Пласман Србије на свјетском купу у кошарци у Кини, дебакл или реалност?
За нас је завршено свјетско првенство, тј свјетски куп у кошарци. Дан прије него ли смо се надали и прижељкивали.
Остварено је 6 побједа и 2 пораза. Игра није била лоша, напротив, уосталом екипа смо са највише асистенција на СП, што је увијек доказ тимске игре и да је било припремљених акција. Међутим, изгубили су наши важне мечеве, против Шпаније и наравно онај најважнији у четвртфиналу, против Аргентине.
Пораз након којег су сви медији у земљи Србији, највише они који кошарку нешто и не прате, наступ наше националне селекције оквалификовали дебаклом. Самим тим и у нацији је превладавало исто виђење, дебакл. Да ли је?
Прије почетка СП, заправо још тамо прије пар мјесеци, ту сам ставио неку своју листу тимова који имају шансе за највиши пласман, САД, Грчка, Шпанија, Француска, Аустралија, тим редом. Код наших сам наравно пристрасан, али сам се надао да ће бити конкурентни овим екипама, Ту сам прије два и по мјесеца ставио и Канаду, но они су остали без 9 играча, из различитих разних, самим тим и изгубили шансе за висок пласман.
Имали смо ми пуно потцјењивачких коментара и на порталима и на овом форуму, када су неке од поменутих селекција у питању, рецимо Шпанија, Аргентина, испоставиће се финалисти СП, но то су одличне и одлично укомпоноване екипе.
И ту ако ћемо гледати реално, испред нас су екипе које немамо ни покриће ни право да омаловажавамо, одличне екипе које имају игру. Иза су остале једне САД или пак једна Грчка, такође одличне екипе, и ту 5.мјесто никако не може бити дебакл, било би гротескно рећи успјех, разочарење наравно да постоји, и наравно да смо се надали да ћемо сутра завршити Мундијал.
У кошарци је тако, тај червртфинални меч је најважнији, ту све добијате или губите, ми смо на претходна 4 велика такмичења тај најважнији меч добили, овај пута је дошао ђаво по своје.
Играчима се нема шта замјерити, и на играма и на приступу, некад неке шут није служио, но сви су показали залагање, борбеност и један позитиван однос. И атмосфера у националној селекцији бјеше добра, као што је то већ годинама. Што се тиче вођења екипе са клупе, ту ће многи начи замјерки, покушало се играти са расположивим играчима, то је значило често високу поставу на паркету, и показали су се проблеми у оним важним мечевима.
Фортуна нам није била наклоњена. А са фортуном је незгодно, морате "зарадити" њену наколоност, да вас помилује када је требате, требате јој угађати, кокетирати са њом, завести је, варљива је, превртљива, лако је увредите, и зна бити злоћудна, вратити вам сурово. А ако не испоштујете нека основна спортска начела, принципе, постулате, ако допустите штеточинама да вам наметну скарадан систем вриједности, ако вас преузме ароганција, охолост, ако се огрешите о много шта, и о неке о које не би смели, не очекујете наклоност фортуне.
А када је наша национална селекција, доста начела није испоштовано. ФИБА је направила хаос са системом квалификација, мука за све екипе. Селектор је наравно имао разумијевања за све наше играче, па је у квалификацијама наступило 30 играча, они из ен-би-еја и ЕЛ су били "недоступни" за неке мечеве. И наступили су сви у тим квалификацијама осим оног најбољег, Николе Јокића. Он је пропустио мечеве тзв "4.прозора" у септембру прошле године против Грчке и Естоније.
Добро сад, а и тако ће многи поручити "па је*и га, ако нам Јокић треба против Естоније, боље и да не идемо на СП". Не треба, но проблем је што фортуна све прати, огрешили смо се о неке спортске постулате.
Па се ту надовеже један менаџер препознатљив по зализаној коси и премудро поручи (овдје)
Није проблем што је стао у заштиту "свог играча", нормално је да стане, није проблем и што манипулише, јер играли су "већи играчи" те мечеве, рецимо Шредер (Њемачка), Валанчунас (Литванија); Гобер, Фурније, Батум (Француска) и ини, проблем је што се, уз помоћ и медија, натура изопачен систем вриједности.....2018. nije bilo takmičenja, samo dve kvalifikacione utakmice je propustio koje niko nije igrao od većih igrača u NBA.
А медији су ту одиграли своју улогу, по потреби су водили хајку против одабраних играча, највише против Јокића, момка који такав однос није заслужио, много малициозних и манипулишућих текстова у задње двије године, а онда су прије неколико мјесеци кренуло "ложење нације", почело је оптимизмом што је прерасло у једну нездраву еуфорију, малтене сви су најављивали меч са САД, до којег је и дошло у разигравању за 5-8.мјеста, као да друге екипе не постоје, а то су супер јаке екипе.
А фортуна неће толерисати препотенцију, ароганцију, надменост, јок, брзо вас спусти на земљу, и зна бити болно.
Селекција играча? Први прелиминарни списак од 34 играча, очекивано, за мене нека изненађења, небитно. Онда скраћивање списка на 18, заправо 15 јер су уврштена 3 рековалесцента (убрзо ће Огњен доживјети саобраћајну несрећу па ће га замијенити Јовановић) за које се знало да су ту само до прикључења НБА играча који су ограничени споразумом ФИБА-е и ен-би-еја. По мени јако добра одлука, додуше изнужена ситуацијом.
Ту се Сале одмах одрекао Калинића и Недовића, разлоге он зна, не уврштавањем ове двојице је знао да ће бити изложен пњувачини нације ако се не испуне очекивања, што ће се и десити.
Можда је пропуст што није припремио резервну варијанту, ту додао сличног профила рачунајући да би се неко од спољних могао повредити, а управо су се двојица спољних повредила, И отишли смо на СП са 6 спољних и 6 у рекету. Ту су се показали проблеми, и да је 4 центра, од којих сви афирмисани, тешко укомпоновати. Једини уз нас на СП који је имао 6 (или више) "восоких" је Сенегал, Сенегал мора, немају спољних, Србија не мора. За поређење финалисти СП имају у саставу 8 спољних и 4 у рекету.
И тако, огрешили смо се о подоста постулата, тешко је ту неког прозвати, могуће је Сале у неким ситуацијама ишао "линијом мањег отпора", а опет другачије одлуке ко зна шта би донијеле.
Како написах, играчима се нема шта замјерити. Јокића смо дочекали, и одиграо је јако добар СП, подредио се колективу, играо што се од њега тражило, неки су можда очекивали више, но он је у рубрици +/- имао +100, и ту свака прича завршава. Вишак нервозе против Шпанија посљедица је превелике жеље. Добар је момак и даће он пуно тога националној селекцији.
Иако не волим истицати играче, двојицу морам. Први је наравно Богдан Богдановић
Други је Василије Мицић. Имао је трагедију, пред меч 1/4Ф против Аргентине преминуа му је мајка, проживљавао је тешке тренутке. Сигурно га је то пореметило, и екипу свакако. Међутим, Васа је показао људску величину, остао је са друговима до краја Мундијала. То бјеше довољно за 5.мјесто, али и Васи ће се вратити, увијек се врати. Васи наклон до пода.
Сале је завршио своју мисију на позицији селектора националне селекције. Урадио је пуно доброг, успјехе ћемо памтити, урадио је још пуно тога за добробит српске кошарке, на разне начине, имао је и грешака, погрешних процјена, одлука, али ко није. Салету хвала за све, срећно у наставку тренерске каријере и свака срећа у животу. Заслжио је. А и знајући га, учиниће он још пуно тога доброг за српску кошарку.
Мундијал је завршио. Очекивања нације нису остварена. Свакако нереална очекивања. Што се никако не смије оквалификовати дебаклом. Како смо сејали, тако смо жњели.
Овај расплет искористиће бројне штеточине који роваре против српске кошарке. биће много малициозних текстова по медијима, аутошовинисти ће доћи на своје, да коју злураду провуку, а и једна армија недовршених људи, "дежурних пљувача" ће дати души одушка. Прорицаће се суноврат српске кошарке, но преживјела је српска кошарка и теже дане.
И поред фрустрирајуће године, увјерен сам да је српска кошарка на здравим темељима постављена, сада је важно ову страницу затворити, и окренути се будућности, ОКТ и наредним такмичењима, не клонути, не дозволити штеточинама да наметну своја правила, систем вриједности, уважавати начела, принципе који су они прије поставили. Како будемо сејали, тако ћемо жњети.
Poslednja izmena:
