Да поновимо градиво, појам Србијанац користио се кроз историју, од самог почетка и кроз XIX вијек. У времену данашњем се не користи, користимо појам Србин који може бити и етноним и демоним (становник Србије) и политоним (држављанин Србије), ово задње се углавном не користи јер на нашим просторима није доминантан политички него етнички концепт нације и у правилу кажемо/пишемо држављанин (или становник) Србије. Како је појам из прошлих времена (попут појмова Србљин или Србљем) могао би проћи као архаизам, некад употреба архаизама и није лоша, но проблем је што појмови Србијанац/србијански имају политичку позадину и користе се из малициозних побуда, што је бриљантно објасио Мило Ломпар.
Када се испреплићу територијалне/политичке одреднице (демоними, политоними) и етничке одреднице (етноними) ту имамо ситуацију када је име земље изведено из имена доминантног народа (Французи - Француска, Њемци - Њемачка, Руси - Русија, Пољаци - Пољска, Срби - Србија и велика већина данашњих европских земаља), ту у српском језику у колоквијалном говору користимо исти термин и за етноним и за политоним (Француз је и етнички Француз, Француз је и држављанин Француске, Њемац је и етнички Њемац, Њемац је и држављанин Њемачке).
Нешто другачије је када је име нације изведено из имена земље (Аустрија - Аустријанац, Аустралија - Аустралијанац, Белгија - Белгијанац итд), значи обрнута ситуација од оне када је име земље изведено из имена народа.
Име Србије је изведено из имена народа, Срба, и ту је апсолутно неразумно не користити исти станард као у другим ситуацџијама када се подударају етноними и политоними, односно етнички Србин у Србији може бити само Србин. Како сам већ написао, и како је на овим просторима доминантан етнички а не политички концепт нације за становнике Србије који нису етнички Срби углавном се користи формулација становник/држављанин Србије иако и Србин није погрешно, користити појмове Србијанац/србијански је силовање интелекта
Како постоји и политичка позадина приче, на појмовима Србијанци/србијански инзистиррају политичари и медији у хрватском и бошњачком корпусу лоших намјера према Србима.
Данас појмове Србијанци/србијански користе или они из малициозних побуда или праноглавци који не разумију те ствари и чији је "гријех" малоумност, трећих нема, мислећи људи ако им малициозност није водиља неће користити те појмове.