ПОЧИЊЕ ВАСКРШЊИ ПОСТ

Marty Misterija

Marty Misterija

Elita
Poruka
22.423
Од Понедељка до 23 Априла трајаће Велики, ВАСКРШЊИ ПОСТ
Нек је на здравље и спасеније Православна Србијо.


"Хришћанин је сушта слика Христова, колико је могуће човеку,
у речима, делима и мисли,
са правом и непогрешном вером у Свету Тројицу."

Свети Јован Лествичник



"По Богочовечанској природи својој, Црква је Једна и Једина, као што је Богочовек Христос - Један и Једини. Отуда је раздељење, деоба Цркве ствар онтолошки, суштински немогућа. Раздељења Цркве никада није било, нити га може бити,
а бивала су и биваће отпадања од Цркве, као што добровољно бесплодне лозе, отпадају сасушене од вечноживог Богочовечанског Чокота - Господа Христа "

Свети Авва Јустин Ћелијски



"Никада се не одвајај од Цркве, јер од Ње ништа није јаче. Твоја нада је једино Црква; твоје спасење је једино унутар Цркве и Црква је твоје уточиште. "

Свети Јован Златоусти



"Немојте мислити да ћете очувати истинско Јеванђеље Христово,
ако одлучите себе из стада Христовог"

Свети Кипријан Картагински



"Будући да знамо само једног Бога, исто тако може постојати
и само једна Вера и једно тумачење Истине"

Свети Либератус



"Онај који не верује сагласно Предању недељиве, васељенске Цркве, тај је неверник"

Свети Јован Дамаскин
 
Хвала БРАТЕ, ја ћу само о ПОСТУ

ГРИГОРИЈЕ С. ДЕБОЉСКИ
ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ДРЕВНОСТ И ЗНАЧАЈ ПОСТА

Пост је настао из страхопоштовања према Богу у првој и старозаветној Цркви Божијој. Гледамо ли на пост у ширем смислу, можемо казати да он постоји још од самог стварања човека. Наиме, Створитељ је првобитно благословио употребу растиња и плодова са дрвећа човеку за храну (Пост 1:29). После потопа, благосиљајући почетак новог света и дајући обећање човеку да више неће уништавати жива бића због злодела људских, Бог је човеку за храну благословио све што се миче и живи (Пост 8:21; 9:3). У Мојсијеве, пак, дане јасније се указује на пост пошто је сам Мојсије, разговарајући на Синају са Богом "остао онде код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући" (Изл 34:28).

У старозаветној Цркви, пост је једнако упражњаван како у време Мојсија, тако и у времену Судија (Суд 20:26), у времену Царева (I Цар 7:6), а такође и у времену после вавилонског робства (I Јездра 8:21).

Пост је у Старом завету био ванредан или особит, свенародни и појединачни. Сходно непосредној заповести и вољи Божијој, Мојсијев и Илијин четрдесетодневни пост, слободно можемо назвати ванредним или особитим.

Свенародни је био онај пост који је сав Божији народ упражњавао једном годишње након добијања закона, а у дане које је одредио Бог и Црква (Зах 8:19) и у које дане су и до тада Јудеји постили: нпр. на празник очишћења или умилостивљења десетог дана, седмог месеца Тисре, што одговара нашем септембру тј. у оно време године у које су зрели плодови више мамили народ да се њима наслуђују, него ли да посте.[1] Сам Бог је дан тога поста назвао нарочитим, светим, заповедивши да се он чува "законски вечно, с колена на колено" (в. Изл 30:1; Број 29:7).

"И ово нека вам буде вечна уредба: десети дан седмога месеца мучите душе своје и не радите никаквога посла - говори Господ - јер у тај дан бива очишћење за вас; бићете очишћени од свих грехова својих пред Господом" (Лев 16:29-30). Тај пост је трајао даноноћно: од вечери деветога дана до вечери десетога дана и сав народ је био обавезан да се уздржава од сваке хране. Осим тога, Јевреји су свенародни пост имали и десетога дана, десетога месеца (децембар), у спомен на опсаду Јерусалима извршену од стране Навукодоносора, за време Седекије (Јер 39:1; 52:4; IV Цар 25:1); деветога дана, четвртога месеца Тамуза (јун), у спомен на поробљавање Јерусалима и престанак свештених жртвоприношења (Јер 39:2; 52:6-7); деветога дана, петога месеца Ава (јул), због успомене на разарање и спаљивање храма које је извршио Навузардан, и због успомене на коначно разорење Јерусалима (Јер 50 и 51); трећега дана, седмога месеца, због убиства Гедалије или Готолије (IV Цар 25:25; Јер 41); тринаестога дана, дванаестога месеца, у спомен на Јестирин пост (Јестира 9:30); итд.

Појединачни пост у Старом завету на себе су налагали повремено, услед насталих невоља или по личном нахођењу, страхопоштовању и добровољној усрдности према Богу, поједини побожни људи или, пак, целе заједнице. Тако у времену злосрећног ратовања Израиљаца са Венијаминовим коленом, Израиљци су у Ветиљу постили цео дан (Суд 20:26). По повратку Ковчега завета из робства, сви Израиљци по Самуиловом наређењу постили су цео онај дан (I Цар 7:6). После сахране Јонатана и Саула који падоше у кобној битци са иноплеменицима на Гелвујској гори, Израиљци су постили седам дана (I Цар 31:13). Цар Давид је због убиства Авенира постио цео дан (П Цар 43:35; Пс 34:13; 8:2; Лк 2:37); итд.

Пост не упражњаваху само чланови старозаветне Цркве него и други народи, као напр. Ниневљани, по савету пророка Јоне (Јона 3).

Слично старозаветној Божијој Цркви, и Црква хришћанска је од свога почетка осветила пост, који је учењем и примером самог Началника вере -Исуса Христа, његових светих ученика и апостола заједно са осталим средствима спасења постављен у темељ здања Цркве Божије. Исус Христос је и сам постио четрдесет дана, а у време своје спасоносне проповеди Евангелија заповедио је: " А када постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј" (Мт 6:16-17); "Него ће доћи дани када ће отет бити од њих женик и онда ће постити" (Мт 9:15); "А овај род се изгони само молитвом и постом" (Мт 17:21). Сходно примеру и делу Исуса Христа, његови Апостоли и ученици су и сами постили (ср. Дела 13:2; 14:23; П Кор 6:5; 11:27), а заповедали су и вернима да и они посте (I Кор 7:5),[2] што је Православна Црква очувала до данас.[3]

Исус Христос и Апостоли, дали су собом Цркви хришћанској образац и смисао, заповест и циљ поста, као и време у које треба постити.
 
ЦИЉ ПОСТА ЈЕ ИСПОВЕСТ И ПРИЧЕСТ

САВЕТИ ОНОМЕ КО СЕ ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ

У Светом Писму је речено: "Сине мој! Ако приступаш служењу Господу Богу припреми своју душу на искушења: управи срце своје и буди чврст, и не дај да те узнемире мисли; прилепи се уз Њега и не одступај како би се на крају узвисио" (Сир.2,1-3).
ОБРАЗАЦ И СМИСАО ПОСТА

Узвишени образац поста собом су нам дали Исус Христос и Апостоли; они су и сами постили показавши нам својим примером смисао и значај поста, који по њиховом личном примеру, у самом смислу речи, значи уздржавање од хране, сагласно заповести речи Божије и Цркве. Но, пост није обично уздржавање од хране које нам по некада налажу и поједина трезвена правила; пост је, уствари, много узвишеније и свештено уздржавање: где је пост, тамо је и право уздржавање, али није увек пост тамо где је и уздржавање. Уздржавање обично служи за очување телесног здравља и стања нашег, а пост служи - врлини и спасењу. Наше природно уздржавање је свагда потребно, док пост бива повремено. Оно прво је правило трезвености, а ово друго је заповест Божија и заповест св. Цркве. Смисао обичног уздржавања је свагдашња умереност у исхрани у сваком нараштају, а карактеристика поста је - количина, каквоћа и време узимања хране, коју нам је Црква прописала. Пост се, како је записано у црквеном уставу регулише мером, правилом и временом, а разликује се по својој строгости. Састоји се, или у апсолутном не једењу, напр. у трајању од три дана (Дела 9:9), или више дана (Мт 4:2), у чему се огледа најстрожији пост, или, пак, у сухоједенију, под којим се подразумева само једење хлеба, сувог воћа, пијење воде, и тсл., или, пак, у једењу варива, било са уљем или без уља, већ према могућности, или, на крају, у једењу рибе (Црквени устав, 32-33; 33-56). Дакле, пост у Православној Цркви има четири своја степена, а једење рибе је последњи и најлакши степен поста.

По примеру Исуса Христа и св. Алостола, телесни пост неизоставно потражује и духовни, који треба свагда да је присутан, нарочито приликом телесног уздржавања. Господ и Апостоли су свој пост свагда сједињавали са духовним удаљавањем од света, непрекидно молећи се, поучивши нас тако да се вазда телесни и духовни пост имају сједињавати (Мт 17:21; I Кор 11:27). Због тога и света Црква са телесним постом свагда захтева од нас и духовни пост молитве и остала дела хришћанске љубави, мада су они и иначе потребни, али свакако и првенствено у данима поста. "Постећи, браћо, телесно, постимо и духовно - Црква нас опомиње речима пророка Исаије (58:6-7) разрешимо сваки основ неправде; поцепајмо све неправедне записе; дајмо хлеб гладнима, уведимо у дом свој сиромахе и безкућнике да бисмо од Христа Бога примили велику милост".[1] "Нека ти пост, душо, данас означи напуштање греха".[2] У тој свези телесног и духовног поста огледа се прави и истински пост који испосника уводи у општење са Господом, телом и душом, чистећи и освећујући тело строгим уздржавањем од хране и пића, а душу молитвом и врлинама. Због тога сам телесни пост није савршен уколико нема духовног, а ни сам, пак, духовни без телесног. Ко само телесно пости, тај не добија много за себе (Ис 1:14). Међутим, и онај који се узда само у духовни пост, много губи у свом освећењу и спасењу. По речима ап. Павла, строгог подвижника вере и побожности, немогуће је истовремено бити и сластољубив и богољубив (П Тим 3-4). Ко чува пост телесни, како налаже Црква, тај уједно својим смиреним послушањем њезиног устава много добија, сведочећи истовремено и о посту духовном. Ко, пак, гордељиво и похотљиво нарушава телесни пост, уздајући се само у духовни, тај ничим не посведочава пост духовни. Нарушити послушност Цркви, а правдати то својим духовним делима, значи гледати гордо на своја дела и у тој гордости губити оправдање пред Богом (Лк 18:14). Много је боље и спасоносније смирено се повиновати гласу Цркве, уздајући се у милост Божију која се на смирене увек излива, него ли телесним мудровањем својим нарушавати одредбе Цркве, које су нам спасоносније и ипак схватљивије срцем, него ли гордељивим мудровањем.
 
ЗАПОВЕСТ И ЦИЉ ПОСТА

Заповест да постимо дали су нам сам Господ и свети ученици и Апостоли његови, својим примером и речју. Ако су већ Господ и Апостоли постили, онда њихов пост свакако треба да служи нама за пример и подражавање, а уједно то је и заповест да и ми постимо. Нарочито, пак, речи самог Христа и Апостола његових, о чувању поста, треба да сматрамо као заповест о посту (в. Мт 11:16-17; 9:15; I Кор 7:5; итд).

Савршени и истински пост, по сведочењу Спаситеља и Апостола, нама треба да буде неопходно средство као прво, у нашем освећењу и сједињењу са БОГОМ. Јер у Писму пост се сматра спаситељним средством и оруђем у одолевању искушењима ђавола који се не изгони осим молитвом и постом (Мт 17:1); пост је средство за обуздавање страсти (Пс 108:24); за смирење (Пс 34:13; Ис 58:5); за покајање и умилостивљавање Бога (II Цар 12:16-22; Јона 3); за угађање Богу (Лк 2:37); за разговор са Богом (Ш Цар 19:8-15); за богопознање и сапросијавање божанском светлошћу (Изл 34:28-35); за сједињавање са духовним светом (Мт 4:11). Пост је средство освећења и јединства са Ангелима и са Богом у којој заједници су првобитно у Рају обитавали људи уздржавајући се од забрањеног плода и хранећи се само плодовима осталог растиња (в. Пост 1:29-31); светитељи и на небесима непрестано пребивају не једући апсолутно ништа; оци Цркве свети пост називају подобијем рајског стања безгрешних прародитеља,[2] и подобијем живота светих на небесима.[3] Божанско Евангелије нам посну храну нуди као најсавршенију: Исус Христос, који нам је собом показао образац најпотпунијег савршенства, нигде у Евангелију, изузимајући време једења пасхалног јагњета, не представља се као корисник мрсне хране, али се много пута помиње како благосиља и користи посну храну.

Као друго, савршени и истинити пост нам служи као средство живог учешћа у животу, страдањима, смрти и слави Богочовековој и његових светих угодника. Сам Господ нам заповеда овакво заједничарење када каже: "Него ће доћи дани када ће се отети женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лк 5:35); ап. Павле такође говори о подражавању Исусу Христу: "Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу" (Флб 2:5); "Угледајте се на мене, као и ја на Христа" (I Кор 4:16). Тако Невеста Христова Црква, и свака душа хришћанска, при помену поста, страдања и смрти благодатног Женика-Христа, Женикових пријатеља -Претече Јована (Јн 4:29), и осталих другова Божијих (Јн 15:14), треба собом да пројави живо учешће својим личним постом, нарочито у данима у које су Спаситељ и светитељи постили или страдали. Постећи по одредби Цркве у данима поста Господа и светих, ми делом својим показујемо да нам, у стварима вере и духовног живота, Господ и свети другови његови служе као образац, а када постимо у данима страдања и смрти Господа и Светитеља, ми побожно исповедамо да нашем срцу нису никако страна њихова трпљења и ране, грехова наших ради. Страдања и смрт Господња и Светитеља његових, у којима ми треба живо да саучествујемо нашим постом, јесу жртва наша: тако наш пост у дане ових страдања и смрти јесте наша понизна жртва која нас у тим данима поставља у правилан однос према Господу и Светитељима који се принесоше на жртву за нас. Уопште, добровољно лишавање себе задовољстава и удобности које нам прописује или одобрава Православна Црква кроз: пост, молитвена бдења и поклоничка путовања светим местима, дужни смо свагда да прилажемо броју најбољих и живих сведочанстава нашег православља. Св. Амвросије Милански каже: "Ко тврди да обитава у Христу, дужан је да у животу ходи како је Он ходио (уп. I Јн 2:6), тј. желиш ли бити хришћанином, поступај као што је поступао Христос. Он, немајући греха, постио је четрдесет дана, а ти, грешник, не желиш да постиш. Размисли о овоме: какав си ти хришћанин, ако се преједаш у време у које је Он постио"?[4] Због тога сви светитељи, како Старог тако и Новог завета, имајући живу веру у Спаситеља, посведочавају је између осталог и постом. Подвижници Старог завета, напр. пророци Мојсије, Илија, Данило, Претеча и други, својим строгим, испосничким животом, исповедаху своју веру у долазећег и имајући страдати Месију. Подвижници Новог завета, умртвљавајући и затруђујући тела своја (I Кор 9:27), исповедали су и исповедају веру своју у дошавшег на земљу и пострадавшег за нас Господа Исуса.
 
ВEЛИКИ ПОСТ


После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни[1] пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице. У Апостолским установама о Великом посту се каже: "Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења".[2] У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски пише: "Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију".[3]

"Да, господе, Царе, дај ми да сагледам своје грехе..." (из Великопосне молитве Св Јефрема Сирина)

"Господе, дај ми мисао за исповедање греха мојих" (из 7. Молитве Св Јована Златоуста пре спавања)

"Расејани ум мој сабери, Господе, и залеђено срце очисти, као Петру дај ми покајање, као царинику - уздах и као блудници - сузе.

Амин.
 
ВИШЕДНЕВНИ ПОСТОВИ

Вишедневне постове који одговарају четирима годишњим добима, Црква је поставила пред великим празницима који нас четири пута годишње позивају на духовну обнову у славу Божију, слично самој природи која посведочава славу Божију сваке четвртине у години, и тако нас духовно припрема за учешће у светој радости долазећих празника која је много узвишенија од мрса.
 
Obersturmfuehrer:
ok....
nego meni nisu jasni oni likovi koji poste jedan dan pred neki vazniji praznik...mislim, koja je poenta toga, ako si vernik, brate, postuj koliko to vera nalaze, a ne, cele godine krkas i pijes, i onda si pobozan jedan dan....takvi su mi najgori...
Kliknite za proširenje...

To je jos ok. Mnogo su gori oni koji kao poste, ali onda kupuju neke "posne kolace" i ostale slastice, puse, jure zene i slicno. Mislim, ako neko posti neka bar shvati smisao posta, a ne da tezi da od toga napravi neku ugodnu maskaradu.
 
Obersturmfuehrer:
ok....
nego meni nisu jasni oni likovi koji poste jedan dan pred neki vazniji praznik...mislim, koja je poenta toga, ako si vernik, brate, postuj koliko to vera nalaze, a ne, cele godine krkas i pijes, i onda si pobozan jedan dan....takvi su mi najgori...
Kliknite za proširenje...
Црква дозвољава онима који су мало слабији са здрављем или посте по први пут да посте недељу дана пред причест за време већих ПОСТОВА, а иначе остали православци требају да посте читав пост.
 
Gwydion:
To je jos ok. Mnogo su gori oni koji kao poste, ali onda kupuju neke "posne kolace" i ostale slastice, puse, jure zene i slicno. Mislim, ako neko posti neka bar shvati smisao posta, a ne da tezi da od toga napravi neku ugodnu maskaradu.
Kliknite za proširenje...
Смисао ПРАВОСЛАВНОГ ПОСТА је У:
У одрицању од велике количине хране. Мрсне у потпусности, посне само колико је потребно не више.
У одрицању од ружних помисли. ДУХОВНИ ПОСТ
ТРЕБА УМНОЖИТИ МОЛИТВЕ, ДОБРОЧИНСТВА,МИЛОСРЂЕ и сл.

1.ФИЗИЧКИ ПОСТ
2.ДУХОВНИ ПОСТ
3.МИЛОСРЂЕ
4.ИПОВЕСТ
5.ПРИЧЕСТ
6.СПАСЕЊЕ
 
DSC0111.jpg

Новодевичий
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Atomic™
Питање у вези Пост нет упутнице
Odgovora
0
Pregleda
122
Atomic™
Atomic™
AleksaJ
Зашто већином постоје уролози?
Odgovora
10
Pregleda
257
Zelena milja
Zelena milja
M
Postoji li stariji blizanac ili bliznakinja?
Odgovora
5
Pregleda
209
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top