Quantcast

Podjela krajeva u drugom svjetskom ratu na partizanske, ustaške i četničke

Vitez123

Zainteresovan član
Poruka
404
Svi krajevi su naravno hrvatski bez obzira da li je netko bio u partizanima ili ustašama. Mene zanima kako je dolazilo i koje je vaše mišljenje do podjela između susjednih sela,gradova,regija. Za obalu ne treba previše pričati. Ljudi sa obale htjeli su pripadati Hrvatskoj i otišli su u Partizane. Ostatak hrvatske je zanimljiv. Bilo je kompaktnih ustaških krajeva, isto tako i partizanskih. Mene zanima koji su motivi bili kod tih ljudi da izaberu određenu stranu. Da li se tu radilo o ideološkoj pripadnosti,domoljublju,kud selo tu i ja ili o prisilnim slučajevima kada bi neka vojska naišla i tako skupila ljude sposobne za borbu? Zanimaju me i srpski krajevi u RH. I kod njih je bilo podjela na Četnike i Partizane. Zanimljiv je primjer Dalmatinska Zagora.Sinjska krajina je bila dosta izmješana. Neka sela su bila partizanska, neka ustaška. Imotska krajina je bila ustaška, dok je Vrgorac uglavnom naginjao Partizanima. Kako je dolazilo do takvih izrazitih podjela na tako maloj površini?
 

Krishna

Veoma poznat
Poruka
11.564
Стање код далматинских Срба (четници-партизани).
Книнска Крајина је била пуно више четничка. Цетинска Крајина и Буковица помешано (Буковица рекао бих више партизанска). Дрнишка Крајина мсм више четничка, али не тако изразито као Книнска Крајина. У Равним Котарима је било и једних и других, али не бих могао рећи којих је било више.
 

Vitez123

Zainteresovan član
Poruka
404
Стање код далматинских Срба (четници-партизани).
Книнска Крајина је била пуно више четничка. Цетинска Крајина и Буковица помешано (Буковица рекао бих више партизанска). Дрнишка Крајина мсм више четничка, али не тако изразито као Книнска Крајина. У Равним Котарима је било и једних и других, али не бих могао рећи којих је било више.
Što kažeš za Hrvate iz tih krajeva gdje su više bili u ustašama ili partizanima ? Ti bi to trebao znati pošto tvrdiš da si od tamo porijeklom.
 

Krishna

Veoma poznat
Poruka
11.564
Što kažeš za Hrvate iz tih krajeva gdje su više bili u ustašama ili partizanima ? Ti bi to trebao znati pošto tvrdiš da si od tamo porijeklom.
Jesam, ali nisam se baš bavio udelom ustaša i partizana među Hrvatima lokalno. Znam ono što je generalno poznato da su primorje i otoci bili partizanski, jer je Italija anektirala te delove Dalmaciji i to nije bilo u sastavu NDH. U Zagori je bilo ustaša, posebno u onim delovima Zagore koji nisu pripali Italiji nego NDH. Imotska Krajina je poznata kao izrazito ustaški kraj, vrv. je u Imotskoj Krajini bilo najviše ustaša a najmanje partizana među Hrvatima na čitavom prostoru srednje i severne Dalmacije. Za južnu Dalmaciju ne znam, taj deo mi nije poznat.
 

Vitez123

Zainteresovan član
Poruka
404
Jesam, ali nisam se baš bavio udelom ustaša i partizana među Hrvatima lokalno. Znam ono što je generalno poznato da su primorje i otoci bili partizanski, jer je Italija anektirala te delove Dalmaciji i to nije bilo u sastavu NDH. U Zagori je bilo ustaša, posebno u onim delovima Zagore koji nisu pripali Italiji nego NDH. Imotska Krajina je poznata kao izrazito ustaški kraj, vrv. je u Imotskoj Krajini bilo najviše ustaša a najmanje partizana među Hrvatima na čitavom prostoru srednje i severne Dalmacije. Za južnu Dalmaciju ne znam, taj deo mi nije poznat.
A kraj Marka Perkovića Thompsona: Drniš, Promina, Čavoglave, Ružić, Unešić, Siverić što misliš ustaše ili partizani ? Za Sinjsku i Cetinsku krajinu sam čuo da je tamo bilo samo jedno partizansko selo a to su Glavice, ostala mjesta Dicmo, Hrvace, Otok, Vrlika, Trilj većinom ustaše. Za Dubrovnik i Konavle sam čuo da su bili jedini Hrvati na primorju koji su više bili u ustašama nego u partizanima, poznat je pokolj na otoku Daksi 1944. godine kada su ih pobili komunisti uključujući gradonačelnika.
 

Khal Drogo

Iskusan
Poruka
6.401
У уводном посту аутор, за којег нисам сигуран колико уопште има година (по писању дјелује баш инфантилно) а покушава се бавити озбиљним темама, је изнио подоста нетачних и бесмислених тврдњи, могуће оне јесу део прихваћеног наратива у Хрватској (???), но и даље остају бесмислене.
Елем, на простору ендехазије, а овдје је фокус на простору ендехазије, имамо српски устанак у јуну-јулу 1941.године, реакцију на терор и стравичне злочине режима НДХ над православним Србима. Подјела и деобе међу устаницима на четнике и партизане почет ће касније, крајем 1941.године, а на простору Крајине, ове са десне обале Уне, све до прољећа 1942.године неће бити јасна подјела на четнике и партизане, неки би устанички вође прелазили са једне на другу страну, неки би били и неолико мјесеци "ни тамо ни вамо",и то тражи шири осврт.
Што се тиче Хрвата, апсолутно је нетачно како тврди аутор у уводном посту да су Хрвти становници приобалног појаса отишли у партизане.
И то је ипак лако провјерљиво.
Драган Цветковић је у докторској дисертацији на основу поименичног пописа жртава другог свјетског рата (значи свако име, сваки податак је провјерљив) учинио преглед страдалих у другом свјетском рату, на простору НДХ (табела бр. 239 у дсертацији);
NDH – partizaniukupno1941%1942%1943%1944%1945%
Srbi60.0933.1825,2911.17218,5923.10138,4415.20325,307.43512,37
%67,3589,56//87,37//76,47//57,41//45,92//
Hrvati20.6651660,801.0405,035.22125,268.22939,826.00929,08
%23,164,67//8,13//17,28//31,07//37,11//
Muslimani6.1461041,693756,101.42123,122.19235,662.05433,42
%6,892,93//2,93//4,70//8,28//12,68//
ostali i nep.2.3171014,362008,6346520,0785736,9969429,95
%2,602,84//1,56//1,54//3,24//4,29//
ukupno​
89.2213.5533,9812.78714,3330.20833,8626.48129,6816.19218,15
Ако гледамо простор читаве НДХ у прве двије године,1941.-е и 1942-е Срби који су чинили 32% популације НДХ чине готово 90% погинулих међу партизанима. Хрвати који чине 48% популације НДХ у првој години чине тек 4,67% погинулих партизана а 1942.године тек 8,13% погинулих партизана.
Тако да апсолутно нема говора све до краја 1943.године о било каквом значајнијем приступању Хрвата партизанском покрету, и из Далмације и са било којег другог простора, било их је, али то је баш мањина, и то изразита мањина гледајући учешче у укупној популацији НДХ, ако Хрвати из неких крајева нису масовно приступали усташама, остајали би пасивни све до краја 1943.године..
Значајнији прилив Хрвата, и даље ни близу проценту у популацији али значајнији, у партизане, и из Далмације и из других крајева имамо крајем 1943.године и 1944.године, значи након капитулације Италије и кад је постајао извјестан исход рата.

Исто важи и када гледамо неке крајеве засебно, Срби који би исбјегли клање и погром се јесу одмах прикључили устаницима, касније како већ којем покрету, код Хрвата би се неки активније прикључили усташама, неки би остајали пасивни, а када се ради о приступању партизанима, важно је када су се прикључили, првих година рата или 1944-45.године.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.