Quantcast

PLAMEN SVEĆE ...........

Nott

Elita
Poruka
24.389


Mada nas ovo doba godine do sada, nije još belinom “obradovalo” - hladnjikave večeri volim da provodim pored kamina, umotana u meko, angora ćebence i u odsjaju sveća, nonšalantno raspoređenih po svim ćoškovima sobe ... uz dobru knjigu i još lepšu muziku. Ta titrava toplota u tom mističnom svetlucanju, zna svaki komad nameštaja da dočara u njegovoj najvećoj pompeznosti ... slike na zidovima postanu “žive” kao i uspomene ... a već smežurane kore od dunja i jabuka u vatri, potsete sobu na detinjstvo i miris poređanog voća, skinutog sa bakinog kredenca ...



Oduvek voleh kasnu jesen prožetu do zime, gde se u tmuši tople sobe, pomeša para vrućeg čaja sa mirisom upaljenih sveća ... uz iskren osmeh i mir u duši ....



Naučnici "tvrde" onomad, da se na vrhovima plamena sveća, gde često primećujemo neko svetlucanje i pucketanje, u stvari nalaze milioni minijaturnih dijamanata koji u trenu sagore !



A možete i s vremena na vremne, da u čašu vode sipate vosak, koji se skupio u levkastom udubljenju na vrhu sveće te u dodiru sa vodom, vreli vosak će se uoblikovati u neobično lepe minijaturne skulpture ! Proizvod vatre i slučajnosti !,,... ili da nam ostane kao potsetnik na sve one važne stvari ... kojih se nikad ne setimo na vreme ! ...





Oooops ! Ja se baš raspričah a evo ... još jedne i ne samo zimske teme .... jer svetlucanje sveća ne bira godišnja doba !!



Pokušajte da vaša kreativnost doprinese ovoj temi značaj, ne samo kroz slike već i uz neke lepe stihove, lepršavu muziku, zaljubljenu priču, misli ili odlomke iz vaših omiljenih knjiga !!! ...


Znam ja ........ umete vi to !! ....


 
Poslednja izmena:

Nott

Elita
Poruka
24.389


Nijedna te pesma dostojna nije
ni sunce što te kupa
ni sanjiva zora
u tebi se nešto, kao slutnja krije
kad' te nađoh, prođe zagonetna mora




Nijedna te pesma opevati neće
ni strepnju tvoju blagu
ni uzdah golemi
iz tebe je nešto zapalilo sveće
pa me tajna neka zagrljajem pleni




Tebi večna pesma u grudima gori
kao da te Ljubav
napustiti ne sme
iz tebe mi nešto toplinom govori
da dah vetra ti si, što prebira pesme




Usne su ti bulka, lice bele rade
sputana lepotom
tvoja duša tinja
iz tebe mi nešto da pevam ne dade
kao da sam prazan, a Ti si Svetinja ! ...


 

Nott

Elita
Poruka
24.389


Plamen sveće noćas tužno gori
k'o da vosak plače, vatrenim suzama
i neka tužna težnja me mori
vraća me sećanjem mnogim slikama

Vreo je plamen u koji gledam
sedim u mraku u zao čas
oči me bole, ipak se ne dam
stihove diktira tišine glas




Sveća mi blista, u mraku iskra
mir i spokojstvo u vatri toj
kao vreline čudna igra
proliva voska poslednji znoj

Gasi se sama, al' poigrava
hrabra je vatra nemira mog
zašto se onda u mraku snebivam?
opet me tugom kažnjava Bog ...


 

Nott

Elita
Poruka
24.389



PLAMEN MALE SVEĆE ............


Pаlа je noć.
Čovek uze mаlu sveću iz kutije, zаpаli je i poče se s njom penjаti dugim spirаlnim stepeništem.

- Kudа idemo? – Upitа svećа
- Penjemo se nа kulu, dа osvetlimo put brodovimа do luke. – Prošаputа čovek.
- Ali nijedаn brod ne može dа vidi moju svetlost! – Uzvrаti mаlа svećа
- Iаko tvoj plаmen i nije tаko veliki, – reče čovek – ti svejedno nаstаvi dа goriš … što jаče možeš. A ostаlo prepusti meni.

I tаko pričаjući, njih dvoje stigoše do vrhа stepenicа, а potom i do ogromnog fenjerа nа vrhu kule.
Čovek približi sveću i s plаmenom njenim upаli fenjer. I uskoro velikа polirаnа ogledаlа izа fenjerа, reflektujući svetlost mаle sveće, rаširiše svetlost po moru miljаmа dаleko, osvjetljujući put brodovimа i putnicimа ....



I kаo što plаmen jedne obične mаle sveće ili čаk krese od šibice može dа rаspаli ogromnu vаtru i dа osvetli put stotinаmа ljudi, tаko i iskre tvoje duševne topline i primer tvoje dobrote, mogu korenito dа izmene živote, poglede nа svet i sudbine ljudi oko tebe, pа čаk i аko oni to sаmi ne rаzumeju u potpunosti. I bаš zbog togа, budi svetlost zа ljude koji te okružuju, isto kаo i ovаj svetionik koji i u nаjtаmnijim noćimа i u nаjstrаšnijim burаmа, nаstаvljа jednаko dа svetli.


***
 

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
112.678


- - - - - - - - - -

Ja nemam mira - Francesko Petrarka

Ja nemam mira, a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plasim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam nista, a svijet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim
Nit omcu drijesi, nit okove steze,
Nit da me smakne, niti da odveze,
Nece me ziva, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nijem glasa ne gubim:
Umrijeti zudim, a pomoci trazim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mrije, niti mi se zivi,
Smijem se placuci, zaloscu se snazim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo, krivi.
 
Poslednja izmena:

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
112.678
Odakle si došao - Vesna Krmpotić

dosao si iz svih stvari koje sam vidjela,
iz svih zvukova koje sam cula,
iz lica svih, iz svakog pogleda,
iz svake kapi, svakog mirisa,
iz cjelova svakog, svakog udarca,
iz svega toga ti si se izvio
ko iz cvijeca miris, ko plamen iz suharja,
i kad stavim uho na tebe ko na skoljku,
cujem sum gradova kroz koje sam prosla,
i onih kroz koje samo htjedoh proci -
odraze vidim dalekih kupola
kako se njisu u bistroj vodi tvog bica;
slusam i gle, prolijecu atomi zaboravljenih ruza,
i glasovi iz mrtvih pluca ustaju,
slusam, moj zivot treperi u tebi,
kao ptica u zamku ulovljena.
 

Nott

Elita
Poruka
24.389


Zapalili ste me i gledate moje svetlo. Radujete se jasnoći i toplini
koju darujem. Veselim se da mogu goreti za vas. Da nije tako
ležala bih u nekoj kutiji bez koristi. Smisao dobijam tek kada gorim.
Ali, dobro znam,šsto duže gorim, to kraća postajem, to se više bližim
svome kraju. Reći ćete, a ono što je ostalo vi ćete baciti.
Znam, za mene postoje dve mogućnosti: Ili da ostanem u kutiji
u tami, ili da gorenjem postajem kraća.
Dajem sve u korist svetla, a time dovodim samu sebe kraju .
Ipak lepše je ako mogu nešto dati...


 
Poslednja izmena:

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
112.678


STREPNJA

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdalekada
volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priñu oka tvoja dva!
 

Nott

Elita
Poruka
24.389


Iskru je svoju zlatnu bacilo sunce vrelo
i moju dušu hladnu toplinom je proželo

I sad mi želje vruće, potajna nada prati
i moji ubuduće dani će tako sjati

Toplota svud se budi, ozari svetlost mene
o prošlom, moje grudi ne gaje uspomene

Jače od moje krvi, ni dan ni plam ne gore
u duši, k'o sveća sija prvi i topli plamen zore ! ...
 
Top