Ples sa djavolom

- Ne bojte ih se, dakle; jer nema nishta sakriveno shto se nece otkriti, ni tajno shto se nece doznati. Shto vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i shto Vam se shapce na ushi, propovedajte sa krovova. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dushu ne mogu ubiti; nego se vishe bojte onoga koji može i dushu i telo pogubiti u paklu. A vama je i kosa na glavi izbrojana.

Isus po Luki (12, 4-12)
 
Ako kupim krila samo cu da letim.
Ako kupim zlatnu kosu hvatacu skoljke u plicaku.
Ako kupim cipele igracu celu noc.
Ako kupim psa kupicu i frizbi.
Ako kupim brasno napravicu kolac.
Ako kupim indijanca prizivacu kisu.
Ako kupim zemlju osnovacu carstvo.
Ako kupim kapu idem na sneg.
Ako kupim telefon ugasicu ga.
Ako kupim zebru odvescu je u Afriku.
A ako nista ne kupim dacu pare DJAVOLU

DA TI VRATI DUSU...
 
Otimas kao silnik. Srce.
Tuce kao ukradeno.
Cuju ga senke na zidu.
Oci ti polivam medom.
Jezikom ucrtavas putanju po mojoj kozi.
Razmenjujemo vatre usnama.
Stihiju krvi kroz krvotoke.
Pomeramo sredista.
Oplodjujes zestinom.
Zametak. Raste.
Krupnja.
Brzinom fijuka.
Kroz ganglije.
 
Ne zelim da prodru u moju svest
da tu iskale svoju patnju i bes
zatruju me jos jednim bednim pravilom
jos jednim bolom i predrasudom

Na mojim usnama lazan je osmeh
jer on je tu da bi prikrio strah
I ova tisina sto gradi barijeru
zbog koje se okrenu i predaju...

Taj pogled ne pripada meni
jer sam sada negde u dubini
Ti vidish samo moj stit
kao praznu skoljku na obali...

Dodji tiho, udovolji zlu...
Nadji me, tu sam ja, obicno na dnu.
 
Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažuci govore protiv vas svakojake rdjave rechi, zbog mene.

(Luka 6, 17-26)


A Isus stade pred namesnikom, i zapita ga namesnik govoreci:
- Jesi li ti car judejski ?
A Isus mu reche:
- Ti kazes.
I kad ga tuzahu prvosvestenici i stareshine, nishta ne odgovori.
Tada mu reche Pilat:
- Zar ne chujesh koliko protiv tebe svedoche ?
I ne odgovori mu ni na jednu rech, tako da se namesnik divljashe veoma.

(Marko 15, 1-5)
 
DOSTOJEVSKI: “Ja verujem da ne postoji nishta divnije, dublje, simpatichnije, razumnije, ljudskije i savrshenije od Hrista. Sa surevnjivom ljubavlju ja govorim sebi, da ne samo nema Njemu slicna, nego i da ne može biti. Shta vishe, ja izjavljujem: Kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos VAN ISTINE, i kada bi istina zaista iskljuchivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom a ne sa istinom”.

Tada vojnici namesnikovi uzeshe Isusa u sudnicu i skupishe na njega svu chetu vojnika. I svukavshi ga, obukoshe mu purpurni ogrtach. I opletavshi venac od trnja, metnushe mu na glavu, i dadoshe mu trsku u desnicu; i kleknuvshi na kolena pred njim, rugahu mu se govoreci: “Zdravo, care judejski!”. I pljunuvshi na njega, uzeshe trsku i bishe ga po glavi. I kad mu se narugashe, svukoshe s njega ogrtach, i obukoshe ga u haljine njegove, i povedoshe da ga razapnu.

(Marko 15, 16-20)
 
Tako Vam je to kada knjizevnici misleci da su najpametniji i iznad svih pisu i neprestano vredjaju druge u svilenim rukavicama i onda tako leteci u svom zanosu nalete na gromadu i razbiju se.

Nikad nisam bila “VAN SEBE”, (kao sto to pise na strani 13), a pogotovo, nikad VAN ISTINE.
Toliko od mene.
 
" -Kolicina straha je stalna u svetu, ne smanjuje se i ne povecava i uvek se mora rasporediti na sva bica, kao voda.
-Kako to mislis?
-Ja mislim da ce poslednji ljudi ludeti od straha. U tom smislu, divlje zveri negde u Africi boje se za i mene. Ukoliko se ja manje bojim, neko se boji vise, a sutra mozda cete se vi bojati manje na moj racun, a ja cu morati da se bojim utoliko jace. Strah je nesto kao zajednicko imanje. To je ona odeca koju su ljudi morali uzeti na sebe posle izgona iz Raja, jer su spoznali svoju nagotu pred smrcu..."
 
Znam jednu pesmu
o crnoj ptici
iz tvog pogleda.
Vesnik jeseni...
Vesnik smrti...
oci ti cudno sjaje
i mene
malo strah
malo slutnja muci.
a sta ako odes?
A sta kad te nema?
A sta ako...
...ako sve to zaboravis?
Sve si te godine
u dan smestio,
dan u ime,
ime u slovo,
slovo na pesku samo nase staze...

A sta ako dune vetar?
 
divlja-u-srcu:
" Mislila sam o tome da je svako od nas jedno takvo drvo: sto vise rastemo u vis ka nebu, kroz vetrove i kisu ka Bogu, tim dublje moramo ponirati korenjem kroz blato i podzemne vode ka paklu."
Kliknite za proširenje...

Sto se vise neko uznosi ka nebu, to ga cesce moramo hvatati za noge.
Ako sam mislima stalno u paklu tim je i moje smirenje vece.
 
Ceka zid.

Ceka crvena fotelja

Ceka rupa na patosu.

Ceka telefon

koji se ne usudjuje da prozbori

Ceka knjiga

koja sanja da pojede nekoliko citalaca

Cekaju vrata,

da se zatvore pred danom, pred noci.

Ceka covek praznih ruku

u svojoj tihoj apokalipsi.
 
Djavo u meni ne spava. Motri me onim jednim okom. Onim namcorastijim. Pa cim pozelim malo dobrote, mune me viljuskom u debelo meso.
Mrstim se. Bore mi pritiskaju celo.
Lazem.
Jer uz svaku oporu rec, djavolov ispljuvak, izmamim zloban smesak.
Vatrica mi gori u oku. Tiha.
Vrebam i ja njega. Sa oba oka, ovako :shock:. Vise se on boji mene :lol:. I ne spava. Zato!
Tako mi ustajalog zadaha, jednom cu ga izbljuvati...al' bice mi onda dosadno. 8)
 

On poznaje sve puteve i vetrove,
vetrove i njihove vrtove,
vrtove u kojima rastu reči
i puteve od reči do nade.

Odnese ga put niz svet,
odnese ga đavo među reči,
da se udvara svojoj vlastitoj senci,
da peva u lažnom vrtu:

trice i kučinu svoje čarobne mesečine,
pseću ružu i svoju gadljivost,
da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka,
da vrati noć u ime nežnosti.

 
obuzme me potpuno, pre nego sto se snadjem, sednem i zaboravim na sve, na grdnje zbog para i na sve..samo ja i monitor
i opet sam jaka i plashim se tuche i tastatura je tu
pogledam na sat i vraca me u 3D
imam glupavog dirigenta, pa sam i ja glupava.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top