- Poruka
- 20.759
ČIJI JE OVO MONOLOG?
"Aljoša, nemoj se srditi što sam malopre uvredio tvoga igumana. Jer, evo, prosto sam besan. Jer, ako postoji Bog, ja sam onda kriv i odgovaraću. E, ali ako ga nema, onda bi trebao sve te tvoje oce, sve igumane i svu tu maštu zadaviti i uništiti je po svoj ruskoj zemlji, pa da istina što pre zasija. E, ako je tako, Aljoša, onda neka ti ta tvoja crna mantija samo stoji, a mi pametni ćemo se sakriti u zavetrinu i sladićemo se konjakom.
Ivane, možda je sve to tako naročito udešeno od samoga Boga! Ivane, odgovori: ima li Boga, ili ga nema? Aljoša, ima li Boga? Ivane, ima li besmrtnosti? Aljoša, ima li besmrtnosti?
Biće da Ivan ima pravo. Gospode, Gospode Bože. Kad se čovek samo seti koliko je čovek dao snage, vere uzalud na tu maštu i to već nekoliko hiljada godina. Ivane, ko se to tako podsmeva i ruga čoveku? A ima li đavola? E, šteta. E, đavo da ga nosi. Šta bi ja sad uradio sa onim prvim koji je izmislio Boga?
Aljoša, ja sam malopre uvredio tvog igumana, ti se ne srdiš? A? Ivane, voliš li ti Aljošu? A mene prezireš. Ja sam te molio da ideš u Čermašnju, a ti nećeš da ideš. Ti nisi zabadava doputovao ovamo. Ti imaš nešto na umu. Ti, pakosna dušo!. Ti si došao ovamo da me vrebaš! Te tvoje oči me gledaju i govore: njuško pijana! Ne gledaj me!!! Aljoša, nemoj voleti Ivana!
Ha, ha, ha, Ivane, ako odeš u Čermašnju, doći ću za tobom, poklon ću ti doneti. Pokazaću ti tamo jednu devojčicu. Još je bosonoga..Ne boj se bosonoge. Za mene, celog mog života, nije bilo ružne ženske. Po mom mišljenju, kod svake ženske možeš nešto naročito da pronađeš. Ali treba znati nalaziti...nalaziti... Bosonogu treba ushititi, treba je zadiviti, treba je začuditi da je žmarci prođu.
Ivane, Aljoša, ja sam vašu mater uvek začuđivao. Nikad je nisam mazio, nego kad dođe onaj momenat, sav se rastopim, puzim na kolenima, ljubim joj nožice i dovodim je do malog, malog, naročitog smejka. Znao sam da je kod nje bolest uvek tako počinjala. A sutra dan počne da viče kao klikuša. Ivane, Aljoša, evo, kunem se Bogom, da ja nikad nisam vređao vašu mater, moju Klikušu. A!! A, jesam, samo jednom. Ona se često molila Bogu, naročito je pazila na Bogorodičine praznike, a ja kažem: deder da joj izbijem tu mistiku iz glave, pa joj kažem: "Vidiš li ti tu tvoju ikonu? Ti nju smatraš da je ona čudotvorna! A, evo, ja ću sada da pljunem na nju i ništa mi se neće dogoditi!" Puu! Kad ona to vide, skoči, pljesnu rukama, pokri lice rukama, sva se zatrese i padne na patos. Kao snop, ha, ha, ha..."
"Aljoša, nemoj se srditi što sam malopre uvredio tvoga igumana. Jer, evo, prosto sam besan. Jer, ako postoji Bog, ja sam onda kriv i odgovaraću. E, ali ako ga nema, onda bi trebao sve te tvoje oce, sve igumane i svu tu maštu zadaviti i uništiti je po svoj ruskoj zemlji, pa da istina što pre zasija. E, ako je tako, Aljoša, onda neka ti ta tvoja crna mantija samo stoji, a mi pametni ćemo se sakriti u zavetrinu i sladićemo se konjakom.
Ivane, možda je sve to tako naročito udešeno od samoga Boga! Ivane, odgovori: ima li Boga, ili ga nema? Aljoša, ima li Boga? Ivane, ima li besmrtnosti? Aljoša, ima li besmrtnosti?
Biće da Ivan ima pravo. Gospode, Gospode Bože. Kad se čovek samo seti koliko je čovek dao snage, vere uzalud na tu maštu i to već nekoliko hiljada godina. Ivane, ko se to tako podsmeva i ruga čoveku? A ima li đavola? E, šteta. E, đavo da ga nosi. Šta bi ja sad uradio sa onim prvim koji je izmislio Boga?
Aljoša, ja sam malopre uvredio tvog igumana, ti se ne srdiš? A? Ivane, voliš li ti Aljošu? A mene prezireš. Ja sam te molio da ideš u Čermašnju, a ti nećeš da ideš. Ti nisi zabadava doputovao ovamo. Ti imaš nešto na umu. Ti, pakosna dušo!. Ti si došao ovamo da me vrebaš! Te tvoje oči me gledaju i govore: njuško pijana! Ne gledaj me!!! Aljoša, nemoj voleti Ivana!
Ha, ha, ha, Ivane, ako odeš u Čermašnju, doći ću za tobom, poklon ću ti doneti. Pokazaću ti tamo jednu devojčicu. Još je bosonoga..Ne boj se bosonoge. Za mene, celog mog života, nije bilo ružne ženske. Po mom mišljenju, kod svake ženske možeš nešto naročito da pronađeš. Ali treba znati nalaziti...nalaziti... Bosonogu treba ushititi, treba je zadiviti, treba je začuditi da je žmarci prođu.
Ivane, Aljoša, ja sam vašu mater uvek začuđivao. Nikad je nisam mazio, nego kad dođe onaj momenat, sav se rastopim, puzim na kolenima, ljubim joj nožice i dovodim je do malog, malog, naročitog smejka. Znao sam da je kod nje bolest uvek tako počinjala. A sutra dan počne da viče kao klikuša. Ivane, Aljoša, evo, kunem se Bogom, da ja nikad nisam vređao vašu mater, moju Klikušu. A!! A, jesam, samo jednom. Ona se često molila Bogu, naročito je pazila na Bogorodičine praznike, a ja kažem: deder da joj izbijem tu mistiku iz glave, pa joj kažem: "Vidiš li ti tu tvoju ikonu? Ti nju smatraš da je ona čudotvorna! A, evo, ja ću sada da pljunem na nju i ništa mi se neće dogoditi!" Puu! Kad ona to vide, skoči, pljesnu rukama, pokri lice rukama, sva se zatrese i padne na patos. Kao snop, ha, ha, ha..."
