Srbija je, kao što se zna, dobila najgoru vakcinu protiv svinjskog gripa, koja je, uz sve to, i najkasnije stigla u odnosu na druge zemlje. Poznato je i da je nepravedno vođena hajka na one ljude koji su odbijali da je prime ili su pričali protiv ovog vakcinisanja.
Postojale su pretnje da će umirati oni koji ne dobiju cepivo, te da svako ko neće da se vakciniše mora da se potpiše, što je ocenjeno kao sramota.
Po Zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti, međutim, Ministarstvo zdravlja je bilo obavezno da po proglašenju pandemije odmah, po hitnom postupku, poveri Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak da bez posrednika nabavi vakcinu. Ovako je ispalo da je preko posrednika sproveden tender sa proceduralnim nezakonitostima. Istovremeno je kršen i Zakon o javnim nabavkama.
Zaboravlja se često i činjenica da je tadašnji ministar zdravlja, kao i Predrag Kon, koji je bio predsednik Radne grupe za praćenje pandemije gripa, stalno isticao da su prioritetne grupe za vakcinaciju hronični bolesnici, trudnice i deca od šest meseci do dve godine. To, međutim, nije baš bio slučaj u drugim zemljama i niko nije na tom nivou proglašene pandemije favorizovao vakcinaciju male zdrave dece!
Postavlja se mnogo bitnih etičkih pitanja odgovornosti za izjave poput ovih povodom vakcine protiv svinjskog gripa, a ne samo povodom komercijalnog aspekta nabavke vakcina.
Tako je prim. dr Predrag Kon krajem decembra 2009. godine napisao pismo upućeno direktno direktorima i načelnicima zdravstvenih službi širom Srbije.
