strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Nakon koordiniranog pokušaja pristalica raščinjenog episkopa Srpske pravoslavne crkve Artemija i političkih predvodnika Srba sa severa Kosova da na silu preuzmu manastire na tom području, tzv. manastirski rat među Crkvenim Kmerima privremeno je stavljen pod kontrolu. Posle celodnevne drame sa preuzimanjem crkvenih objekata, Kosovska policijska služba izvela je iz manastira Duboki potok grupu pobunjenih monaha, sledbenika Artemija i Milana Ivanovića, dvojca sa kormilarom u Ruskoj ambasadi u Beogradu čiji je šef misije Aleksandar Konuzin nedavno u manastiru Šišatovac posetio pomahnitalog Artemija kako bi mu preneo podršku iz Moskve
Nakon što je grupa odmetnutih monaha upala u manastire Duboki Potok i Devine vode, po istom scenariju Artemijeve pristalice su pokušale da preuzmu i manastire Banjska i Crna Reka. Prema informacijama u manastir Crna Reka koji se nalazi na teritoriji Srbije poslata su vanredna policijska pojačanja iz Tutina, a dvojica monaha su privedena i određeno im je policijsko zadržavanje od 48 sati. Eparhija Raško-prizrenska je saopštila da je policija "uzurpatore" izvela bez upotrebe sile, tako su sada svi manastiri pod kontrolom SPC i novopostavljenog episkopa Teodosija. U saopštenju se navodi da je "oslobađanje" manastira trajalo do 4.30 ujutro i da je manji incident napravio bivši vladika Artemije kada se zaključao u sobu i nije hteo da izađe i pored molbi policije.
"Tek kada je blagoslov dao iguman manastira Romilo, policajci su razvalili bravu, posle čega je bivši vladika sam sišao u kola i odvezao se u pravcu administrativnog prelaza zajedno sa svojim pristalicama", kaže se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da raščinjenog vladiku tokom jučerašnjih događaja podržavalo oko 40 monaha i desetak građana i da je SPC već pokrenula krivičnu tužbu protiv "raskolničke grupe koju vodi bivši episkop Artemije".
"Očekuje se da će svi učesnici u ovim nemilim događajima biti ubrzo krivično procesuirani po zakonima Srbije zbog nasilne uzurpacije imovine SPC i ugrožavanja javne bezbednosti i mira", ističe se u saopštenju. Kosovsku podružnicu SPC posebno su zabolele optužbe Artemija i njegovih sledbenika potpomognutih ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Konuzinom da su pobunjenike iz manastira izveli albanski pripadnici KPS. U sopštenju se izričito navodi da se „predstavnici Euleksa nisu mešali u posao policije niti su ulazili u manastir“, a kao „potpuno netačne i zlonamerne odbacuju se tvrdnje da je angažovana albanska jedinica Rosa ili specijalci“.
"U Dubokom potoku su bili angažovani samo lokalni Srbi koji imaju dobre veze sa sveštenstvom i narodom i koji su u ovoj nimalo lakoj situaciji pokazali zavidnu profesionalnost i strpljivost", piše u saopštenju Eparhije.
Kako bi suzbio unutarcrkvenu pobunu Sabor SPC odlučio je da raščini penzionisanog vladiku Artemija i da protiv njega podnese krivičnu prijavu zbog uzurpacije crkvene imovine. On je po kraktkom postupku raščinjen na zasedanju Sabora Srpske pravoslavne crkve u petak uveče i vraćen u red monaha. Protiv njega podneta je i krivična prijava zbog nasilja i uzurpiranja imovine dva manastira na Kosovu.
Najnovija dešavanja u SPC analitičari gotovo jednoglasno ocenjuju kao otvoreni crkveni raskol. “Da se vladika Artemije pojavio na Saboru, a on je kao vladika mogao da se pojavi, pa da je pokušao da obrazloži i da se pošlo putem kompromisa, možda bi stvari bile drugačije. Ali, pošto su stvari ovako otišle, u pravu je crkveni vrh kada konstatuje da je ovo tipičan primer otvorenog raskola. Do sada ne vidim mogućnost kompromisa i moguće da će to za duže vreme ovako ostati”, rekao je za televiziju B92 sociolog religije Mirko Đorđević.
On smatra da je pored verskog, ovaj sukob i politički. “To vidite na kraju evo i po poslednjim vestima kako se političke partije, grupe i centri među Srbima na Kosovu određuju prema vladici Artemiji. Po tome ćete videti da stoji teza da ovo nije samo crkveni nego i politički sukob”, kaže Mirko Đorđević.
Artemijeve pristalice su u protekla dva dana, pokušali da uđu u veći broj manastira na severu Kosova. Uprkos protivljenju igumana Romila i zabrani Sinoda SPC da činodejstvuje, Artemije je sa svojih 50 pristalica služio u trpezariji manastira liturgiju, na šta je odmah reagovala Srpska pravoslavna crkva. “Mi nismo se odvojili ni od koga. Mi nismo nikavi raskolnici. Mi ne stvaramo ništa novo. Mi se samo trudimo da održimo ono što su nam naši slavni preci predali”, poručio je Artemije svojim sledbenicima.
Sabor SPC, čije je zasedanje bilo u toku u trenucima kada je Artemije otpočeo pobunu, okarakterisao je ponašanje penzionisanog vladike kao pokušaj nasilne uzurpacije crkvene vlasti u eparhiji i formalni pokušaj raskola sa SPC. Sabor je nakon toga razmatrao predlog da Artemije bude izveden pred crkveni sud, da bi se na predlog patrijarha Irineja to telo proglasilo crkvenim sudom i tajnim glasanjem donelo odluku da Artemija raščini i vrati u red običnog monaha.
Raščinjeni vladika Artemije je na čelu raško-prizrenske eparhije proveo 19 godina, a privremeno je razrešen dužnosti u aprilu ove godine zbog finansijskih nepravilnosti u poslovanju Eparhije.
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/42450-Pobuna-Crkvenih-Kmera.html
Nakon što je grupa odmetnutih monaha upala u manastire Duboki Potok i Devine vode, po istom scenariju Artemijeve pristalice su pokušale da preuzmu i manastire Banjska i Crna Reka. Prema informacijama u manastir Crna Reka koji se nalazi na teritoriji Srbije poslata su vanredna policijska pojačanja iz Tutina, a dvojica monaha su privedena i određeno im je policijsko zadržavanje od 48 sati. Eparhija Raško-prizrenska je saopštila da je policija "uzurpatore" izvela bez upotrebe sile, tako su sada svi manastiri pod kontrolom SPC i novopostavljenog episkopa Teodosija. U saopštenju se navodi da je "oslobađanje" manastira trajalo do 4.30 ujutro i da je manji incident napravio bivši vladika Artemije kada se zaključao u sobu i nije hteo da izađe i pored molbi policije.
"Tek kada je blagoslov dao iguman manastira Romilo, policajci su razvalili bravu, posle čega je bivši vladika sam sišao u kola i odvezao se u pravcu administrativnog prelaza zajedno sa svojim pristalicama", kaže se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da raščinjenog vladiku tokom jučerašnjih događaja podržavalo oko 40 monaha i desetak građana i da je SPC već pokrenula krivičnu tužbu protiv "raskolničke grupe koju vodi bivši episkop Artemije".
"Očekuje se da će svi učesnici u ovim nemilim događajima biti ubrzo krivično procesuirani po zakonima Srbije zbog nasilne uzurpacije imovine SPC i ugrožavanja javne bezbednosti i mira", ističe se u saopštenju. Kosovsku podružnicu SPC posebno su zabolele optužbe Artemija i njegovih sledbenika potpomognutih ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Konuzinom da su pobunjenike iz manastira izveli albanski pripadnici KPS. U sopštenju se izričito navodi da se „predstavnici Euleksa nisu mešali u posao policije niti su ulazili u manastir“, a kao „potpuno netačne i zlonamerne odbacuju se tvrdnje da je angažovana albanska jedinica Rosa ili specijalci“.
"U Dubokom potoku su bili angažovani samo lokalni Srbi koji imaju dobre veze sa sveštenstvom i narodom i koji su u ovoj nimalo lakoj situaciji pokazali zavidnu profesionalnost i strpljivost", piše u saopštenju Eparhije.
Kako bi suzbio unutarcrkvenu pobunu Sabor SPC odlučio je da raščini penzionisanog vladiku Artemija i da protiv njega podnese krivičnu prijavu zbog uzurpacije crkvene imovine. On je po kraktkom postupku raščinjen na zasedanju Sabora Srpske pravoslavne crkve u petak uveče i vraćen u red monaha. Protiv njega podneta je i krivična prijava zbog nasilja i uzurpiranja imovine dva manastira na Kosovu.
Najnovija dešavanja u SPC analitičari gotovo jednoglasno ocenjuju kao otvoreni crkveni raskol. “Da se vladika Artemije pojavio na Saboru, a on je kao vladika mogao da se pojavi, pa da je pokušao da obrazloži i da se pošlo putem kompromisa, možda bi stvari bile drugačije. Ali, pošto su stvari ovako otišle, u pravu je crkveni vrh kada konstatuje da je ovo tipičan primer otvorenog raskola. Do sada ne vidim mogućnost kompromisa i moguće da će to za duže vreme ovako ostati”, rekao je za televiziju B92 sociolog religije Mirko Đorđević.
On smatra da je pored verskog, ovaj sukob i politički. “To vidite na kraju evo i po poslednjim vestima kako se političke partije, grupe i centri među Srbima na Kosovu određuju prema vladici Artemiji. Po tome ćete videti da stoji teza da ovo nije samo crkveni nego i politički sukob”, kaže Mirko Đorđević.
Artemijeve pristalice su u protekla dva dana, pokušali da uđu u veći broj manastira na severu Kosova. Uprkos protivljenju igumana Romila i zabrani Sinoda SPC da činodejstvuje, Artemije je sa svojih 50 pristalica služio u trpezariji manastira liturgiju, na šta je odmah reagovala Srpska pravoslavna crkva. “Mi nismo se odvojili ni od koga. Mi nismo nikavi raskolnici. Mi ne stvaramo ništa novo. Mi se samo trudimo da održimo ono što su nam naši slavni preci predali”, poručio je Artemije svojim sledbenicima.
Sabor SPC, čije je zasedanje bilo u toku u trenucima kada je Artemije otpočeo pobunu, okarakterisao je ponašanje penzionisanog vladike kao pokušaj nasilne uzurpacije crkvene vlasti u eparhiji i formalni pokušaj raskola sa SPC. Sabor je nakon toga razmatrao predlog da Artemije bude izveden pred crkveni sud, da bi se na predlog patrijarha Irineja to telo proglasilo crkvenim sudom i tajnim glasanjem donelo odluku da Artemija raščini i vrati u red običnog monaha.
Raščinjeni vladika Artemije je na čelu raško-prizrenske eparhije proveo 19 godina, a privremeno je razrešen dužnosti u aprilu ove godine zbog finansijskih nepravilnosti u poslovanju Eparhije.
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/42450-Pobuna-Crkvenih-Kmera.html