"Planinska ruža" - scenario za priču.
domatrios
Lyra je naizgled bila sasvim obična devojka. Živela je na veoma
nepristupačnim mestu planinskog masiva u današnjem vremenu..
Nikad nije imala kontakt sa civilizacijom, kao što su mobilni telefon,
kompjuter i slično. Slušala je dedine priče o gradovima ali u njima
nikad nije bila.Roditelji su joj stradali u snežnoj lavini, pa ju je
odgojio deda. Zbog godina sve se teže kretao pa je Lyra brinula o
njemu i o kući.
Kad bi imala vremena i kad bi bilo lepo vreme koje se veoma često
menjalo u planini, šetala bi prirodom i družila se s divljim životinjama
koje se nje uopšte nisu plašile već znatiželjno prilazile. Kod kuće,
Lyra je po ko zna koji put čitala jednu malu biblioteku od pet-šest
prastarih ljubavnih romana koji su preostali od njene majke.
Robert, sin bogatih roditelja, san mnogih devojaka, voleo je da
planinari nepristupačnim predelima sa željom da otkriva davno
napuštene i razrušene gradove.
Jednom prilikom je od lokalnih stanovnika čuo legendu da negde
daleko u planinama postoji Planinska ruža koja cveta samo po
najvećoj zimi a njen miris je toliko opojan da onome ko je pomiriše
pomuti se pamet.
Robert je voleo da sluša legende iako u njih nije puno verovao,
ali mu je njihova čarolija stvarala prijatan osećaj i razvijala maštu.
Ova legenda koju je čuo delovala mu je prilično naivno. Zašto bi
ruža izabrala da cveta baš po najvećoj zimi, što ne bi u sred leta?
Što je više o tome razmišljao nešto ga je iznutra poticalo da
razotkrije tajnu te planinske ruže. Odluči da krene na neizvesno
putovanje sa jasnim ciljem ali ne i načinom kako da do njega dođe.
Planinsku ružu treba shvatiti u prenesenom značenju. Devojka
je planinska ruža koja se zove Lyra što asocira na nežnost i
neukaljanost. Robert najpre traga za ružom a kasnije shvata
šta on u stvari traži i šta je to našao. Priča treba da bude
ispričana u što više realnom stilu bez bajkovitih i magijskih
elemenata.nepristupačnim mestu planinskog masiva u današnjem vremenu..
Nikad nije imala kontakt sa civilizacijom, kao što su mobilni telefon,
kompjuter i slično. Slušala je dedine priče o gradovima ali u njima
nikad nije bila.Roditelji su joj stradali u snežnoj lavini, pa ju je
odgojio deda. Zbog godina sve se teže kretao pa je Lyra brinula o
njemu i o kući.
Kad bi imala vremena i kad bi bilo lepo vreme koje se veoma često
menjalo u planini, šetala bi prirodom i družila se s divljim životinjama
koje se nje uopšte nisu plašile već znatiželjno prilazile. Kod kuće,
Lyra je po ko zna koji put čitala jednu malu biblioteku od pet-šest
prastarih ljubavnih romana koji su preostali od njene majke.
Robert, sin bogatih roditelja, san mnogih devojaka, voleo je da
planinari nepristupačnim predelima sa željom da otkriva davno
napuštene i razrušene gradove.
Jednom prilikom je od lokalnih stanovnika čuo legendu da negde
daleko u planinama postoji Planinska ruža koja cveta samo po
najvećoj zimi a njen miris je toliko opojan da onome ko je pomiriše
pomuti se pamet.
Robert je voleo da sluša legende iako u njih nije puno verovao,
ali mu je njihova čarolija stvarala prijatan osećaj i razvijala maštu.
Ova legenda koju je čuo delovala mu je prilično naivno. Zašto bi
ruža izabrala da cveta baš po najvećoj zimi, što ne bi u sred leta?
Što je više o tome razmišljao nešto ga je iznutra poticalo da
razotkrije tajnu te planinske ruže. Odluči da krene na neizvesno
putovanje sa jasnim ciljem ali ne i načinom kako da do njega dođe.
Planinsku ružu treba shvatiti u prenesenom značenju. Devojka
je planinska ruža koja se zove Lyra što asocira na nežnost i
neukaljanost. Robert najpre traga za ružom a kasnije shvata
šta on u stvari traži i šta je to našao. Priča treba da bude
ispričana u što više realnom stilu bez bajkovitih i magijskih
domatrios
