Lexa
Buduća legenda
- Poruka
- 30.368
Dakle, svest i podsvest su tema 
a ko želi da čita referat, slobodan je 
Čitam ja neke isečke o svesti i podsvesti sad, bilo dosta zanimljivo; i kažu oni: slušaj te male unutrašnje vragolane, ti si ženka tebi to ide od ruke...
Ajde o.O mislim se. A nije da mi nije išlo od ruke, smao u jako neobičnim situacijama, kada je procena nečijih reči u pitanju na brzinu, odluke koje su doneli, smatrah ih nekako..... OČIGLEDNIM. Zato i nisam nikada isticala stvari do kojih ljudi kasnije silnom dedukcijom dođu kada je već kasno.....
Elem, sad bih da vam opišem situaciju:
Oću da smršam, i nagomilalo se tu nekog salca koje nikada nisam imala, pa reko' daj da povremeno gladujem, pa da jedem umereno, to daa rezultata, malo sporta ovo ono
Ustadoh prilično rano a da doručkujem nikada nisam imala običaj. Tačno nakon čitanja ovih tekstova odem do frižidera i ždraknem unutra automatski. Da zlo bude veće, nisam bila ni zainteresovana da jedem, nego mi je nešto trebalo da vidim da li ima. Jao da, mleko
htela da napravim 3 u 1 sa malo mleka.
Kad tamo - PREMIA majonez
E sad, reče meni jedan deo mozga: premia je đubre, ako se slučajno desi da je ukusno sve'dno znaš da je otvorno najvećim delom. Je l to bila intuicija ili logika? stvarno ne znam.
Ali pobedila je radoznalost, te moradoh da liznem da vidim baš kakav je ukus.
Dođavola, kiseo majonez
najzad je neko napravio. Da da, osuđujuća ruljo čitalaca, svideo mi se 
Nema veze, odem ja nazad da nastavim sa radom, kad ono jedino što mi stoji u glavi je majonez. Je be ni majonez. NIje što sam gladna, nije što mislim na hranu ili što bih se prejela, videla sam tamo i šunku od koje bi svima, pod normalnim okolnostima, bale pošle na usta pa bi umrli u agoniji eksplodirajućeg želuca.....
Ne ne ne ja mislim na majonez.
Recite vi meni sad, psiholozi i psihijatri, je l to svest ili podsvest? Svest je ta koja mi govori da je u pitanju đubre od hrane i da ne bih trebala da jedem ako hoću da smršam, ali onda... pa možda sam i gladna
Možda podsvest hoće samo da me nahrani.....
Al' zašto premia majonezom majku joj?
Al ajd sad jedno pravo pitanje: pretpostaviću da ima istine u onome da trpaju razne dodatke u hranu koji čine da opsesivno mislimo na nju. Uglavnom svi krive tu konkretnu situaciju u industriji za debele amere, je l da?
Gde je tu podsvest? Je li to impuls da ipak pojedemo nešto za šta znamo da nije baš zdravo i potrebno i kako je s lušati kada je poremećena?
A tvrde ljudi učeni i mudri da je dobro slušati unutrašnje glasove.
Podsvest je zloupotrebljena tako da slušati je vodi ravno u samouništenje, danas. Iako smo prirodno napravljeni tako da nas pod odgovarajućim okolnostima ista štiti od opasnosti, je l da? Hej, ne čujem međeda, ne vidim ga, čak ni ne smrdi u vazduhu, ali nešto mi kaže da ne idem u onaj mrak i da se vratim u pećinu ispred vatrice, da se lepo ušuškam sa mladuncima..... je l međed postao aditiv
Zašto nam intuicija ne govori da NE JEDEMO premia proizvode
Ajd sad, raspalite.
a ko želi da čita referat, slobodan je Čitam ja neke isečke o svesti i podsvesti sad, bilo dosta zanimljivo; i kažu oni: slušaj te male unutrašnje vragolane, ti si ženka tebi to ide od ruke...
Ajde o.O mislim se. A nije da mi nije išlo od ruke, smao u jako neobičnim situacijama, kada je procena nečijih reči u pitanju na brzinu, odluke koje su doneli, smatrah ih nekako..... OČIGLEDNIM. Zato i nisam nikada isticala stvari do kojih ljudi kasnije silnom dedukcijom dođu kada je već kasno.....
Elem, sad bih da vam opišem situaciju:
Oću da smršam, i nagomilalo se tu nekog salca koje nikada nisam imala, pa reko' daj da povremeno gladujem, pa da jedem umereno, to daa rezultata, malo sporta ovo ono
Ustadoh prilično rano a da doručkujem nikada nisam imala običaj. Tačno nakon čitanja ovih tekstova odem do frižidera i ždraknem unutra automatski. Da zlo bude veće, nisam bila ni zainteresovana da jedem, nego mi je nešto trebalo da vidim da li ima. Jao da, mleko
htela da napravim 3 u 1 sa malo mleka. Kad tamo - PREMIA majonez
E sad, reče meni jedan deo mozga: premia je đubre, ako se slučajno desi da je ukusno sve'dno znaš da je otvorno najvećim delom. Je l to bila intuicija ili logika?
stvarno ne znam.Ali pobedila je radoznalost, te moradoh da liznem da vidim baš kakav je ukus.
Dođavola, kiseo majonez
najzad je neko napravio. Da da, osuđujuća ruljo čitalaca, svideo mi se Nema veze, odem ja nazad da nastavim sa radom, kad ono jedino što mi stoji u glavi je majonez. Je be ni majonez. NIje što sam gladna, nije što mislim na hranu ili što bih se prejela, videla sam tamo i šunku od koje bi svima, pod normalnim okolnostima, bale pošle na usta pa bi umrli u agoniji eksplodirajućeg želuca.....
Ne ne ne ja mislim na majonez.
Recite vi meni sad, psiholozi i psihijatri, je l to svest ili podsvest? Svest je ta koja mi govori da je u pitanju đubre od hrane i da ne bih trebala da jedem ako hoću da smršam, ali onda... pa možda sam i gladna
Možda podsvest hoće samo da me nahrani.....
Al' zašto premia majonezom majku joj?
Al ajd sad jedno pravo pitanje: pretpostaviću da ima istine u onome da trpaju razne dodatke u hranu koji čine da opsesivno mislimo na nju. Uglavnom svi krive tu konkretnu situaciju u industriji za debele amere, je l da?
Gde je tu podsvest? Je li to impuls da ipak pojedemo nešto za šta znamo da nije baš zdravo i potrebno i kako je s lušati kada je poremećena?
A tvrde ljudi učeni i mudri da je dobro slušati unutrašnje glasove.
Podsvest je zloupotrebljena tako da slušati je vodi ravno u samouništenje, danas. Iako smo prirodno napravljeni tako da nas pod odgovarajućim okolnostima ista štiti od opasnosti, je l da? Hej, ne čujem međeda, ne vidim ga, čak ni ne smrdi u vazduhu, ali nešto mi kaže da ne idem u onaj mrak i da se vratim u pećinu ispred vatrice, da se lepo ušuškam sa mladuncima..... je l međed postao aditiv
Zašto nam intuicija ne govori da NE JEDEMO premia proizvode
Ajd sad, raspalite.
