Quantcast

Pitijina proročanstva - Pitijin odgovor

Poli46

Legenda
Moderator
Poruka
56.237
90852cad42fca7d9222bf8a9e6c63947_L.jpg


Glavna proročica Pitija u Apolonovom hramu u Delfima bila je jedna od prvih zabeleženih po kojoj su sve druge nosile to ime. Pišući o Proročištu u Delfima Plutarh govori da je Pitija bila jedna od Sibila i zvala se Libisa, a bila je kći Zevsa i najade Lamije. Smatralo se da tokom proročkog transa na
njihova usta govori Apolon lično. Njihove odgovore koji su se sastojali od nerazumljivih, nepovezanih
i zagonetnih reči su saopštavali Apolonovi sveštenici pošto bi ih preveli u stih. Poznate su po svojim zagonetnim odgovorima, a njihovo ime je utkano u izraz Pitijin odgovor, koji znači nejasan, dvosmislen, nerazumljiv, neodređen, tajanstven, zagonetan odgovor.
Danas je nemoguće utvrditi koliko je Pitija tokom vekova obavljalo tu cenjenu dužnost, niti su poznata njihova imena. Veći deo tokom tih vekova odjednom je u službi bila samo jedna, tek mnogo kasnije dobila je dve pomoćnice. Veruje se da su tu službu dobijale žene iz obližnjih Delfa, obično u godinama i spremne da ostatak života provedu u izolaciji.
Najpoznatije Pitijino proročanstvo je odgovor na pitanje jednog vojskovođe da li će pobediti u ratnom pohodu koji namerava preduzeti. On se može protumačiti na dva različita načina, zavisno od toga gde se postavi: Ibis redibis, nunquam peribis in bello. - Ići ćeš, vratiti se, nećeš u ratu poginuti. Ibis redibis nunquam, peribis in bello. - Ići ćeš, vratiti se nećeš, u ratu poginuti.
 

Poli46

Legenda
Moderator
Poruka
56.237
Poznato je proroštvo koje je Pitija uputila jednom lidijskom monarhu. Lidijski kralj Krez je nameravao da napadne Persiju, s kojom je granicu predstavljala reka Halis. Da bi proverio da li će njegov rat
protiv Persije biti uspešan konsultovao je Pitiju. Pitijin odgovor je bio: Ako pređeš reku, past će
veliko carstvo. Verujući u pobedu, Krez je krenuo u rat i bio poražen jer je i Lidija, njegova vlastita država, takođe bila velika i bila je uništena.

Na pitanje kralja Pira kako će proći u borbi protiv Rimljana, izjavila je: Aio te, Aecida, Romanos
vincere posse, što se moglo tumačiti na dva načina: “Kažem ti, Eakide, možeš pobediti Rimljane“,
ili: “… da Rimljani mogu pobediti tebe.“

Pre nego što je prešao Dardanele Aleksandar Veliki je 336. godine pre nove ere posetio Pitiju da bi dobio odgovor na pitanje da li će osvojiti poznati svet. Hram je bio zatvoren i proricanja zabranjena,
ali on nije prihvatao poraz bilo koje vrste i pozvao je da se pojavi sveštenica Pitija koja ga je naglo odbila. Ali, Aleksandar nije prihvatio njen prkos i zgrabio je proročicu za kosu i počeo je vući na
dnevno svetlo. Tek kada je vrišteći rekla da je nepobediv, Aleksandar ju je ostavio na miru.

Godine 67. želeći da sazna koliko će njegova vladavina biti uspešna Neron posećuje Pitiju.
Međitim, njegovo prisustvo ju je razljutilo jer je nekoliko godina ranije ubio svoju majku.
Pitija mu je rekla: “Tvoje prisustvo me čini besnom. Odlazi, ubico majki. Broj 73 označava čas
tvoga pada.“ Neron je mislio kako će njegova duga vladavina završiti tek kada napuni 73 godine. Međutim, nakon samoubistva koje je počinio u 31. godini života, njegov tron preuzeo je Galba,
koji je u tom trenutku imao 73 godine.
Poverenje u tačnost Pitijinih proročanstava trajalo je 1000 godina, sve do kraja IV veka nove ere. Zbog pokušaja da obnovi poštovanje starih bogova rimski imperator Julijan dobio je 362. godine poslednje zabeleženo Pitijino proročanstvo. “Recite kralju da je bogato ukrašeni hram pao. Feb više nije u svom domu, ni proročki lovor, ni žuboreći izvor. Suva su korita nekad penušave vode.“ Posle nekoliko paljenja i skrnavljenja rimski car Teodosije je uništio Proročište u Delfima oko 390. godine, kada je u Grčkoj pobedilo hrišćanstvo.
 

Mita Komita

Veoma poznat
Moderator
Poruka
14.942
Apolonov Hram u Delfima

Apollo Delfi.jpg

Ruševine Apolonovog hrama nalaze se na južnoj strani planine Parnasos u Delfima, u Grčkoj. Ne samo da je danas u ruševinama, već je bio i nekoliko puta ranije kroz istoriju.

Prvobitno izgrađen u sedmom veku pre Hrista, prvi put je uništen vatrom 548. godine pre Hrista i obnovljen nakon više od trideset godina od strane ugledne atinske porodice. Onda je 373 godine pre Hrista hram ponovo uništen, ovog puta zemljotresom, i ponovo obnovljen 330. Hram je preživeo do 390. kada ga razara rimski imperator Teodosije I koji je zabranio staru, pagansku, religiju i pan-helenske igre. Ruševine ovog uništenja su ono što stoji danas.

delfi.jpg
-Sensei-​
 

Poli46

Legenda
Moderator
Poruka
56.237
Delfi je arheološko nalazište i savremeni grad u Grčkoj. U antička vremena bio je prebivalište
Delfske Sibile, proročice posveće bogu Apolonu. Delfi su poštovani širom grčkog sveta kao
mesto kamena, centra sveta. U unutrašnjosti ili srcu hrama delfskog Apolona, goreo je večni
plamen. Posle bitke kod Plateje, grčki gradovi su ugasili svoje vatre i doneli su novu vatru iz
srca Grčke, Delfa. U pričama o osnivanju nekih grčkih kolonija, osnivači su prvo posvećivani
u Delfiju u Talosu okruglom hramu. Delfi se nalaze na zaravni na padini planine Parnas.
Polukružna izbočina poznata je kao Fedrijade; ona nadgleda dolinu Pleisto. Jugozapadno
od Delfa, udaljen oko 15 km, nalazi se grad-luka Kira u Korintskom zalivu. Ime Delfi – Delphoi
je povezano s delphus „materica“ i možda ukazuje na obožavanje boginje zemlje na tom mestu. Apolon je povezan s ovim mestom svojim epitetom „Delfski“, „iz Delfa“, ili „iz materice“. Epitet
je povezan s delfinom („ribom s matericom“) u homerskoj Himni Apolonu, koja kaže kako je
Apolon prvi put došao u Delfe u obliku delfina, noseći krićanske sveštenike na leđima. Druga
legenda kaže da je Apolon došao u Delfe sa severa i zaustavio se u Tempeu, gradu u Tesaliji
da ubere lovor, biljku koja mu je posvećena. U znak sećanja na ovu legendu, pobednici Pitijskih
igara nagrađivani su lovorovim vencem ubranim u Tempeu. Delfi su bili mesto velikog hrama posvećenog Apolonu Febu, Pitijskih igara i poznatog proročišta. Čak i u rimsko vreme bilo je
stotine votivnih statua, koje je opisao Plinije mlađi a video ih je i geograf Pauzanija. Kad je bio
mlad, Apolon je ubio htoničnu zmiju Pitona, koji je živeo kraj Kastalijanskog potoka, zato što je,
po nekima, pokušao da siluje Leto koja je bila trudna s Apolonom i Artemidom. Ovaj potok je
davao isparenja zbog kojih je proročište u Delfima davalo pretskazanja. Apolon je ubio Pitona
ali je morao biti kažnjen zbog toga, jer je Piton bio Gejino dete.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.