Однос израелске политичке и интелектуалне елите је према Србима кваран, увијек ће бити, једноставно тако је. Примјера је много. Рецимо када је тамо 2020.године овај наивни српски предсједник. мислим на оног Вучића, а наиван је као француска собарица, учинио (неразуман) уступак и признао Јурусалим главним градом Израела, Израел је узвратио тако што је признао лажну државу Косово. И доказали какви су подлаци.
Тако ће бити и у будућим временима, Израел ће, а посебно када је то синхронизовано са савезником им Америком, радити на штету Србије и српског народа. Са те стране, Србија никад не би требала преузети домаћинство израелских тимова.
Са друге стране, спорт је изнад политике, међу израелским спортистима и спортским радницима има пуно пријатеља Срба, многи ти играчи који играју за израелске тимове играли су у Србији гдје се са навијачима створила узајамна љубав, и најбољи израелски кошаркаш Дани Авдија показује стално љубав према Србији. Са те стране, одлука има оправдања.
Постоји ли ризик терористичких напада? Постоји. Но он постоји увијек, били домаћином или не израелских тимова. Могуће је нешто већи због преузетог домачћинства, но и они који мисле да та терористичка багра на своју руку и без директиве оних који креирају хаос, изводе акције, наиван је. Већа је вјероватноћа да ће неке радикалне скупине искористити ситуацију да исперовоцирају инциденте, и ту ваља добро порадити како то спријечити.
Како год, одлука је донешена, таква је каква је. Србија треба порадити, поред ризика од инцидената којих ће бити, да искористи такву ситуацију у своју корист, има доста простора и на спортском пољу и на афирмацији Србије, да се оствари корист. У коначници да се стекну неки пријатељи (то свакако није политичка елита Израела јер ти нам пријатељи никад бити неће) чије пријатељство некад може ваљати.
