Manas Geo
Ističe se
- Poruka
- 2.436
Martinke /ili marteničke/ su tradicionalni prolećni ukrasi koji se nose od 1. marta kao simbol dolaska proleća, obnove prirode i želje za zdravljem i srećom tokom cele godine.
Prave se od crvenog i belog konca, najčešće u obliku narukvice, broša ili malih lutkica. U nekim krajevima se izrađuju i kao muška i ženska figura koje predstavljaju sklad i ravnotežu.
Značenje boja
Bela boja simbolizuje čistoću, novi početak, svetlost i dug život.
Crvena boja simbolizuje snagu, život, ljubav i zaštitu od bolesti i zlih sila.
Spoj ove dve boje predstavlja ravnotežu između prirode i čoveka, zime i proleća, starog i novog ciklusa života.
Tradicionalni običaji
U narodu postoji verovanje da martinke štite od uroka i donose sreću. Najčešće se poklanjaju članovima porodice, prijateljima i deci uz želju: „Da si živ i zdrav tokom cele godine.“
Nose se dok se ne ugleda prvi znak proleća – roda, lasta ili procvetalo drvo. Tada se martinka skida i vezuje za granu drveta kako bi godina bila rodna i uspešna. U nekim krajevima se stavlja ispod kamena, pa se nakon nekoliko dana gleda šta se ispod nalazi – verovalo se da to nagoveštava kakva će godina biti.
Rasprostranjenost
Običaj je veoma star i prisutan je širom Balkana. U u Rumuniji su piznati kao „mărțișor“, a tradicija postoji i u Makedonija, Srbija i Grčka.
Ovaj običaj je lep primer kako se kroz jednostavan simbol čuva veza sa prirodom, porodičnom tradicijom i narodnim verovanjima.
Jedna od najpoznatijih legendi o martinkama potiče iz narodne tradicije i vezuje se za lik Babe Marte.
Legenda o Babi Marti
Prema predanju, Baba Marta je bila starica koja je predstavljala mesec mart. Imala je promenljivo raspoloženje – čas je bila blaga i topla, a čas hladna i ljutita, baš kao vreme u martu. Kada bi bila nasmejana, sunce bi sijalo i priroda bi se budila. Kada bi se naljutila, dolazili bi vetar, kiša i hladnoća.
Ljudi su verovali da mogu da je umire noseći crveno-bele konce kao simbol poštovanja i radosti zbog dolaska proleća. Tako su počeli da nose martinke kako bi dozvali lepo vreme i zaštitili se od bolesti i nesreće.
Druga priča _ o krvi i snegu
Postoji i legenda koja govori o borbi i žrtvi.
Prema tom predanju, crvena boja predstavlja krv junaka, a bela sneg. Kada su se te dve boje spojile, nastao je simbol novog početka i nade. Od tada se crveno-beli konac nosi kao znak života koji pobeđuje zimu.
Poruka legende
U svim verzijama priče, martinka simbolizuje
pobedu proleća nad zimom
obnovu života
zdravlje i zaštitu
Zato se i danas poklanja sa iskrenom željom da godina bude srećna, rodna i ispunjena dobrim događajima.
Legenda o martinkama u Srbiji i Makedonija
U narodnoj tradiciji Srbije i Makedonije martinke su duboko povezane sa buđenjem prirode i zaštitom od „loših energija“ koje se, prema verovanju, javljaju pri prelazu iz zime u proleće.
Jedna stara priča kaže da je davno, kada je zima bila duga i teška, narod počeo da plete crveno-bele konce kako bi prizvao sunce i toplinu. Bela boja je predstavljala sneg koji se povlači, a crvena životnu snagu koja se vraća u ljude, stoku i zemlju. Kada bi se prvi put čuo cvrkut ptica ili ugledala roda, ljudi su verovali da je njihova želja uslišena.
Običaj sa drvetom
U mnogim Sroskim i Makedonskim krajevima martinka se nosi do prvog procvetalog drveta. Tada se vezuje za granu uz tihu želju za zdravlje i napredak porodice. Smatralo se da će drvo, koje tada započinje novi ciklus života, „poneti“ želju i umnožiti je.
Običaj sa kamenom
Postoji i verovanje da se martinka može staviti ispod kamena. Posle nekoliko dana kamen se podigne. Ako se ispod njega nađe mrav ili neki drugi znak života, to je dobar znak – godina će biti vredna i plodna. Ako je ispod prazno, verovalo se da treba biti strpljiv i marljiv da bi godina uspela.
Porodična tradicija
Martinke se najčešće poklanjaju deci, uz reči: „Da si živ i zdrav.“ Time se prenosi poruka zaštite i roditeljske brige. U nekim domovima majke su ih pravile same, učeći ćerke i sinove kako da pletu konac, pa je tako običaj prelazio s generacije na generaciju.
Ova legenda i običaji pokazuju koliko je u makedonskoj tradiciji snažna veza između čoveka, prirode i vere u novi početak.
Prave se od crvenog i belog konca, najčešće u obliku narukvice, broša ili malih lutkica. U nekim krajevima se izrađuju i kao muška i ženska figura koje predstavljaju sklad i ravnotežu.
Značenje boja
Bela boja simbolizuje čistoću, novi početak, svetlost i dug život.
Crvena boja simbolizuje snagu, život, ljubav i zaštitu od bolesti i zlih sila.
Spoj ove dve boje predstavlja ravnotežu između prirode i čoveka, zime i proleća, starog i novog ciklusa života.
Tradicionalni običaji
U narodu postoji verovanje da martinke štite od uroka i donose sreću. Najčešće se poklanjaju članovima porodice, prijateljima i deci uz želju: „Da si živ i zdrav tokom cele godine.“
Nose se dok se ne ugleda prvi znak proleća – roda, lasta ili procvetalo drvo. Tada se martinka skida i vezuje za granu drveta kako bi godina bila rodna i uspešna. U nekim krajevima se stavlja ispod kamena, pa se nakon nekoliko dana gleda šta se ispod nalazi – verovalo se da to nagoveštava kakva će godina biti.
Rasprostranjenost
Običaj je veoma star i prisutan je širom Balkana. U u Rumuniji su piznati kao „mărțișor“, a tradicija postoji i u Makedonija, Srbija i Grčka.
Ovaj običaj je lep primer kako se kroz jednostavan simbol čuva veza sa prirodom, porodičnom tradicijom i narodnim verovanjima.
Jedna od najpoznatijih legendi o martinkama potiče iz narodne tradicije i vezuje se za lik Babe Marte.
Legenda o Babi Marti
Prema predanju, Baba Marta je bila starica koja je predstavljala mesec mart. Imala je promenljivo raspoloženje – čas je bila blaga i topla, a čas hladna i ljutita, baš kao vreme u martu. Kada bi bila nasmejana, sunce bi sijalo i priroda bi se budila. Kada bi se naljutila, dolazili bi vetar, kiša i hladnoća.
Ljudi su verovali da mogu da je umire noseći crveno-bele konce kao simbol poštovanja i radosti zbog dolaska proleća. Tako su počeli da nose martinke kako bi dozvali lepo vreme i zaštitili se od bolesti i nesreće.
Druga priča _ o krvi i snegu
Postoji i legenda koja govori o borbi i žrtvi.
Prema tom predanju, crvena boja predstavlja krv junaka, a bela sneg. Kada su se te dve boje spojile, nastao je simbol novog početka i nade. Od tada se crveno-beli konac nosi kao znak života koji pobeđuje zimu.
Poruka legende
U svim verzijama priče, martinka simbolizuje
pobedu proleća nad zimom
obnovu života
zdravlje i zaštitu
Zato se i danas poklanja sa iskrenom željom da godina bude srećna, rodna i ispunjena dobrim događajima.
Legenda o martinkama u Srbiji i Makedonija
U narodnoj tradiciji Srbije i Makedonije martinke su duboko povezane sa buđenjem prirode i zaštitom od „loših energija“ koje se, prema verovanju, javljaju pri prelazu iz zime u proleće.
Jedna stara priča kaže da je davno, kada je zima bila duga i teška, narod počeo da plete crveno-bele konce kako bi prizvao sunce i toplinu. Bela boja je predstavljala sneg koji se povlači, a crvena životnu snagu koja se vraća u ljude, stoku i zemlju. Kada bi se prvi put čuo cvrkut ptica ili ugledala roda, ljudi su verovali da je njihova želja uslišena.
Običaj sa drvetom
U mnogim Sroskim i Makedonskim krajevima martinka se nosi do prvog procvetalog drveta. Tada se vezuje za granu uz tihu želju za zdravlje i napredak porodice. Smatralo se da će drvo, koje tada započinje novi ciklus života, „poneti“ želju i umnožiti je.
Običaj sa kamenom
Postoji i verovanje da se martinka može staviti ispod kamena. Posle nekoliko dana kamen se podigne. Ako se ispod njega nađe mrav ili neki drugi znak života, to je dobar znak – godina će biti vredna i plodna. Ako je ispod prazno, verovalo se da treba biti strpljiv i marljiv da bi godina uspela.
Porodična tradicija
Martinke se najčešće poklanjaju deci, uz reči: „Da si živ i zdrav.“ Time se prenosi poruka zaštite i roditeljske brige. U nekim domovima majke su ih pravile same, učeći ćerke i sinove kako da pletu konac, pa je tako običaj prelazio s generacije na generaciju.
Ova legenda i običaji pokazuju koliko je u makedonskoj tradiciji snažna veza između čoveka, prirode i vere u novi početak.
