних, суво рационалних родитеља чије су вредности померене ни дечије неће бити боље. (Мада има деце којима баш то може да смета и фали и постану сасвим другачији, топлији људи )
До нас је да одржавамо чаролију. Да их не убеђујемо како Божић бата и Ускрс зека не постоје. Да пустимо да верују док их држи. Да је радост у шљапкању по барицама, у носу умазаном брашном док заједно месимо колаче, и у кади пуној пене у коју ставиш гусарски брод, и у шатору од јастука и покривача... Такво дете се радује свему и не трчи да се са 15 слика за друштвену мрежу испред скупих кола.

 

[86bogomoljka]

Naravno da je do roditelja. Čak i ako dijete kaže tako nešto, koliko je ljudi koji bi stvarno vratili čokoladicu i prenijeli šta je dijete reklo?

У земљу бих пропала а не још вратила уз осмех. Та жена је језиво неотесана.

 

[moonja..]

Ja kupila čokoladicu za mene i pošaljem jednu kolegičinoj ćerki. Ima 4 godina.
Sutradan mi ona vraća čokoladicu, kaže mi koleginica i smeje se,...dete hoće veliku čokoladu.
"Epa,...rekoh: "Nema sad velika čokolada"!
Stvarno su nemogući!

Šokiran sam.
Šta će ta mala da joj radi...

 

[moonja..]

Деца се уче, како другим стварима тако и радостима. Не може се обрадовати ако нема те атмосфере. Код хладних, суво рационалних родитеља чије су вредности померене ни дечије неће бити боље. (Мада има деце којима баш то може да смета и фали и постану сасвим другачији, топлији људи )
До нас је да одржавамо чаролију. Да их не убеђујемо како Божић бата и Ускрс зека не постоје. Да пустимо да верују док их држи. Да је радост у шљапкању по барицама, у носу умазаном брашном док заједно месимо колаче, и у кади пуној пене у коју ставиш гусарски брод, и у шатору од јастука и покривача... Такво дете се радује свему и не трчи да се са 15 слика за друштвену мрежу испред скупих кола.

Mene ubeđivali da Deda Mraz postoji, rekao toe reklama, neću da idem da se slikam sa nekim tamo što nosi vatu a ne bradu, pa me onda slagali da su neki igrači u pozorištu lutke .a ja vikao na sred predstave nisu, to su čoveci....a šator sam bašrinio vojni uh ..toe posebno bilo lepo, nije me stric slagao, dao mi šator, ja razapeo sa čuturicom, kompasom, sandukom i baterijskim lampom....
Cela poenta je bila u tome da mi ne govore neistinu....

 

[86bogomoljka]

Mene ubeđivali da Deda Mraz postoji, rekao toe reklama, neću da idem da se slikam sa nekim tamo što nosi vatu a ne bradu, pa me onda slagali da su neki igrači u pozorištu lutke .a ja vikao na sred predstave nisu, to su čoveci....a šator sam bašrinio vojni uh ..toe posebno bilo lepo, nije me stric slagao, dao mi šator, ja razapeo sa čuturicom, kompasom, sandukom i baterijskim lampom....
Cela poenta je bila u tome da mi ne govore neistinu....

Када је син посумњао у Ускрс зеку ставила сам му у корпицу међу поклоне и зечији репић. Као, био па му у журби отпао реп Али то су били последњи трзаји наивности. Важно ми је да су постојали, да има осећај за чаролију, бајку, машту...

А ово твоје... Сетих се када му је моја мама направила гриз и у њега убацила свеже, домаће жуманце. Да поједе хранљиво. Није имао пуне 3 године. Бојала се да неће хтети и каже му ”Хајде, Оги да ти бака да сладолед” Он узео први залогај и одговара ”Мммм, гиз, гиз” Тако да... можеш их прећи када њима одговара

 

[Kvinsi]

Bože, kakvi smo ljudi
Ništa, ali baš ništa me ne čudi što su deca ovakva kakva su danas. Bolja i ne mogu da budu.

 

[86bogomoljka]

Bože, kakvi smo ljudi
Ništa, ali baš ništa me ne čudi što su deca ovakva kakva su danas. Bolja i ne mogu da budu.

Гест те маме је за неверицу. Каква дрскост.

 

[Kvinsi]

Nije samo ta mama, puno toga što sam prociaa na ovoj temi je za nevericu

 

[zendeli]

Hajde što je djete reklo, možda je malo pa ne zna koliko je to pogrešno. Ta mama... Jadna onda na dalje sa tim djetetom, naučiće ga kako na slamku krv da joj pije.

 

[moonja..]

Djeca se ne raduju poklonima jer su prezasicena i jer je promasena poenta poklona.A poenta je da poklon ne mijenja roditeljsku paznju,i da nije stvar prestiza...nego treba da bude stvar koja ce obradovati dijete.
A dijete moze obradovati i jeftina sitnica,cak nesto sto mi odrasli ne bi ni smatrali da je vrijedno.
Ali roditelji su ti koji tutnu djeci nabudzen telefon i misle da su time sve rijesili,samo zato sto je nabudzen i skup.I onda stalno kupuju sve skuplje i skuplje,a djeca sve nezadovoljnija.
A to oko trosenja...poklon ne mora biti skup.
I neko ti poklanja mozda zato sto zeli da te obraduje,a ne sto zeli da mu uzvratis.

Koliko su specifična deca, toliko i odrasli.
Krisu BiH kupio neki PS najnoviji, a tebi trenersku..okej....al šta ako Kris ima PS ili nemam pojma, dete ne voli neke igračke, ili mu kupiš knjigu, on hejtuje da čita....to je sve ono, haos...
Mene pokloni obavezuju.
Sad će da krene, danas slava, pa onda 24. pa redom i to je lako, al za rođendane, ne znam nikad šta kome da kupim, a red je.
I, ako hoću da častim i izveden te u kafanu, ne moraš da mi kupiš poklon, ne treba.
Sad za Božić,ne sad, kasnije, znamo kad nama je, da nemam ženu, eto BiH se tačno obesio, odem u TC i sednem u kafić i nemam pojma.....meni to mučenje

 

[moonja..]

Ša ja da kupim kumićima u Švajcarskoj, Aj sad...daj to pečeno prase bi dobro došlo : ). Vole i pasulj lol
Kakvi su to vrazi, obožajem ih :