Почео је Божићни пост

Maki!

Veoma poznat
Moderator
Poruka
10.996
1701169372275.png


Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо... од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива и Четрдесетницом, као и Велики пост.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету, и да би Му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.

Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

* Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести.

* Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: "Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби".

* Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: "Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће". Док је Сампсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља.

* После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота.

* Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.

* Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он "највећи од рођених од жене".

* Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи.

* Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу.

* Пост је моћно оружје против демона. "Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом", рекао је Исус након истеривања демона који је био обузео једног младића.

Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно - тамо где је истина, и тамо где је лаж.

Лав Велики пише: "Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља".

Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. "Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ - тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима".

Према речима Симеона Солунског, "пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божје заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти".

Свети Фотије патријарх цариградски каже: "Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама."

Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења
издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!
spc.rs
 
Kad počinjem post, počinjem i da više razmišljam o svom ponašanju, pomislima, željama i prohtevima koje jakom voljom gledam da sputam.
Desi mi se da po čitav dan ništa ne jedem, a da ne osetim glad, i potrebu-osim za vodom.
"Svečanije" i probranije govorim sa ljudima oko sebe.
Češće razmišljam o Uzoru, Slici i Prilici naše vere, češće mi miriše tamljan u kući, češće čitam molitve... i imam uglavnom više spokoja.
Ne odem na pričest svake nedelje tokom posta, već samo poslednje, i to mi sveštenik malo zamera svaki put.
Ovaj put ću se potruditi da odem svake nedelje.
Računam sve-nije to od nedelje do nedelje, već sve ili ništa... a ono, "pričešće" možda ne slučajno sadrži i reč "češće".
 
Smisao Božićnog posta nipošto nije u izgladnjivanju i držnju dijete, već je to zapravo vreme kada čovek pronalazi svoj unutrašnji mir i meru u svemu, izražava zahvalnost Bogu i trudi se da se što više uzdržava od loših misli, loših ponašanja i nemoralnih dela. Pored redukovane ishrane, odnosno izbegavanja masne hrane, ljudi koji su odluče da svih 40 dana poste treba da se udalje i od zlobe, uvreda, besa i svakog vida ponašanja koje nije u skladu sa hrišćanskim.

Čak i u svetim duhovnim knjigama i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog telesni post nema smisla ukoliko nije postignut i onaj duhovni, te da se ne treba hvaliti koliko dana smo izdržali bez raskošne, raznovrsne hrane, već da li smo uspeli da za vreme trajanja posta postanemo bolji čovek.

- Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih,
od žestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? - reči su Jovana Zlatoustog koje od zaborava čuvaju crkvene knjige.
 
Pored jednodnevnih postova, koji traju tokom cele godine samo sredom i petkom, Božićni post spada u višednevne, zapravo one koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Božićni tako počinje svake godine 28. novembra i traje do 7. januara, odosno do Božića. Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstrožiji post je 6. janaura kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.

Pošto je ovo period nagle promene načina ishrane, i sami nutricionisti savetuju koja je to najbolja moguća ishrana i kako ona treba da izgleda u danima Božićnog posta, te koje namirnice u tom periodi treba da uvrstimo u svakodnevne obroke.

Dan treba početi doručkom i obavezno predvideti vreme i organizovati nabavku za sva tri osnovna dnevna obroka, kažu oni. Veoma je važno svakodnevno jesti voće i piti prirodno ceđene sokove. Obavezno jedanput dnevno jesti salate od svežeg ili kiselog povrća (koje su odlični probiotici), kao i jela od kuvanog, barenog ili dinstanog povrća, ističu nutricionisti.

Još jedan od njihovih saveta jeste da svaki dan treba uneti i neki obrok od mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, lebleblije, boranije, pečurke) koje imaju nizak glikemijski indeks, a pružaju dovoljno energije za brojne dnevne aktivnosti. Od mahunarki mogu da se kuvaju čorbe, da se prave salate, pirei, pite, variva i musake. Sveži voćni sokovi, voće i pirei od voća treba da se nađu na vašem meniju dva puta u toku dana. Svakodnevno u organizam treba uneti dva i po litra vode i čaja.

Iako će nam, kako stručnjaci kaži, u početku ovakvog režima ishrane nadolaziti prolazne kratkotrajne reakcije organizma koje su posledica čišćenja i izbacivanja toksina: probavne tegobe, promena apetita, promena raspoloženja... Pojačana potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato je veoma važno da jedete na dva do dva i po sata da biste izbegli ove simptome. Za par dana će simptomi nestati i vratite se na četiri do pet obroka dnevno.
 
Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.
A sta smo radili mi hriscani do 4. veka?

ccc, strasno ako smo mi zbog naredbe to prihvatili

ja ne znam kako vama uopste ne dopire do svesti sta sami kopirate, i gde to vodi, lepo pise: nutriocionisti, kuvari itd - prosto se svest opire, kada savest nece, ja vam najdobronamernije savetujem da se [klot]opasuljite dok je vreme
 
A sta smo radili mi hriscani do 4. veka?

ccc, strasno ako smo mi zbog naredbe to prihvatili

ja ne znam kako vama uopste ne dopire do svesti sta sami kopirate, i gde to vodi, lepo pise: nutriocionisti, kuvari itd - prosto se svest opire, kada savest nece, ja vam najdobronamernije savetujem da se [klot]opasuljite dok je vreme
Dobro je protestantu. Pravoslavni hrišćani slijede odredbe Crkve.
 
Dobro je protestantu. Pravoslavni hrišćani slijede odredbe Crkve.
problem je sto je ona iz 4. veka, ili cak 12. sam si naveo
Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.
a sta smo radili do tog sabora u 12. veku bez naredbe?
 
Kad god da je formalno određeno određeno je odlukom Crkve. Ovo nije dogmatsko pitanje pa da kažeš uvedena novotarija. Ovo je čisto formalizovanje postojeće hrišćanske prakse.
onda isto vazi i za knjigu otkrivenja, ima naredba da se izda da se formalizuje zabrana citanja na svetoj liturgiji, samo morate da sacekate milenijum i kusur, kao sto ste cekali 1166 godinu
 

Back
Top