Poezija izgubljene u prostoru i vremenu...

Watch out!!!

Samo gledaj
i trazi me
tamo gde me nikad
necesh naci.
Na drugoj strani sveta zivim ja.
Druge misli mene vode.
Ovo shto chitash sad,
to je moje obale glas.
Moje tishine...
moje vode...
Ne trazim spas.
Ne zelim ruku.
Nishta mi ne treba
jer sam na vrhu.
Samo gledaj kako letim,
samo gledaj kako smejem se,
samo gledaj kako pevam,
samo gledaj kako ostavljam te!
Ja nisam tu,
ja nisam tvoja!
Samo gledaj me
i kad pozelish me
ne javljaj se!
Jer doci necu,
jer znati necu tvoje ime!
Ime tvoje izgovoriti necu,
usne tvoje meni gorke su!

Idi k dushi svojoj
i zapali svecu
svemu shto imali smo mi,
svemu shto imao si ti!
Dinar-dva za kartu za bus,
minut-dva do zadne stanice!
Od zemlje do neba,
od neba do zvezda,
samo je sekund do zadnje granice!
Moja je pricha neisprichana,duga,
ona traje, trchi, krivuda,
skache i leti,
ona nikad nece stati
jer zabavlja se ludo!
U hodniku hladnom
ochi tamne gledaju me,
ochi tamne smeju mi se,
ochi tamne osmehuju se!

Na ulici svetla pale se,
jedni koraci prate me,
tihi koraci prate me,
kishni koraci prate me,
neko za ruku hvata me,
neko k sebi me okrece,
taj neko grli
i strasno ljubi me,
taj neko ubija me.
Taj neko...
Taj neko si ti...
 
Kliknite za proširenje...
Idemo dalje..kroz san...
Idemo dalje kroz ovaj nasmejani dan,
jer jutro sutra cheka nas
i ne vredi da jucheri vracamo se mi.
Glas me zove
i zatvaram vrata za sobom.
Vratiti se necu jer gotovo je sve.
Odlazim iz ovog dana
da trazim nove puteve.
Sutra nova zatvoricu vrata.
Igra bice gotova za samo jedan dan.
Preksutra igru zapochinjem novu.
Ne, ne vracam se starom snu,
ne vracam se pochetku..
Idem dalje kroz zidove svoje ja,
idem dalje, a kuda?
Ko to zna?
 
"Bon voyage"

Chekacu te.
Ne... nisam tako bezivotna.
Ruke moje toplinu traze.
I shta ti drugo mogu reci
osim:
"bon voyage"?
Tamo je svetlost.
Andjeli zovu te k njoj.
U tom odsudnom trenutku
svest moja odsutna je.
Trazim drugu stranu.
Volim te,
a cvet cu svoj dati drugom.
Ti polazish na dalek put,
ne osvrcesh se,
rshio si,
ne boli te.
I ja sam reshila:
ochi moje u daljini
vishe nece tebe da traze.
Zato krstim prste,
molim se Bogu,
i shapcem u tami:
"Bon voyage"...

Sedim, tiha sam,
ne mislim.
Pored mene je chovek.
Nudi mi ruku.
Sa chashom vode.
Odbijam.
Nisam umorna,
ni zedna.
Nishta ne osecam.
Samo gledam tu svetlost.
Koracham k njoj.
Zaboravljam sve.
Zaboravljam tebe
i briga me.
Odlazim.
Samo vetar,
shto dugu mrsi mi kosu,
kaze:
"Odlazi, idi,
srecna budi
... i ...
bon voyage..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top