Ples sa djavolom

Ako ikad prestanem da te sanjam,
bice to kada mesec zauvek zamre
za gorom i sunce ga odmeni.
Kad noci nestanu u vihoru sumnji....

Ako ikad budem manje da na te nostalgicno mislila
bice to kada te budem imala kraj sebe
i kada moje usne budu vodile ljubav sa tvojima
a moje ruke te ceznjivo milovale
u zatisju nase bajke....

Ako ikad prestanem da drhtim zbog tebe
bice to kad drhtaj predje u skamenjenost tela mog
u lakoci patnje
neke davno ocekivane noci....

Ako ikad prestanem liti suze zbog lika tvog
bice to onda kada nas se andjeli sete,andjele moj,
u bedi ovih bledih radosti
verovatno andjele u pukoj starosti...

Ako ikad prestanem da te volim
bice to u prisutstvu moga hladnog tela
u ostroj dubini zemlje
gde za nas vise ne postoji ni jedna
noc nestala u vihoru sumnji,
niti zatisje nase bajke,
ni lakoca patnje u nekoj neocekivanoj noci
ni puka starost bedne radosti,
i kada vise ne bude za me postojalo
ni secanje ni osecaj.
 
Kad umire covek
zemlja postaje teža
i dublja
za jednu ranu
crnja za jednu jamu
i jedan zakljucan kovceg
Kad umire civek
svet bi morao stati
i zadrhtati
težinom tuge
dubinom bola
u tišini koja bi rastvorila vrata mrtvog coveka
i podigla ploce grobova
kao umorne kapke iza besane noci

Kada umire covek
umire deo sveta
i zemlja postaje teža
iskusnija
plemenitija
i veca za jednu ranu
i dublja za jednu jamu
 
Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ideš iza mene
osecam te
kao da me stalno pratiš
...govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti
kad si prisla mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumeo
ali sam znao
sta si mi govorila
kao i ti
kad dotakla si mi usne
i ozivela me
posle hiljada praznih života
vratila mi nešto
što se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj život
po ko zna koji put
sa ko zna kim
dok živim pored
ko zna koga
dok slušam neke poznate reci
a ne razumem
njihovu smisao...
koracam
kroz noc
dok oluja se sprema
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao da me pratiš
kao tvoje usne
kao da znaš
sta ti zelim reci...

reci mi!
 
Glasnice predgorja kakvu pticu pod
srcem nosiš? Svet zamenjen okom
nad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plod
podneblja zagonetke nad svojim krvotokom
kad minulo vreme i jaz postaje svod
gorkih nam dana zabludelih tokom
zvezda pod kojim sam u zanosu pao.
Pašće sunce tamo gde sam ja klečao.
 
U ovim mracnim sobama gde provodim
teske dane, vrtim se tamo-amo
da pronadjem prozore. - Kad bi se jedan prozor
otvorio - bila bi to uteha. -
Ali prozora nema, ili ja ne mogu
da ih nadjem. Mozda je i bolje da ih ne nadjem.
Mozda bi svetlost bila novo nasilje.
Ko zna kakve bi sve nove stvari obelodanila.
 
sanjao sam te
ruke su mi bile na oltaru mojih pobuda
zaronjene stijene placu
svjetlost pocinje tihim mijenjanjem mojih pobuda
kao i jucer
iza zavjese
mozda na mom licu nadjes tragove sjecanja
mozda ne razumijes
ali
volim te
krenuo sam u dubinu sobe s jasnom namjerom
da materijaliziram nemoguce snagom poruke
razuzdanost histriona blisko odzvanja
neka drugi broje krizeve
kao i jucer
iza zavjese
ono sto me stalno plasi zvuci poznato
mozda ne razumijes
ali
volim te
gledaj kako konci aluzije prodiru u svijest
ni tjeskoba kao nijemi svjedok ne vrijedi suvise
stajao sam na peronu ljeta gospodnjeg
moglo je biti proslo stoljece
kao i jucer
iza zavjese
zamisli da brdo slika putuje svemirom
mozda ne razumijes
ali
volim te

kao i jucher-azra
 
Pa ipak, grad nije u tvojoj saci, nego si ti u saci tog grada. Vezan si za njega kao macka za kucu i od njega ne vidis nista drugo. Van njega nikada nisi sastavio ni dva godisnja doba. Nisi se ni okaljao nikad zemljom kako valja. Ostao si pod tim gradom kao one zene sto ostaju celog zivota pod istim covekom ne misleci da li ih taj covek zeli i hoce.
 
Reci cu vam kako da ga prepoznate. Izmedju cetiri stabla razapeo krov, pa pustio da mu kuca raste! On pojas svakoga dana na drugu rupu pritegne, rizu jednom posuvrati, drugi put natraske obuce, da nikad nista po navici ne bude. On smatra da to vredi i za poroke, ni njih ne treba navici prepustati- i njih treba postedeti navike. Sto bi se reklo tamo u vasem svetu, treba ponekad dete i na mostu napraviti, treba za promenu i nocu doruckovati, iako vele da to skracuje zivot za dan. Ne valja se ni na postelju, ni na ime navikavati i zato monah o kojem vam govorim ne prebiva ni u jednom manastiru duze od tri sedmice, a uvek spava u drvenom kovcegu; cim se na jedno mesto navikne, on promeni ime i potrazi novu vodu. On govori svaki drugi dan, onaj kad ne jede, a nedeljom grcki. Monasi misle da se na taj nacin krije od svojih grehova, jer kazu da djavo ne moze poznati onog ko je prevrnuo pojas ili posuvratio kosulju. Ali, ko to zna?
 
Zvizdanje
---------

ja znam za svaki yebeni razlog da ne
budem fin
i nemoj da mi zvizdis u usta da me ne
ucinis zlim
sad ima ovdje da nastupi estradni star
dal' se cuje da predjem na stvar
al' bit ce bolje da on produzi sam

ja sam apsolutno indignirani gad
i to sto nudim nije za vas

ja sam hiper tuper super gluper senzibi-
lan i imam ideju
skoro pa da me i mizerija bezpogovorno
nagoni da sviram
moj cilj opravdava sredstvo i to nije trik
a sada zbogom zurim i oprosti mi
al' rado bi da te jos jednom podsjetim

ja sam fino struktuirani monstrum
ne rokci nema frke za tvoj um

ja znam za svaki yebeni razlog da ne
budem fin
i nemoj da da mi zvizdis u usta da me ne
ucinis zlim
sad ima ovdje da nastupi estradni star
dal' se cuje da predjem na stvar
al' bit ce bolje da on produzi sam
 
Devojčica me grli i ljubi.

Osećam kako joj se usne tope na mojim,

i kako joj telo drhti

od straha i čežnje.



U tišini

još nedovršene planinske kuće

miriše rano proleće

i njene male jabučaste grudi.

Penušaju se večernje magle

i oseća vlažnost kiše

u erotičnom vazduhu.



Ona se propinje na prste,

pripija svoja stegna čvrsto uz mene,

namesta oble kukove,

svoj zaobljeni trbuh…

utapa svoje nepomične oči

u mojim zenicama

i ljubi, ljubi…



Stavljam svoj potpis

usnama

na njen vrat izvijen

dok opijena srsima bledi moja devojčica

i kao leptirica treperi na mestu



Pogrešili smo

kaza mi

u jednom trenu slasti i vatre

zaustavljajući naše disanje

koje odveja vetar.



Pogrešili smo,

kaza mi s još većim strahom

otrgnuvsi se iz zagrljaja,

bežeći niz proplanak i

odnoseći vlažne poljupce

na mladoj koži.



Moje je oči ne stižu.


PETRARKA
 
Kroz mene zbore mnogi dugi nemi glasovi,
Glasovi beskonačnog pokolenja zatvorenika i
robova,
Glasovi bolesnika i očajnika i lopova i kepeca,
Glasovi ciklusa pripreme i rasta,
I niti što povezuju zvezde, i utroba i muške tvari,
I prava onih koje odozgo tlače drugi,

Glasovi unakaženih, beznačajnih, tupih, budalastih,
prezrenih,
Magle u vazduhu, buba sto valjaju grudve balege.
Kroz mene zbore glasovi zabranjeni,
Glasovi polova i požude, glasovi pod koprenom,
a ja skidam koprenu,
Glasovi nepristojni koje ja razjašnjavam i
preobražavam.
 
jagodica:
divlja je l i ovo tvoje. aj pishi ako nije samo se svercujes
Kliknite za proširenje...

Opste je poznato i vidljivo da se svaka moja tema sastoji od tudjih tekstova ( ne slucajno odabranih,ponekad malo izmenjenih) i pojedinih mojih tekstova. Inace, da je sve ovo moje, ja bih bila yebeni visestruki genije i koji uspeva da pise u toliko razlicitih stilova. :P A licno moje je dovoljno prepoznatljivo, bar ti nisi slucajni prolaznik! Cmok! :P
 
Kroz tesnac se probijas.
Izlazis na otvor sav krvav.
Objavljujes svoj prvi urlik.
Da te cuje svet.
Utehu ti pruza topla sisa na tren.
Okrutno te odbijaju.
Vise nisi celina.
Verujes da si deo.
Necega.
Neceg sto ne razumes.
Budi se u tebi strast.
Za ponovnim sjedinjenjem.
Sjedinjenjem?
Zivotna muka.
Neumorno juris neuhvatljivo.
Sto stalno izmice.
Prijanjas.
Za ljude.
Za stvari.
Neuspesno.
Spoznaja te vodi u ocaj.
Produbljujes patnju.
Kreiras strahove.
Gradis paralelne svetove.
Za beg.
Kreces u neverovatne poduhvate.
Osvojiti svet. Kosmos celi.
Tvoja neutoljiva glad rezi.
Kacis se za ideje.
Za boga.
Tragas za dvojnikom.
Ocajnicki vapis za ljubavlju .
Van sebe.

 
Cuvajte se laznih proroka, koji vam dolaze u odelu ovcijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznacete ih. E da li se bere sa trnja groždje, ili sa chichka smokve? Tako svako dobro drvo plodove dobre radja, a zlo drvo, plodove zle radja. Ne moze drvo dobro plodove zle radjati, ni drvo zlo, plodove dobre radjati. Svako drvo koje ne radja dobra ploda seche se i u oganj baca. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznacete ih.

(Isus po Mateji 7, 15-20; 12, 33-37)
 
duboko u tebi
mozda sam ostavio trag svjetla
u noci izmedju zidova
ni svi dobri ljudi
ni svi oni koje znas
ni bijeg od samoce
u koju se povlacis
(kada provali ocaj)
jedva da su dovoljni
pred surovom snagom
krajnjom i konacnom

duboko u tebi
strasti slamaju
i ono sto je preostalo
i ono sto ne postoji
ceznju za smrcu
zelju za opstankom
zudnju za slobodom
i volju da se poklonis sudbini
kao na dlanu
 
Andjeli
------

slinavi kurvari
bijedni genitalci
nezgodno potezu
ukrucenu vjernost
razbit ce ti licnost
slaniju od mora
odstupi korak zeno
gledaj
nezajazni andjeli
dolaze
kao krv crveni
andjeli
kao znoj opori
brutalni andjeli
ponekad u osam
ponekad u tri
lijevi skup ideja
dolje ispod nogu
otvori sirom oci
tiho kao jeza
pusteni s lanca
gledaj
nezajazni andjeli
u kolima od plastike
u djevojackim snovima
u majmunovom vidjenju
u raspaljenim nocima
tko zna
ne bu dobro svrsilo
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top