- Poruka
- 8.488
Пише: ОЛИВЕР ВУЛОВИЋ
«Морамо бити јасни да у случају надгледане независности Косова, нећемо толерисати прекид саобраћаја између Србије и Косова, нити деловање паравојних снага на северу Косова. Нећемо толерисати ни мешање у прилике у БиХ у виду подстицања отцепљења Републике Српске. Све то би зауставило прогрес Србије ка ЕУ и увело Србију и њен народ у изолацију».
Господин Камерон, шеф британске конзервативне опозиције, горње наведено је рекао на једном скупу само пар дана пре него што је Британија помпезно прославила укидање ропства, свесно претећи непослушној нацији - Србима, свим видовима најгорег модерног ропства ако, док је буду сакатили, буде јаукала, цвилела или, не дај Боже, само и подигла руку да заштити очи од прејаког светла у њиховој хируршкој сали Новог светског поретка, иначе пројекта пресликане Хитлерове писмене заоставштине у којој је положај Велике Албаније имао врло битно место. А Тадић и Коштуница су ропство код нас укинули и извукли нас из групе народа робовласника тек недавно, ономад по Уставу.
Вероватно нам стављајући на душу и то закашњење, Камерон је изређао све шта неће толерисати уколико будемо мирним путем бранили своје територије, али је зато током своје политичке каријере слатко толерисао док су његове страначке колеге- активисти узимали рекет од великих енглеских и шкотских привредника и који је улазио у црне фондове његове странке а самим тим и делимично у његов џеп.
Давиће се Запад ускоро у дубини властите плиткоће!
Дакле та британска сецикеса толерише крађу у принципу, па његов говор и не може бити неочекиван. Да ли да одмахнемо руком и кажемо - ма пусти лопужу нек мисли да је политичар? - Можемо комотно јер је британски став јасан и треба њиховим шпијунима са дипломатским папирима у Београду пожелети експресно срећан пут назад.То што Британија упорно годинама ради Србима више није политика и политике међу нама, макар оне као бајаги званичне треба да нестане. Није Камерон тек тако само тртљао став своје странке него се наглас присећао стенограма састанка који је недавно вођен под Брауновим председавањем.
Британија треба да буде прва земља са којом ће овај народ прекинути све односе, али овога пута на много дуже време, чак дуже него што је Вијетнаму требало да их васпостави са Америком, јер је зло које нам се од њих чини много старије и дуже траје од дана од када су "укинули ропство". Британија се много пута свесно испречивала на путу развоја Срба, увек пласирајући две политике, једну јавну и другу тајну.
Пошто су јој се за време балканске кризе и јавна и тајна политика симетрично поклопиле увек на штету Срба, ја лично заиста више не могу да схватим накриву набаждареност водећих политичара овог народа, који када већ више немају са чиме да се бију, онда макар могу да не говоре са силеџијом који нас кињи.
Како је то Камерон мислио да неће толерисати што ћемо балистичке терористе да ставимо у економски, енергетски и политички карантин који би, у сваком случају, због битне, морам рећи па ме пљујте колико год хоћете. разлике у генетском коду наше две нације, сигурно био другачијег типа од карантина који су Британци применили над невинима у Бањалуци - нек поцркају бебе без ваздуха, кисеоник им не може стићи -. Бебе и јесу умрле, њих дванаест и још друге силне бебе где год живе Срби и Камерон се није због тога никада потресао него је ужурбано напредовао на страначкој лествици тако што је благосиљао и такве чинове, а сада их наново и обећава. Да није можда мислио да САСовце опет помери за коју стотину километара северно ка Београду, поред санкција које се подразумевају?
Уместо да је овај народ опколио британску амбасаду у знак протеста због изјаве овог силеџије и тражио, ако већ толико немамо муда за извињење, онда макар објашњење, ми смо седели кући и гледали дивовску борбу британске дипломатије у жељи да спасу средовечну учитељицу са њиховим пасошем која је у Судану требала буквално петнаест пута да добије по оној ствари ( тако брате суд одрезао ) зато што је неке рашупавеле мечиће делила малецкој муслиманској деци и називала споменуте играчке ништа мање но Мухамедом.
Док се запад згражавао над дивљаштвом суданског суда и напето пратио племенити подухват британских дипломата да одбране већ поменуту госпођину ствар, волео бих да их видим како би се осећали када би нека муслимаска учитељица у њиховим школама прошла ако би деци делила полуголе лутке и давала им имена попут Исус или Блага Марија. Живот би јој поштедели јербо му га је давање по оној ствари укинуто пре двеста година, али би пре карте у једном правцу из Британије, добила тиркизну кошуљицу са рукама на леђима макар на месец дана. Они, благо речено, неуредни и поприлично примитвни Суданци су истрајали макар делимично и ту британску матору опајдару протерали, а узвишени, чисти, небески и какав све још не српски народ више проводи времена у трачарењу Великог брата него што се нервира због јасних порука о томе шта му душмани опет спремају.
Изгледа да треба начисто да нас ослепе да би смо ми широм отворили очи. Једна подужа пауза у дружењу између званичних политика британског и српског народа је апсолутно неопходна ако желимо да их спречимо да макар слободно и заштићено спроводе своју антисрпску политику усред српског дворишта.
Жао ми је британског света, школа језика, уметника свих сорти, фудбала и чега све не, али ми је више жао измештених српских универзитета, протераног српског језика, уметности, религије, уопште народа и живота са Космета.
Ако су Британци већ одлучили да са нама још нису завршили, онда би наша дипломатија од њих баш и требала да почне.
«Морамо бити јасни да у случају надгледане независности Косова, нећемо толерисати прекид саобраћаја између Србије и Косова, нити деловање паравојних снага на северу Косова. Нећемо толерисати ни мешање у прилике у БиХ у виду подстицања отцепљења Републике Српске. Све то би зауставило прогрес Србије ка ЕУ и увело Србију и њен народ у изолацију».
Господин Камерон, шеф британске конзервативне опозиције, горње наведено је рекао на једном скупу само пар дана пре него што је Британија помпезно прославила укидање ропства, свесно претећи непослушној нацији - Србима, свим видовима најгорег модерног ропства ако, док је буду сакатили, буде јаукала, цвилела или, не дај Боже, само и подигла руку да заштити очи од прејаког светла у њиховој хируршкој сали Новог светског поретка, иначе пројекта пресликане Хитлерове писмене заоставштине у којој је положај Велике Албаније имао врло битно место. А Тадић и Коштуница су ропство код нас укинули и извукли нас из групе народа робовласника тек недавно, ономад по Уставу.
Вероватно нам стављајући на душу и то закашњење, Камерон је изређао све шта неће толерисати уколико будемо мирним путем бранили своје територије, али је зато током своје политичке каријере слатко толерисао док су његове страначке колеге- активисти узимали рекет од великих енглеских и шкотских привредника и који је улазио у црне фондове његове странке а самим тим и делимично у његов џеп.
Давиће се Запад ускоро у дубини властите плиткоће!
Дакле та британска сецикеса толерише крађу у принципу, па његов говор и не може бити неочекиван. Да ли да одмахнемо руком и кажемо - ма пусти лопужу нек мисли да је политичар? - Можемо комотно јер је британски став јасан и треба њиховим шпијунима са дипломатским папирима у Београду пожелети експресно срећан пут назад.То што Британија упорно годинама ради Србима више није политика и политике међу нама, макар оне као бајаги званичне треба да нестане. Није Камерон тек тако само тртљао став своје странке него се наглас присећао стенограма састанка који је недавно вођен под Брауновим председавањем.
Британија треба да буде прва земља са којом ће овај народ прекинути све односе, али овога пута на много дуже време, чак дуже него што је Вијетнаму требало да их васпостави са Америком, јер је зло које нам се од њих чини много старије и дуже траје од дана од када су "укинули ропство". Британија се много пута свесно испречивала на путу развоја Срба, увек пласирајући две политике, једну јавну и другу тајну.
Пошто су јој се за време балканске кризе и јавна и тајна политика симетрично поклопиле увек на штету Срба, ја лично заиста више не могу да схватим накриву набаждареност водећих политичара овог народа, који када већ више немају са чиме да се бију, онда макар могу да не говоре са силеџијом који нас кињи.
Како је то Камерон мислио да неће толерисати што ћемо балистичке терористе да ставимо у економски, енергетски и политички карантин који би, у сваком случају, због битне, морам рећи па ме пљујте колико год хоћете. разлике у генетском коду наше две нације, сигурно био другачијег типа од карантина који су Британци применили над невинима у Бањалуци - нек поцркају бебе без ваздуха, кисеоник им не може стићи -. Бебе и јесу умрле, њих дванаест и још друге силне бебе где год живе Срби и Камерон се није због тога никада потресао него је ужурбано напредовао на страначкој лествици тако што је благосиљао и такве чинове, а сада их наново и обећава. Да није можда мислио да САСовце опет помери за коју стотину километара северно ка Београду, поред санкција које се подразумевају?
Уместо да је овај народ опколио британску амбасаду у знак протеста због изјаве овог силеџије и тражио, ако већ толико немамо муда за извињење, онда макар објашњење, ми смо седели кући и гледали дивовску борбу британске дипломатије у жељи да спасу средовечну учитељицу са њиховим пасошем која је у Судану требала буквално петнаест пута да добије по оној ствари ( тако брате суд одрезао ) зато што је неке рашупавеле мечиће делила малецкој муслиманској деци и називала споменуте играчке ништа мање но Мухамедом.
Док се запад згражавао над дивљаштвом суданског суда и напето пратио племенити подухват британских дипломата да одбране већ поменуту госпођину ствар, волео бих да их видим како би се осећали када би нека муслимаска учитељица у њиховим школама прошла ако би деци делила полуголе лутке и давала им имена попут Исус или Блага Марија. Живот би јој поштедели јербо му га је давање по оној ствари укинуто пре двеста година, али би пре карте у једном правцу из Британије, добила тиркизну кошуљицу са рукама на леђима макар на месец дана. Они, благо речено, неуредни и поприлично примитвни Суданци су истрајали макар делимично и ту британску матору опајдару протерали, а узвишени, чисти, небески и какав све још не српски народ више проводи времена у трачарењу Великог брата него што се нервира због јасних порука о томе шта му душмани опет спремају.
Изгледа да треба начисто да нас ослепе да би смо ми широм отворили очи. Једна подужа пауза у дружењу између званичних политика британског и српског народа је апсолутно неопходна ако желимо да их спречимо да макар слободно и заштићено спроводе своју антисрпску политику усред српског дворишта.
Жао ми је британског света, школа језика, уметника свих сорти, фудбала и чега све не, али ми је више жао измештених српских универзитета, протераног српског језика, уметности, религије, уопште народа и живота са Космета.
Ако су Британци већ одлучили да са нама још нису завршили, онда би наша дипломатија од њих баш и требала да почне.
ma UN na delu 
