Plodovi iz prirode žir je jestiv i besplatan

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Žir nam je poznat kao plod hrasta i kao omiljena hrana nekih divljih životinja. Da li ste znali da je žir jestiv? Hrast se u prošlosti smatrao kao hlebno drvo. Kada nije bio toliki izbor hrane, ljudi su se oslanjali više na plodove iz prirode. Žir nije upotrebljavan samo u ishrani stoke, nego i ljudi.
stieleiche.jpg

https://www.baumlexikon.at/assets/img/stieleiche.jpg
 
Danas, žir nije baš uobičajen u ishrani ljudi. Glavni razlog je njegov sastojak tanin, zbog kojeg je žir gorak, ali tanin se može ublažiti, a ima ga manje ako je žir više zelen nego smeđ. Žir se oljušti i zatim skuva, menja mu se voda i tako sve dok ne izgubi gorčinu. Zatim se može sušiti, pržiti i samleti sve dok ne dobijete žirovo brašno koje se koristi za kolače, palačinke, hleb i druga jela.
2hrast-luznjak-2.jpg

https://impulsportal.net/images/slikeZanimljivosti2/svastara/2hrast-luznjak-2.jpg
 
Brašno se obično meša sa brašnom nekih žitarica i tako se dobija zdravije i ukusnije brašno, pogodno za pripremu raznih peciva. U novije vreme se mleveni prženi žir, koji je kao takav u prahu, koristi kao kafa. Sadrži mnoštvo hranjivih, korisnih i možemo reći lekovitih sastojaka. Prava je riznica minerala, a ima u njemu i proteina, masti i ugljenih hidrata.

Da bi se napavila kafa, žiru se skine kapica, a onda i kora. Zatim se seče na sitnije delove. Potom se suši u rerni ili sušari, na umerenoj temperaturi. Posle se žir proprži da dobije smeđu boju. Melje se da se dobije prah, isto kao kafa
 
Kafu od žira, kao i druge proizvode, preporučuju u ishrani posebno kod anemije, za jačanje krvne slike. Žir je bogat mineralima, a posebno gvožđem. Kažu da je korisna protiv rahitisa i kostobolje. Povoljno deluje na probavu, rad creva i u slučaju hemoroida. Reguliše rad štitnjače i menstrualne cikluse. Stabilizuje pritisak i masnoću u krvi. Pomaže kod depresije.

Izvor Živeti sa prirodom
 
Istraživači Univerziteta u Ričmondu proučavali su 1998. godine zašto od 32 vrste hrastova u Severnoj Americi veverice biraju žirove samo određenih vrsta. Njihovo istraživanje je značajno za razumevanje procesa obnavljanja i razvoja hrastovih šuma.
“Veverice, pored plavih šojki i nekoliko manjih životinja, najviše doprinose rasejavanju hrastova jer skladište žirove u zemlji, što praktično znači da sade nove hrastove”, kaže Smolvud.
 
Tokom jesenjih i zimskih meseci, njihova ishrana se uglavnom sastoji od oraha i semenja. Veverice, koje su aktivne tokom cele godine, sakupljaju ih u velikim količinama i zajedno sa žirovima skladište ispod zemlje kako bi preživele zimski period.

“Za veverice, žirovi su zgodni paketići energije koje mogu otvoriti sa lakoćom i pojesti za duplo kraće vreme nego ostale tvrđe plodove” ističe Smolvud.

Međutim, nisu svi žirovi isti. Profesori su ispitivali više od 1.500 puta različite parametre poput – istraživali su da li je žir pojeden ili uskladišten, koliko je daleko od stabla odnet, kao i vreme za koje je veverica pojela ili zakopala žir. Zaključili su da su veverice oko 85 odsto žirova belog hrasta pojele ubrzo nakon što su ih pronašle, dok su oko 60 odsto žirova crvenog hrasta zakopale.
 
Sledeća grupa eksperimenata određivala je ulogu veverica u rasejavanju drveća. Označili su hiljade žirova crvenih i belih hrastova malim metalnim pločicama koje su pratili detektorima metala.

“Rezultati su bili jasni. Žirovi crvenog hrasta su se mnogo dalje raznosili, dok su se žirovi belog hrasta mogli naći odmah pored drveta”, naglašava Smolvud. Ova činjenica je važna za razumevanje obnavljanja šuma, što ukazuje na to da su stabla crvenog hrasta bila prva koja bi naselila novu šumu.

U prethodnim studijama se pokazalo da veverice pojedu samo polovinu žirova crvenog hrasta, dok polovinu odbace. Tajna je u različitoj hemijskoj strukturi ovih žirova. Crveni hrast ima žirove koji su bogati mastima i taninima, gorkim materijama, dok žirovi belog hrasta imaju manje masti i manje tanina. Takođe, žirovi crvenog hrasta čekaju proleće da bi klijali, dok žirovi belog hrasta klijaju obično čim padnu na zemlju u jesen.
 
U skoli smo ucili,na casovima biologije,da je plod hrasta zir, veoma dobra hrana za divlje svinje,koje se jeduci ga u sumama debljaju i postaju
otporne na razne bolesti.Ovo novo saznanje,da zir pretstavlja veoma dobru i zdravu hranu i za ljude,ima ogroman znacaj. Kao i svuda u svetu,i kod nas ima ljudi koji se zlopate,jer nemaju dovoljno novcanih sdedstava,da sebi i svojim porodicama,obezbede dovoljno hleba.Ovim saznanjem,da zir
moze da zameni hleb od zitarica,svakako moze da poboljsa standard gradjana.Odlazak za vikend u sumu,gde ima dosta hrastovog drveca,a samim tim i dosta zira,pored boravka na cistom vazduhu,moze porodicama postati skupljanjem zira,postati nacin,da povecaju svoj zivotni standard,a da
ne moraju nalaziti dodatna zaposlenja.....Mislim da ce narocito penzioneri,svoje slobodno vreme,sve vise provoditi u sumama,pa nece morati
da u banjama traze spas od zatrovanog vazduha u gradovima u kojima zive........
 
df9e74ad0c53b9cf8faf7b3cd20c3228.jpg

U germansko-skandinavskim i keltskim mitovima, žir je bio povezan sa životom, plodnošću i besmrtnošću i bio je sveti plod boga rata Tora. Druidi su jeli žir, verujući da imaju magična svojstva. U davna vremena praktikovalo se nošenje žira kao amajlije koja štiti od starenja i pijanstva. Zreli žir padaju sa drveća u proseku u roku od mesec dana. Međutim, žir koji prvi padne (sredinom-kraj avgusta tokom nedelje) obično je zahvaćen raznim bolestima ili je oslabljen i samim tim nepodesan za sakupljanje. Setva žira je glavni način obnavljanja hrastovih šuma, pa je sakupljanje žira za pomoć šumarstvu postalo predmet masovnih akcija u kojima su učestvovali školarci, članovi školskih šumara i volonteri. Ako se natopljeni žir ispeče do zlatno smeđe boje i samelje, onda se može napraviti kafa od žira. Takva kafa se često preporučuje deci kao redovno piće za kašalj, bronhitis i astmu. Žir je bogat lako svarljivim ugljenim hidratima, uglavnom skrobom; sadrže tanine koji im daju opor i gorak ukus. Tanini se lako uklanjaju namakanjem. Žir je neizostavan dodatak svinjskoj hrani jer se približava nutritivnoj vrednosti mekinjama. Žir ima baktericidno, omotajuće, antitumorsko dejstvo, često se koristi u lečenju genitourinarnog sistema, koristan je kod svih vrsta trovanja.
Izvor :U germansko-skandinavskim i keltskim mitovima, žir je bio povezan sa životom, plodnošću i besmrtnošću i bio je sveti plod boga rata Tora. Druidi su jeli žir, verujući da imaju magična svojstva. U davna vremena praktikovalo se nošenje žira kao amajlije koja štiti od starenja i pijanstva. Zreli žir padaju sa drveća u proseku u roku od mesec dana. Međutim, žir koji prvi padne (sredinom-kraj avgusta tokom nedelje) obično je zahvaćen raznim bolestima ili je oslabljen i samim tim nepodesan za sakupljanje. Setva žira je glavni način obnavljanja hrastovih šuma, pa je sakupljanje žira za pomoć šumarstvu postalo predmet masovnih akcija u kojima su učestvovali školarci, članovi školskih šumara i volonteri. Ako se natopljeni žir ispeče do zlatno smeđe boje i samelje, onda se može napraviti kafa od žira. Takva kafa se često preporučuje deci kao redovno piće za kašalj, bronhitis i astmu. Žir je bogat lako svarljivim ugljenim hidratima, uglavnom skrobom; sadrže tanine koji im daju opor i gorak ukus. Tanini se lako uklanjaju namakanjem. Žir je neizostavan dodatak svinjskoj hrani jer se približava nutritivnoj vrednosti mekinjama. Žir ima baktericidno, omotajuće, antitumorsko dejstvo, često se koristi u lečenju genitourinarnog sistema, koristan je kod svih vrsta trovanja.
Izvor: U germansko-skandinavskim i keltskim mitovima, žir je bio povezan sa životom, plodnošću i besmrtnošću i bio je sveti plod boga rata Tora. Druidi su jeli žir, verujući da imaju magična svojstva. U davna vremena praktikovalo se nošenje žira kao amajlije koja štiti od starenja i pijanstva. Zreli žir padaju sa drveća u proseku u roku od mesec dana. Međutim, žir koji prvi padne (sredinom-kraj avgusta tokom nedelje) obično je zahvaćen raznim bolestima ili je oslabljen i samim tim nepodesan za sakupljanje. Setva žira je glavni način obnavljanja hrastovih šuma, pa je sakupljanje žira za pomoć šumarstvu postalo predmet masovnih akcija u kojima su učestvovali školarci, članovi školskih šumara i volonteri. Ako se natopljeni žir ispeče do zlatno smeđe boje i samelje, onda se može napraviti kafa od žira. Takva kafa se često preporučuje deci kao redovno piće za kašalj, bronhitis i astmu. Žir je bogat lako svarljivim ugljenim hidratima, uglavnom skrobom; sadrže tanine koji im daju opor i gorak ukus. Tanini se lako uklanjaju namakanjem. Žir je neizostavan dodatak svinjskoj hrani jer se približava nutritivnoj vrednosti mekinjama. Žir ima baktericidno, omotajuće, antitumorsko dejstvo, često se koristi u lečenju genitourinarnog sistema, koristan je kod svih vrsta trovanja.

Izvor: https://hr.newsogoos.com/publication/5573
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Ogrlica izvađena iz olupine Titanika posle jednog veka
Odgovora
2
Pregleda
154
SajaBg
SajaBg
Обилић
Вишвашкумар Рамеш, једини преживели из несреће авиона компаније Ер Индија
Odgovora
2
Pregleda
155
Обилић
Обилић
Nina
"Zato što je tamo"
Odgovora
1
Pregleda
179
Nina
Nina

Back
Top