Quantcast

Poetski konkurs na temu PROLEĆE - Glasanje

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.453
Dobro veče.

Stigle su četiri pesme za koje možete glasati do 22.03. do 21h.
Imate 5 poena na raspolaganju koje možete podeliti kako želite.


Pesma br. 1

PROLEĆNI SAN

Tek što je laticama
Toga jutra progledala
Još snenu i rosom umivenu
Muževan je bumbar opomenu.

Pročistivši grlo, taj Don Žuan
Na tučak joj sleti uz
„Dobar dan“.

„Dobro vam jutro,
Snažna vam krila“,
Ljubazno je prozborila.

U tišini se potom
Čarolija desi
A bela glavica misli
Otkud baš on
Na njenoj adresi.

Nije joj priznati hteo
Da već desetak minuta merka
Taj cvetić beo.

No je ozbiljan, posvećen ceo,
Ispio nektar, uz naklon odleteo.

Nije čuo njeno tiho
„Zbogom“
Ni „Tako bih volela
Leteti s tobom.“


Pesma br. 2

Kokoška i jaje

Zima je carstvo smrti,
ali proleće joj je omiljeno lovište.

Da li svetlo herojski izranja
ili ga mrak gaji kao mi krave i piliće?
I bodri epovima o junacima i svecima da se krepi i tovi?

Ta aždaja ima beskonačno mnogo glava.
Tih nekoliko koje nudi za sečenje
seme su vesnika preporoda,
radost i nada slepog, kratkovečnog potomstva.

Ona sebe sobom hrani,
samoubija, samovaskrsava.

Život je ciklični ples njenog samoodržanja.

I šta je proleće
do nove generacije mlađi u mrestilištu
koje čeka ista udica sa varalicom?


Pesma br. 3

Oda Postojanju

Dok virka još skriveno iza horizonta
Proljeće mi liči na razigrano dijete
koje se još pod majčinim krilom krije
dok Zima tromo sakuplja skute svoje sive haljine
odlazeći bezvoljna za dječje igre.

Prvi pupoljci kao prvi dječji koraci
nesigurno i pomalo plašljivo pupe
izviruju prvi zeleni izdanci i
stidljivo proviruju nježni vjesnici
pronoseći glas da stasalo je dijete Proljeće.

Opet je Priroda održala lekciju života
bez riječi opisala krug postojanja
starost kako pred mladošću ustukne
smrt koja pred rađanjem umukne
kako prolaznost poklekne pred neprolazom.

Ponovo izviruje razigrano Proljeće
s osmjehom Zimu na put ispratiće
opet je Život poprimio iskričav sjaj
čujem kako i vrapci cvrkuću odu Postojanja,
sve što prolazi, još sjajnije se vraća.


Pesma br. 4

PROLECNE NOVOSTI


"Sanjala sam ga nocas,
kako ga ljubim,
nakon toliko vremena
cutanja i precutkivanja,
otkako je otisao bez reci",
kazem jutros sestri
uz prvu jurtarnju kafu,
pa nastavljam malo tise,
stidljivo, da me jedva cuje:
"Odavno se tako
strasno
zarko
bez zadrske
i bez predumisljaja
nisam ljubila".

"Bices bolesna uskoro,
tako pise u sanovnicima",
uzvraca mi sestra,
mirno prinoseci solju
desnom rukom
ka crvenim
od ruza usnama.

"Nista novo, moja ti",
promumlam kao sebi, a njoj.
"U prolece se uvek prehladim.
Kao po kazni,
izlaze mi na nos
i kroz nos
sva zimska zadovoljstva
natalozena
po butinama,
kukovima,
na struku",
nasmesim se sebi,
svesna o predstojecoj dijeti.

"Mozda treba,
konacno,
da mu pises.
O tebi,
o njemu,
o svemu",
kaze mi ona ozbiljno,
dok prstima brise
otisak od crvenog ruza
na rubu njene soljice.

"I da znas da hocu,
evo, jos sada",
i ustajem po papir i olovku.
"Vec drugo prolece
on ne zna nikakve novosti,
najmanje o svom
jednogodisnjem sinu".
 

Black_star

Domaćin
Poruka
4.003
ja cu samo da ti ukrasim temu,znaci,izbaci me,ne takmicim se.:P

evo jedna od Mike Antica:


Psovke nežnosti


Sad shvatam:
nismo došli zadovoljni ko trave
što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.

Mi smo zvezde
što ludo u mrak se stmoglave
i zbog jednog bljeska ne žale da izgore.

Imamo ruke
dobre
kao pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.

I prisutni smo zbog neba što mora da izraste
u saksijama oka ponekome u svetu.

Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog.
Sad svako pruža šape i nova čuda traži.
A sve je smešno,
i tužno,
i sve je neizbežno,
i ove istine dobre i ove dobre laži.

Prejeli smo se,
kažem, i svako ume da sanja,
i svako ume da psuje i ore daljine glavom.

I jednako je u nama i kamenja i granja.
I jednako je u nama i prljavo i plavo.

I svesni da smo lepi isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gmiže
i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali,
i znamo šta smo dužni,
i šta smo juče hteli
i sutra šta ćemo hteti.

Goreli smo,
al nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju žita i obale u cvetu.

Uvek smo bili živi,
pa ipak:
drukčije živi
od svih ostalih živih na ovom luckastom svetu.

I najzad:
tako je dobro što nismo samo trave,
što talasanja svoja nijednom vetru ne damo,
već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave
željne da budu sunce makar trenutak samo.
 

Napast

Aktivan član
Poruka
1.577
pesma broj 1 - 1 poen - prilikom drugog čitanja sam se setio šta mi se to svidelo kod ove pesme a to su prve tri strofe.
Pomislio sam nešto lepo o autoru i stilu tada, evo i sada.

pesma broj 2 - 1 poen, najviše sam se zamislio nad ovom pesmom, jaka je i svaka je strofa za razmišljanje.
osetio sam bunt prema ovakvoj pesmi, mračnoj, jezivoj, shvatio da ona opisuje jedan deo mračne stvarnosti u kojoj živimo i da na kraju krajeva
samo postavlja pitanja. Poželeo sam da mogu da napišem pesmu u kojoj bih odbranio život i svetlo a onda sam pročitao pesmu broj 3 :)

pesma broj 3 - 2 poena - iz gore navedenih razloga. Tako lepo odgovara na pesmu broj 2. Dao bih joj i više poena ali milsim da i ostale pesme zaslužuju pohvalu

pesma broj 4 - 1 poen - sviđa mi se početak i kraj, ne sviđa mi se samo treća strofa. Ako je pesma opis stvarnog razgovora onda ok, jer eto desila se i ta treća, možda se trećom strofom autorka brani od rastuće tenzije,
ako je izmaštan razgovor odnosno pesma, onda je treća strofa potpuno podbacila, imajući u vidu tenziju koja raste kroz tumačenje sna i opet dramatičan momenat koji donosi poslednja strofa.




pesma
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Top