pkb viršle, seća li se neko?

Viršle iz kioska PKB-a. Cenim da nema nikoga od više od četrdeset i pet ko je kao dete posetio Beograd, makar i na jedan dan, a da ih nije probao. Za one mlađe - to je par viršli u mekoj kajzerici, sa razvodnjenim senfom ili bez njega. Sve u svemu, ništa posebno. Štaviše, prilično obično i patetično. Žal za mladošću i opravdanje za sve poraze i razočarenja, koja smo kao kamenje tovarili u ruksak uspomena. Nije isključeno, ali nije ni mnogo bitno za ovu priču. Nisam sociolog, ni istoričar, a ni političar kome bi viršle bile lajt-motiv, u kampanji za poslaničko mesto. Ima tu nešto dublje. Nešto što me muči svih ovih godina, a odgovor nikako da odgonetnem. U godinama koje su sledile, sazdan ovakav kakav sam, teran animalnim, prepuštao sam se uživanju u hrani. Probao sam, manje- više, sve važnije svetske kuhinje. Sladio se ili sam spremao jela čije su recepte pisali bogovi gastronomije, a opet, i ona čija istorija seže u daleku prošlost. Nikad nisam ustuknuo pred materijalom od koga je jelo spremano. Mislim da bih mogao da probam sve, osim pasa.Ono što je neverovatno u svemu ovome jeste to što nijedno jelo koje sam probao ili spremao nije dostiglo ukus viršli iz kioska PKB-a. Verovali vi ili ne. Možda je to zbog mladosti koja je prošla. Možda zato što sam se osećao važnim jer je to bio nekakav ulaz u svet odraslih. Možda je ovo sve samo iluzija. Nisu me oduševile majstorije roštiljdžija iz Leskovca i sa Baščaršije. Nisam pao na kolena pred ljutom indijskom kuhinjom.Ostao sam prilično ravnodušan pred precenjenim majstorijama francuskih, kineskih i libanskih čarobnjaka kuhinje. Tu i tamo, naslućivao "ono nešto", ali je ipak ostalo neuhvatljivo. Godine su prošle i ne nadam se više puno. Razum je pobedio, a ipak u dnu svoje duše jedan deo mene se nada da se dugo traganje završi i da prvim zalogajem, osetim ono zadovoljstvo koje je nestalo i ugaslo. Ili je možda bolje neke uspomene ostaviti tamo gde jesu. Možda su neželjena dejstva ili kontraindikacije ipak previše opasne, a nemam ni lekara ni farmaceuta da mi prepišu odgovarajuću terapiju.
 
Kliknite za proširenje...
Пилипенда

Пилипенда

Iskusan
Poruka
6.557
solarnaeklipsa:
Viršle iz kioska PKB-a. Cenim da nema nikoga od više od četrdeset i pet ko je kao dete posetio Beograd, makar i na jedan dan, a da ih nije probao. Za one mlađe - to je par viršli u mekoj kajzerici, sa razvodnjenim senfom ili bez njega. Sve u svemu, ništa posebno. Štaviše, prilično obično i patetično. Žal za mladošću i opravdanje za sve poraze i razočarenja, koja smo kao kamenje tovarili u ruksak uspomena. Nije isključeno, ali nije ni mnogo bitno za ovu priču. Nisam sociolog, ni istoričar, a ni političar kome bi viršle bile lajt-motiv, u kampanji za poslaničko mesto. Ima tu nešto dublje. Nešto što me muči svih ovih godina, a odgovor nikako da odgonetnem. U godinama koje su sledile, sazdan ovakav kakav sam, teran animalnim, prepuštao sam se uživanju u hrani. Probao sam, manje- više, sve važnije svetske kuhinje. Sladio se ili sam spremao jela čije su recepte pisali bogovi gastronomije, a opet, i ona čija istorija seže u daleku prošlost. Nikad nisam ustuknuo pred materijalom od koga je jelo spremano. Mislim da bih mogao da probam sve, osim pasa.Ono što je neverovatno u svemu ovome jeste to što nijedno jelo koje sam probao ili spremao nije dostiglo ukus viršli iz kioska PKB-a. Verovali vi ili ne. Možda je to zbog mladosti koja je prošla. Možda zato što sam se osećao važnim jer je to bio nekakav ulaz u svet odraslih. Možda je ovo sve samo iluzija. Nisu me oduševile majstorije roštiljdžija iz Leskovca i sa Baščaršije. Nisam pao na kolena pred ljutom indijskom kuhinjom.Ostao sam prilično ravnodušan pred precenjenim majstorijama francuskih, kineskih i libanskih čarobnjaka kuhinje. Tu i tamo, naslućivao "ono nešto", ali je ipak ostalo neuhvatljivo. Godine su prošle i ne nadam se više puno. Razum je pobedio, a ipak u dnu svoje duše jedan deo mene se nada da se dugo traganje završi i da prvim zalogajem, osetim ono zadovoljstvo koje je nestalo i ugaslo. Ili je možda bolje neke uspomene ostaviti tamo gde jesu. Možda su neželjena dejstva ili kontraindikacije ipak previše opasne, a nemam ni lekara ni farmaceuta da mi prepišu odgovarajuću terapiju.
Kliknite za proširenje...
Лијеп текст, носталгичан... Жал за младос’... :ok:
(Ово ти је посебно вриједна похвала за текст јер је исписује неко ко никад није подносио хреновке тј. виршле, ни у каквим верзијама.:mrgreen:)
 
Poslednja izmena:
pop80

pop80

Iskusan
Poruka
5.757
virše su smeće obično a vidim da su bile popularne nekada.. ne treba ih jesti.. može jednom mesečno... ko voli paštetu imam super recept za domaću, zdravu paštetu..ukusnija od one kupovne koja je isto tako smeće.. napravi se za pola sata a traje vam sedam dana za vas troje, četvoro
 
bmaxa

bmaxa

Buduća legenda
Poruka
42.199
zx16:
Не, не памтиш, то је твоја фикција. Нема шансе да памтиш после три деценије конзумирања других укуса. Ти мислиш да памтиш али не памтиш.
Чуло укуса се мења са годинама. У младости сам обожавао слатко с сада обожавам љуто.
Kliknite za proširenje...
U mladosti sam voleo da jedem ljuto, i sad volim da jedem ljuto... slatkise sam voleo isto, a sad retko, jer sam seceras :p
 
Stojkov Menidjer

Stojkov Menidjer

Legenda
Banovan
Poruka
54.238
Sizif:
Pa kad nema dovoljno keša, moraš da juriš kojekakve akcije.

Da radiš pošteno plaćen posao, ne bi ni bilo potrebe.
Kliknite za proširenje...
Nemoj ti o poštenju samo...
Toliki Beograd nije imao baš nikog pa vapili za tobom... Propade Beograd bez takvih...

Ja sam čovek od akcije, rad u dinamičnom okruženju, svaki dan prilika za novo iskustvo.... Ekipa iskusna pa imam od koga da učim.... Pa da implementiram...
 
Poslednja izmena:
zx16

zx16

Elita
Poruka
17.605
bmaxa:
U mladosti sam voleo da jedem ljuto, i sad volim da jedem ljuto... slatkise sam voleo isto, a sad retko, jer sam seceras :p
Kliknite za proširenje...
Ок, али да памтиш укус 30 година, то је већ много. Да, и ја често са сетом кажем непоновљив укус али ту не мислим на сам укус виршли него цео амбијент и време када су се оне продавале. Не сећам се тачно али, чини ми се средином ,70-тиј су кренуле до почетка 90-тих. Отприлике, око 20 година су се продавале. Тада су продавали и ПКБ густе сокове, Витасок. Исто непоновљив квалитет. Фабрика беше на зрењанинском путу. Нисам био 5 година у Србији и не знам да ли је још увек тамо за запуштена фабрика или су је порушили.
Тада је било квалитетно БиП пиво. Сећам се када су пустили у рад нови пивару код Газеле која сад не ради?
Било је пуно квалитетних производа из београдских фабрика и све је то уништено.
 
Sizif

Sizif

Strani posmatrač
Moderator
Poruka
47.103
Stojkov Menidjer:
Nemoj ti o poštenju samo...
Toliki Beograd nije imao baš nikog pa vapili za tobom...
Kliknite za proširenje...
Nije mene zaposlio Beograd, nego Ujka Sem. Kad sam se 2003-će prijavio za posao u ovoj firmi (iz čistog zezanja, jer sam tad već imao dobar posao), za tu jednu otvorenu poziciju stiglo je ni manje ni više nego 270 prijava.

Ujka Sem ume da prepozna. Kao što ti blistaš u magacinu, nisi slučajno tu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Top