Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Азијски џинови и Запад
Главни разлог због којег су Кина и Индија биле незаобилазне на Светском економском форуму у Давосу није толико њихов досадашњи успон колико страх Запада од онога што долази. Прогнозе кажу да ће се ове две велике земље развијати неколико пута брже од осталих земаља.
На традиционалном Међународном економском форуму у Давосу ове године готово да није било ниједне области за расправу у којој Кина и Индија, поготово ова прва, нису третиране као важни фактори глобализације и успостављања нове светске привредне равнотеже – уочавају извештачи. У главним темама, као што су развој светске трговине, цена енергије, однос између богатих и сиромашних, заштита животне средине, трансфер технологије, Кина и Индија су заправо биле незаобилазне.
Пошто је Давос огледало у коме Запад најрадије гледа себе у глобалном окружењу, опсесија западних представника овим двема земљама била је, како је уочио један аналитичар, “прилично бизарна”. Разлог томе не лежи толико у досадашњем успону Кине и Индије, јер он није изненађење, него у страху од онога што долази. Све прогнозе говоре да ће се два азијска џина, који већ дуго имају највиши привредни раст у свету (Кина у просеку од 9,6 одсто, а Индија у просеку од 7 до 8 одсто), развијати истим темпом и у наредне две деценије. Запад ће бити неколико пута спорији, остали свет такође.
Кина је, са 2,2 билиона долара бруто националног продукта и 818,9 милијарди долара девизних резерви у прошлој години, постала пета по снази економска сила света, иза САД, Јапана, Немачке и Британије, а трећи по значају светски извозник. Она је и други светски увозник нафте и земног гаса, после САД. Истовремено је најпривлачније тржиште за стране инвеститоре.
Индија, по оценама економских стручњака, заостаје по снази привреде и привредној динамици за Кином отприлике за једну деценију. Склона је да то види као неку врсту своје политичке предности. “Кина је више усредсређена (на убрзан развој) него што индијска демократија то може себи да дозволи”, каже премијер Манмохан Синг. Западни бизнисмени праве још једну разлику: Кинези су ефикаснији у склапању послова. Према анализи Светске банке, западној компанији је за, рецимо, отпочињање послова у Кини потребан 41 дан, а у Индији 89.
Међутим, Индија је такође Елдорадо за стране инвеститоре и подједнако велико тржиште као Кина. Дају јој се шансе да за једну деценију претекне Јапан. Од свих земаља у развоју она је, због информативне технологије и армије стручњака који, уз то, говоре енглески језик, постала прототип за outsourcing, сеобу индустрије из развијених земаља у мање развијене због јевтиније радне снаге.
У Давосу није било дилеме да Америка остаје локомотива светског економског развоја, али да ће Западу, то јест и Америци и Европи, Кина и Индија тек постати главни изазови. (За њима следе неке друге велике и потенцијално богате земље, као што су Русија и Бразил). Спорови око кинеског огромног суфицита у трговини са САД или око извоза кинеског текстила у Европу само су сигнали могућих будућих судара у заоштравању конкуренције у светској трговини.
Међу аналитичарима који нове азијске изазове поистовећују са опасношћу најбројнији су Американци, посебно кад говоре о успону Кине. “Њихова реакција је често одраз страха, забринутости и гнева”, уочила је Лора Тисон, декан Лондонске школе бизниса. А професор Клаус Шваб, оснивач и извршни председник Форума у Давосу, види у Кини “и опасност и шансу”. Потребно је, по њему, јачати узајамно поверење између Запада и Кине да би се створила ситуација корисна по обе стране.
Кинески вицепремијер Зенг Пеијан настојао је да смири духове. “Кина се не може развијати у изолацији од света, а свету је за развој потребна Кина” – објаснио је он. „Кина даје свој допринос развоју света и пружа помоћ земљама у развоју”. Индија, са своје стране, није имала потребу да наглашава да је отворена земља и да има своју улогу у економској глобализацији.
Запад се одавно суочава са изазовима из Азије. Данас нема ниједне индустријске гране и ниједног високог технолошког домета у којима Западу не конкуришу Јапан, Јужна Кореја, Тајван или “мали азијски тигрови”. Али, сад су на сцену ступили џиновски тигрови. Иако Кина и Индија дају мање од једне десетине светског бруто продукта, први пут се у историји догађа да две земље у развоју имају све већи утицај на економију, трговину и спољну политику великих западних сила, укључујући Америку.
Западни аналитичари не крију стрепње од заједничког наступа Кине и Индије у решавању актуелних светских проблема. Две земље се, тако, залажу за институционализовану сарадњу у области енергије, што би могло имати јак одјек и ван Азије. Међутим, Кина и Индија, иако имају све боље економске и политичке односе и жељу да негују јако стратешко партнерство, веома пазе, свака из својих разлога, на осетљивост својих западних партнера, поготово Американаца, и настоје да с њима не улазе у непотребну конфронтацију
ДРАГОСЛАВ РАНЧИЋ
Главни разлог због којег су Кина и Индија биле незаобилазне на Светском економском форуму у Давосу није толико њихов досадашњи успон колико страх Запада од онога што долази. Прогнозе кажу да ће се ове две велике земље развијати неколико пута брже од осталих земаља.
На традиционалном Међународном економском форуму у Давосу ове године готово да није било ниједне области за расправу у којој Кина и Индија, поготово ова прва, нису третиране као важни фактори глобализације и успостављања нове светске привредне равнотеже – уочавају извештачи. У главним темама, као што су развој светске трговине, цена енергије, однос између богатих и сиромашних, заштита животне средине, трансфер технологије, Кина и Индија су заправо биле незаобилазне.
Пошто је Давос огледало у коме Запад најрадије гледа себе у глобалном окружењу, опсесија западних представника овим двема земљама била је, како је уочио један аналитичар, “прилично бизарна”. Разлог томе не лежи толико у досадашњем успону Кине и Индије, јер он није изненађење, него у страху од онога што долази. Све прогнозе говоре да ће се два азијска џина, који већ дуго имају највиши привредни раст у свету (Кина у просеку од 9,6 одсто, а Индија у просеку од 7 до 8 одсто), развијати истим темпом и у наредне две деценије. Запад ће бити неколико пута спорији, остали свет такође.
Кина је, са 2,2 билиона долара бруто националног продукта и 818,9 милијарди долара девизних резерви у прошлој години, постала пета по снази економска сила света, иза САД, Јапана, Немачке и Британије, а трећи по значају светски извозник. Она је и други светски увозник нафте и земног гаса, после САД. Истовремено је најпривлачније тржиште за стране инвеститоре.
Индија, по оценама економских стручњака, заостаје по снази привреде и привредној динамици за Кином отприлике за једну деценију. Склона је да то види као неку врсту своје политичке предности. “Кина је више усредсређена (на убрзан развој) него што индијска демократија то може себи да дозволи”, каже премијер Манмохан Синг. Западни бизнисмени праве још једну разлику: Кинези су ефикаснији у склапању послова. Према анализи Светске банке, западној компанији је за, рецимо, отпочињање послова у Кини потребан 41 дан, а у Индији 89.
Међутим, Индија је такође Елдорадо за стране инвеститоре и подједнако велико тржиште као Кина. Дају јој се шансе да за једну деценију претекне Јапан. Од свих земаља у развоју она је, због информативне технологије и армије стручњака који, уз то, говоре енглески језик, постала прототип за outsourcing, сеобу индустрије из развијених земаља у мање развијене због јевтиније радне снаге.
У Давосу није било дилеме да Америка остаје локомотива светског економског развоја, али да ће Западу, то јест и Америци и Европи, Кина и Индија тек постати главни изазови. (За њима следе неке друге велике и потенцијално богате земље, као што су Русија и Бразил). Спорови око кинеског огромног суфицита у трговини са САД или око извоза кинеског текстила у Европу само су сигнали могућих будућих судара у заоштравању конкуренције у светској трговини.
Међу аналитичарима који нове азијске изазове поистовећују са опасношћу најбројнији су Американци, посебно кад говоре о успону Кине. “Њихова реакција је често одраз страха, забринутости и гнева”, уочила је Лора Тисон, декан Лондонске школе бизниса. А професор Клаус Шваб, оснивач и извршни председник Форума у Давосу, види у Кини “и опасност и шансу”. Потребно је, по њему, јачати узајамно поверење између Запада и Кине да би се створила ситуација корисна по обе стране.
Кинески вицепремијер Зенг Пеијан настојао је да смири духове. “Кина се не може развијати у изолацији од света, а свету је за развој потребна Кина” – објаснио је он. „Кина даје свој допринос развоју света и пружа помоћ земљама у развоју”. Индија, са своје стране, није имала потребу да наглашава да је отворена земља и да има своју улогу у економској глобализацији.
Запад се одавно суочава са изазовима из Азије. Данас нема ниједне индустријске гране и ниједног високог технолошког домета у којима Западу не конкуришу Јапан, Јужна Кореја, Тајван или “мали азијски тигрови”. Али, сад су на сцену ступили џиновски тигрови. Иако Кина и Индија дају мање од једне десетине светског бруто продукта, први пут се у историји догађа да две земље у развоју имају све већи утицај на економију, трговину и спољну политику великих западних сила, укључујући Америку.
Западни аналитичари не крију стрепње од заједничког наступа Кине и Индије у решавању актуелних светских проблема. Две земље се, тако, залажу за институционализовану сарадњу у области енергије, што би могло имати јак одјек и ван Азије. Међутим, Кина и Индија, иако имају све боље економске и политичке односе и жељу да негују јако стратешко партнерство, веома пазе, свака из својих разлога, на осетљивост својих западних партнера, поготово Американаца, и настоје да с њима не улазе у непотребну конфронтацију
ДРАГОСЛАВ РАНЧИЋ