*AUTORSKA TEMA
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4769537/kamatna-stopa-krediti-promena.html
Narodna banka Srbije donela je odluku o podizanju referentne kamatne stope sa 1 na 1,5 odsto sa obrazloženjem da će se na taj način sprečiti dalji inflatorni udar,odnosno obuzdati rast cena.
Praktično,ovakva odluka NBS znači da će svim klijentima banaka u Srbiji zaduženim u dinarima biti povećana kreditna rata,ukoliko su ugovorili promenljive kamatne stope,ali i da će oni koji tek planiraju da se zaduže morati da računaju na veći iznos kamate.Takođe stručnjaci upozoravaju da će sa donošenjem ovakve odluke poskupeti i svi bankarski dinarski proizvodi poput dozvoljenog minusa i keš kredita.
Građani koji imaju niska primanja daleko ispod proseka,a takvih je najviše u Srbiji koji ulaze u dozvoljeni minus i uzimaju keš kredite ne bi li izgurali ceo mesec,naći će se u velikim problemima.Zbog niskih zarada i visokih životnih troškova,prinuđeni su da se zadužuju tako da kamata koju vraćaju banci postaje veća nego što je bila.
Od ovakve odluke NBS-a će nesumnjivo najviše profitirati banke koje su u Srbiji uglavnom u vlasništvu stranog kapitala.Treba podsetiti da njihovo učešće na tržištu iznosi 75%.Naime na srpskom tržištu posluje ukupno 26 banaka,14 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca.Od tog broja, 20 banaka je u većinskom stranim vlasništvu,tri su u vlasništvu Republike Srbije (Banka Poštanska štedionica,MTS banka i Srpska banka) a tri su u vlasništvu domaćih pravnih lica.Prema tome jasno je da ne postoji nikakav zakonski osnov koji može da spreči strane banke da i u nekom budućem periodu podižu cene svojih proizvoda i usluga.
Kada bi NBS i Ministarstvo finansija vodili odgovornu monetarnu politiku u interesu građana i privrede,inflacija bi lako mogla biti zaustavljena.Postoje dva načina:
Prvi je da država proširi spisak proizvoda i usluga koje u kriznim uslovima mogu imati maksimalnu dozvoljenu cenu kako bi se očuvao životni standard i kupovna moć građana.Takvu meru je trebalo uvesti još na samom početku.
Drugi način je oživljavanje domaće privrede: reindustrijalizacija,obnova velikih sistema koje bi mala i velika preduzeća opsluživala,kao i osnivanje razvojne banke za kreditiranje projekata domaće privrede.
Nažalost,budući da se vlada Srbije opredelila za neoliberalni koncept takve mere se neće ni uzimati u razmatranje.
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4769537/kamatna-stopa-krediti-promena.html
Narodna banka Srbije donela je odluku o podizanju referentne kamatne stope sa 1 na 1,5 odsto sa obrazloženjem da će se na taj način sprečiti dalji inflatorni udar,odnosno obuzdati rast cena.
Praktično,ovakva odluka NBS znači da će svim klijentima banaka u Srbiji zaduženim u dinarima biti povećana kreditna rata,ukoliko su ugovorili promenljive kamatne stope,ali i da će oni koji tek planiraju da se zaduže morati da računaju na veći iznos kamate.Takođe stručnjaci upozoravaju da će sa donošenjem ovakve odluke poskupeti i svi bankarski dinarski proizvodi poput dozvoljenog minusa i keš kredita.
Građani koji imaju niska primanja daleko ispod proseka,a takvih je najviše u Srbiji koji ulaze u dozvoljeni minus i uzimaju keš kredite ne bi li izgurali ceo mesec,naći će se u velikim problemima.Zbog niskih zarada i visokih životnih troškova,prinuđeni su da se zadužuju tako da kamata koju vraćaju banci postaje veća nego što je bila.
Od ovakve odluke NBS-a će nesumnjivo najviše profitirati banke koje su u Srbiji uglavnom u vlasništvu stranog kapitala.Treba podsetiti da njihovo učešće na tržištu iznosi 75%.Naime na srpskom tržištu posluje ukupno 26 banaka,14 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca.Od tog broja, 20 banaka je u većinskom stranim vlasništvu,tri su u vlasništvu Republike Srbije (Banka Poštanska štedionica,MTS banka i Srpska banka) a tri su u vlasništvu domaćih pravnih lica.Prema tome jasno je da ne postoji nikakav zakonski osnov koji može da spreči strane banke da i u nekom budućem periodu podižu cene svojih proizvoda i usluga.
Kada bi NBS i Ministarstvo finansija vodili odgovornu monetarnu politiku u interesu građana i privrede,inflacija bi lako mogla biti zaustavljena.Postoje dva načina:
Prvi je da država proširi spisak proizvoda i usluga koje u kriznim uslovima mogu imati maksimalnu dozvoljenu cenu kako bi se očuvao životni standard i kupovna moć građana.Takvu meru je trebalo uvesti još na samom početku.
Drugi način je oživljavanje domaće privrede: reindustrijalizacija,obnova velikih sistema koje bi mala i velika preduzeća opsluživala,kao i osnivanje razvojne banke za kreditiranje projekata domaće privrede.
Nažalost,budući da se vlada Srbije opredelila za neoliberalni koncept takve mere se neće ni uzimati u razmatranje.
