Ples sa djavolom

Sanjala sam jedan zivot
pun sunca i zvezdi
pun snova i mastanja
pun vila i andjela.
U tom zivotu sam se smejala.
Volela. Ljubila.
Vec sledeceg casa i ja dobih krila
i poleteh preko svih onih sarenih ruza
u zagrljaj osmehu.
Kazu mi da sam andjeo.
Ja im ne verujem.
Jos uvek cekam da se iz tog sna probudim....
 
Sedis mi na levom ramenu.
Sapuces. Zapisujem.
Da uteknem od zaborava.
Uskaces mi u uvo.
Prolazis kao duh kroz bubnu opnu.
Vezujes mozdane vijuge.
Pravis cvorove.
Zila. Pulsiranje.
Klizis niz tobogan.
Pravo u srediste.
Volis eksploziju.

 
-Ti opustenih uzda juris u galopu...
-U trci je zivot!
-Zapisacu to veceras u svoj dnevnik.
-Sta?
-Da opeceno dete voli vatru.
-Pa, ja se jos nisam opekla. Moja su krila citava.
- Ti ih upotrebljavas za sve, samo ne za letenje.
 
Rekao mi je da nista ne pamtim.
Rekao mi je da sam sve zaboravila.
"i neka si",rekao je,"bolje za tebe,
kreni ispocetka"
i da me voli rekao mi je
a ja sam ga pustila da prica.
Polako je glas postajao sve tisi
i priguseniji....
Poceo je da place...
A ja sam samo cutala i gledala.
Bilo je ocajan...
a ja....ja sam bila nema....zaboravila sam
oblik njegovih poljubaca...
zaboravila sam koje mi je pesme posvetio.
To me je mozda ponajvise zabolelo.
Obrisala sam mu suze i lagano,
kao dodir leptira,
poljubila ga u obraz...
Ostao je skamenjen.
"I to je sve? A reci..?Reci nesto...."
Ali
Znao je i vise nego sto sam ja ikad mogla
da objasnim...
Znao je i previse...
A ja kao da vise nista nisam znala...
Samo sam cutala i plakala,
u zatisju svoje duse.
I dalje je ocekivao...nesto....
bar nesto....
Okrenula sam se i otisla.
znao je i previse,samo se pravio....
 

Postojala si, zivo i modro, trenutak. I nestala si.

I nista od sebe nisi ostavila. Ni dah u zraku.

Ni miris u liscu. Ni oblik svoj u vjetru.

Nista. Tvoj trzaj je bio brz i odlucan.

A ja evo mucim sva cula, da ozivim

ovaj uzavreli cas. Onaj ostri bljesak

tvoje prisutnosti. Gledam more i nebo

i trazim boju tvojih zjenica. Slusam lahor

(s juga dolazi) i lovim u njemu

val tvoga glasa. Pipam vrske svojih prstiju,

nije li mozda, bar malo, na njima ostalo

leda od tvoje vatre, pepela tvoje ljubavi ?

Trazim dusu tvoju u dusi tisine,

krv tvoju u svojoj krvi, prisutnost tvoju

u svojoj odsutnosti. Ali nista. I nigdje.

I sjecanje je nemocno pred tvojim

modrim letom. Ni ono nije moglo

zadrzati nista od tvoje plahe pojave,

od tvog toplog plavetnila.

I more sumi modro. A tebe nema.

I dan sumori modrinom daljine i neba.

I vedro je. I toplo. A mene nema. I

ne znam gdje si, ni gdje sam. Nitko te

vise ne pozna. I nema te nigdje.

Ni na nebu. Ni u moru. Ni u ovoj

modroj elegiji, koja te uzalud trazi.
 
Kad osluškujem hod ptica u sebi
zaparu praznine
napustene sene
ocajnu veštinu laganja
ukus ljubavi što stari
one što proklinju dan i visinu neba
one što mrze noc i poruku sna
i one koje prepoznajem dlanom
Kad sve to skupim,
nadjem i zagrlim
Kad se presavijem,
pretvorim u školjku,
u dahhh
kad osluškujem hod ptica u sebi
zle brodove koji su zarobili našu luku,
pomicem kazaljke na koži tvoje ruke
i starim...
 
Hteo bih da mi poveruju kako sam donekle bio rob okolnosti sto su izvan ljudske moci. Zeleo bih da u pojedinostima koje cu izneti otkriju kakvu malu oazu zle kobi usred pustinje zabluda. Hteo bih da priznaju – a to moraju priznati, hteli-ne hteli- da je mozda bilo vec isto toliko velikih iskusenja, ali da nikad nijedan covek nije u najmanju ruku , bio ovako iskusavan, i da niposto nije ovako nisko pao. Valjda zato nije nikad ni ovoliko patio?
 
Cudesno je kakav se zastoj dogodio pokretackim silama mog zivota- kakav se posvemasnji obrat zbio u znacenju mojih najobicnijih misli. Cinjenice ovog sveta na mene su delovale kao tlapnje, i samo tlapnje, dok su mahnite misli zemlje snova postale ne samo gradja moje svakidasnjice nego jedini i konacni oblik samog zivljenja.
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
Kad osluškujem hod ptica u sebi
zaparu praznine
napustene sene
ocajnu veštinu laganja
ukus ljubavi što stari
one što proklinju dan i visinu neba
one što mrze noc i poruku sna
i one koje prepoznajem dlanom
Kad sve to skupim,
nadjem i zagrlim
Kad se presavijem,
pretvorim u školjku,
u dahhh
kad osluškujem hod ptica u sebi
zle brodove koji su zarobili našu luku,
pomicem kazaljke na koži tvoje ruke
i starim...
Kliknite za proširenje...

Buntovniche:

Ne znam da li su tvoji postovi nechiuje rechi, ili sam pishes. Ali ako su tvoji - savrseno pisesh za moj ukus; davno mi nesto nije tako leglo.....Svaka ti cast! Sjajno.
 
Ne vicem to ja, to zemlja grmi,
cuvaj se, cuvaj, jer poludeo je djavo,
pripij se cistome dnu izvora,
priljubi se staklenoj ploci,
sakrij se iza bljeska dijamanta,
ispod kamenja medju bube,
o, sakrij se u sveze pecenom hlebu,
jadnice, jadnice ti.
Sa svezim pljuskovima usahni u zemlju-
uzalud ga kopas u samom sebi,
samo u drugom nekom mozes da umijes svoje lice.
Budi na strucku trave majusna ostrica
i bices veci od osovine sveta.

O, masine, ptice, lisce, zvezde!
Jalova nasa majka bogorodi za detetom.
Druze, dragi, premili druze moj,
bilo da je sad uzasno, bilo da je velicanstveno,
ne vicem to ja, to zemlja grmi.
 

POGLEDAJ U LICE SOPSTVENE DUSE

Skini flaster s usta.
Ispljuni Mesec kao otrovni mehur.
Izduvaj sav mracan vazduh sto ostaje.
Progutaj Sunce.
Neka ti opece nepca.
Ukroti jarost.
Zamagljeno oko vec postace bistro.
Dok oganj klizi niz grlo
Zakresti kao rajska ptica.
Brze ce stici u srediste.
Nek sagori ispraznjen prostor.
Ne pridaj znacaj groznici tela.
Zagrizi sopstvenu senku.
Da lakse podneses.
Kad sve prodje:
Pogledaj u lice sopstvene duse.
 
kada kameni leptir
dotakne svilu
nece je osetiti...
A svila ce osetiti kamen.
osecam te i nocas
dok dim polako plese iznad plamena svece
i uzdize se
tamo gde ja nikada necu moci-
u nepoznato zatisje
jer su tvoji kameni prsti
odavno zaboravili
moju vatru
i ta stena ispod rebra
odvec je vaskrsla moju ljubav,
olako,bez i jednog treptaja kajanja....
 
divlja-u-srcu:
Skini flaster s usta.
Ispljuni Mesec kao otrovni mehur.
Izduvaj sav mracan vazduh sto ostaje.
Progutaj Sunce.
Neka ti opece nepca.
Ukroti jarost.
Zamagljeno oko vec postace bistro.
Dok oganj klizi niz grlo
Zakresti kao rajska ptica.
Brze ce stici u srediste.
Nek sagori ispraznjen prostor.
Ne pridaj znacaj groznici tela.
Zagrizi sopstvenu senku.
Da lakse podneses.
Kad sve prodje:
Pogledaj u lice sopstvene duse.
Kliknite za proširenje...

:wink: Uufff! SJAJNO!!!! Sad si ti mene kupila!
 
Neobuzdana tresnja:
kada kameni leptir
dotakne svilu
nece je osetiti...
A svila ce osetiti kamen.
osecam te i nocas
dok dim polako plese iznad plamena svece
i uzdize se
tamo gde ja nikada necu moci-
u nepoznato zatisje
jer su tvoji kameni prsti
odavno zaboravili
moju vatru
i ta stena ispod rebra
odvec je vaskrsla moju ljubav,
olako,bez i jednog treptaja kajanja....
Kliknite za proširenje...

E pa tresnjice, ovo je vec JAKO po mom ukusu....! Lepo, veoma lepo!
 
Ja nisam ja.
Ja sam taj
sto hoda pored mene, a ne vidim ga
kojega, katkada, vidim,
i kojega, katkada, zaboravljam.
Taj sto cuti, spokojan, kad govorim,
taj sto oprasta, blag, kada mrzim,
taj sto sece tamo gde mene nema,
taj sto ce ostati uspravan kad ja umrem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top