Bojan7:
Sad satana cak zna i da peva.
Mnogo ste mi bre zamlaceni.
Sve vas treba sa svetu vodicu,
pa malo kandilom po glavi dok se djavli ne isteraju iz vas. :wink:
Дечаче,
Ја сам атеиста. И вечерас реших да погледам ове људе овде и видим какви су они који још верују да неко стоји иѕа њих и да им може помоћи а да се они завале у фотељу и чекају. Ваљало би да мало почну да мисле и постану одговорни за оно што раде.
Још ћу и укратко прокоментарисати хришћанску доброту, али није ми била намера. Питам хришћана, да ли би било добро јаднику, некоме незналици, сипати кроз ушни отвор пар поучних, а тако поједностављених ствари, већ сасвим лаке да се науче и примене али да брзо потом испаре? Или, ако вам је тешко тако, како би било некоме просјаку уделити кору хлеба? Ви бисте то учинили? И мислите да је то добро дело? Видиш, мени се чини да је то зло. Јер, ако ли му уделиш, он ће наставити ту да виси, и да чека мислећи да право чини. А онда да упитамо и Христа, нашега доброг избавитеља: Како би било, друже, да си био исто тако добар, а да нам ниси умро тако млад? Јер, колико видим, твоје учење се данас у мало људи види, а морал нам опада док се црквењаци осмехују и настављају да љубе све људе. Или би било паметније и боље за нас, твоје синове, а Његове унуке, да си нам био мало мудрији, па ону реч коју ми не знадосмо а која се зове "љубав" отпеваш на нама разумљив начин. Или ти ниси познао да смо ми били тако неразумни? Али што си нам онда и дошао ако већ све то знамо? Али, не замерајмо му: нико није савршен, говоре "народне мудрости". Неко је мислио да је на небу и да разговара с анђелима, а био је, међутим, међу нечем супротном анђелима, међу људима.
Тако је говорио Заратустра великоме сину божјем.
Хтео сам само да видим ово о девојци и лептиру јер је то чест мотив у књижевности.
И, додаћу, не може свако да прича како су верници, били они хришћани или пагани, олош или да ништа не вреде као људи. То су људи који тек почињу да уче, али барем имају воље за то. Много је више оних који ни до тога степеника нису стигли нити имају жељу да се било где упуте него вазда стоје и ћуте, а друге називају свакаквим именима. За име атеисте потребно је знање једног ученог теисте и оно по чему се од њега разликује: жеља за вишим и бољим људима.
