Pitanje Sandzaka?

Zasto je to bitno da li su Bosnjaci starosjedioci??? Ni Srbi nisu starosjedioci Balkana.
Mi Bosnjaci smo dio turkijskog naroda od Velike Kladuse do Urumcija u kineskoj regiji Xinjiang.
Vi muslimani iz tzv. Sandžaka i muslimanimi iz BiH niste isti narod etnogenetski. Vi ste pretežno albanskog (gegijskoj) porekla, oni iz BiH su uglavnom islamizovani Srbi.
 
Kao sto znamo, Sandzak je do 1912 godine bio dio Osmanlijske Imperije kao autonomni region. Sandzak je dugo vremena bio dio Bosanskog Vilajeta i zakljucuje se da su bili jedan cjeloviti dio bosnjackog etnosa.
Zasto, Republika Srbija odbija priznati naziv Sandzaka? Zasto se insistira na nazivu Raska Oblast a izostavlja se Sandzak? Da li time Beograd riskira da se pitanje Sandzaka pokrene u Medjunarodnim Institucijama, zbog krsenja osnovnih prava Bosnjaka koji zele da se naziv Sandzak uvrsti u Ustavu Republike Srbije?
Mozda je najbolje da se odmah trazi priznavanje "Bosanskog Vilajeta" u njegovim granicama kao "bosnjackog" entiteta. Naziv "bosnjaci" potice od Austro-Ugarske aneksije, i pre toga nije postojao
 
Naziv Raska se ne moze nametati autohtonim Bosnjacima jer Novopazarski Sandzak je uvrsten u arhive Republike Turske. Kakav smisao ima sto je Raska stariji naziv od Sandzaka kad su u Sandzaku vecina muslimani i ne klanjaju se Svetom Savi nego Allahu. Srbija treba priznati postojeci fakat a ne voditi se srednjovjekovnim mitovima. Bosnjaci su naziv Sandzak koristili u sistemu auto-prevoza a to znaci da je postojao u Novom Pazaru Sandzaktrans a u vrijeme Milosevica preimenovan, mislim u Jugotrans, tako nekako. Zasto se bojiti historijskog naziva Sandzaka.
nema tu nikakvih autohtonih bosnjaka, vec samo Srba...deo Srba, koji je evolucijom, prelaskom u islam, otpao od naroda iz kog je potekao
 
Већ сам кроз објаву образложио
Није обавезно али јесте препоручљиво малчице се "наоружати" материјом о којој пишемо умјесто преношења бошњачке пропаганде по српском форуму.
Елем, санџак је назив за административну јединицу Османлијског султаната, која би некад била у саставу веће административне јединице (ејалет, вилајет итд). Комплетан назив административне јединице (санџака) би обухватао и територијални префикс (на нашим просторима Босански, Херцеговачки, Клишки, Крчко-лички, Пакрачки, Зворнички, Пожешки, Новопазарски, Бихаћки, Смедеревски итд).

Новопазарски санџак (тур. Yeni Pazar sancağı, српска википедија овдје) је постојао у два наврата 1790-1817 и 1865-1902 а насљедници Пљеваљски и Сјенички санџаци су постојали до 1912.године када су Османлије у првом балканском рата попушиле а те области ослобођене од азијатских завојевача.

Тако да та времена, и период Новопазараског санџака, припадају историји коју немамо право ни запостављати ни скрнавити, таква је каква је.
Могу неки жалити и никад преболити период јарма ових азијатских уљеза, када су за џак врашна продали и вјеру и насљеђе предака, њихово право, могу у колоквијалном говору између себе користити турцизме иако у 90% случајева немају појма шта значе, њихово право, али назвати неку област или административну јединицу по туђици и називу без префикса административне јединице (sancağı) која у српском језику нема никакво значење био би кретенизам пар екселанс.
Ако некима пара уши Рашка Област, може се предложити други назив, шта ти ја знам Новопазарска или која већ област, о сваком разумномм приједлогу се може разговарати, имати разумијевања, а неразумним приједлозима је бесмислено расправљати.
по мом мишљењу бесмисленост инзистирања на имену Санџак, односно санџак јер је у питању назив за административну јединицу Османлијског султаната чије је кориштење без теритојалног префикса кретенизам пар екселанс.

Када је пак инзистирање на националној одредницин Бошњаци, припадници тог колективитета у Рашкој Области и уопште у Србији, имају право на то, имају право избора под којим националним идентитетом ће видјети себе, али и немају право скрнавити историју.
Као и чињеницу да та нација постоји од септембра 1993.године када је рођена у подруму једног сарајевског хотела. До тада појам Бошњаци (и синоними Бошњани, Босанци) бјеше искључиво територијална одредница за становнике области Босне (или придошлице на неком тероторију из Босне). појављује се и у списима XVII, XVIII, XIX вијеку и у неким попут Начертанија 1844-е и у српским документима али недвосмислено као теритоиријална одредница. Бјеше један пропали покушај од стране управитеља од стране Аустро-Угарске окупиране области БиХ Бенијамина Калаја 1891.године, уз помоћ Мехмед-бега Капетановића успостављања нације Бошњака, но покушај ће брзо доживјети крах.
Тако да припадници тог колективитета који кажу да су се открили да су национално Бошњаци, није спорно али открили су након 1993.године када је настала та нација. Прије тога бејаху национално Муслимани, раније Срби исламске вјероисповјести или чешће неопредијељени а на пописима из времена Аустро-Угарске 1879-95. за простор БиХ били би сврставани у вјерску рубрику Мухамеданци.
 
Јанкаро, не сери и иди отварај теме о Баји.

Ali to je istina. Inforimisi se. Sandzak je trebao biti republika


https://sh.wikipedia.org/wiki/Sandžak_(1943–1945)


Sandžak je od 1943. do 1945. godine, u okviru novog socijalističkog poretka koji se izgrađivao u Jugoslaviji, bio tretiran kao zasebna političko-teritorijalna jedinica Jugoslavije. U tom periodu, vrhovnu vlast na oslobođenoj teritoriji Sandžaka činilo je Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS), najvažnije narodno predstavničko, zakonodavano i izvršno telo i političko rukovodstvo NOB-a u Sandžaku.

Osnivačka skupština ZAVNOS-a održana je 20. i 21. novembra 1943. u Pljevljima. U to vreme, područje Sandžaka nalazilo se pod okupacijom Sila osovine i bilo je administrativno podeljeno između Crne Gore i Nedićeve Srbije, dok su delovi regije bili u sastavu oslobođene partizanske teritorije.

Prvi predsednik Predsedništva ZAVNOS-a bio je Sreten Vukosavljević. ZAVNOS je imao sledeću organizacionu strukturu: Predsedništvo, Izvršni odbor, 7 odseka – upravni, privredno-finasijski, prosvetni, informativno-propagandni, socijalni, zdrastveni i verski. Područje na kojem je ZAVNOS imao jurisdikciju činilo je 8 sandžačkih srezova: deževski, sjenički, pribojski, prijepoljski, štavički, novovaroški, bjelopoljski i pljevaljski.

Pokrenut je list „Glas Sandžaka’’, organ ZAVNOS-a, koji je počeo da izlazi 15. juna 1944. godine. Izvršni odbor (vlada Sandžaka) je bio stalno u pokretu, a nakon konačnog oslobođenja Sandžaka 13. januara 1945. godine bio je smešten u Novom Pazaru.

Konačna arbitraža o statusu Sandžaka izvršena je na petoj sednici Predsedništva AVNOJ-a koja je održana 24. februara 1945. godine. Tada je istaknuto da položaj Sandžaka treba rešiti na način da se deževski, sjenički, pribojski, prijepoljski, štavički i novovaroški srez pripoje federalnoj Srbiji, a bjelopoljski i pljevaljski srez Crnoj Gori. 26-27. marta 1945. godine u Novom Pazaru je održana Oblasna konferencija KPJ za Sandžak na kojoj su podržana opredeljenja AVNOJ-a o budućnosti Sandžaka i doneta je odluka o prestanku rada ovog partijskog organa i osnivanju Okružnog Komiteta KPJ za Novopazarski okrug, koji je obuhvatao teritoriju 6 današnjih sandžačkih opština u okviru Republike Srbije.

Na Drugom, a takođe i poslednjem, zasedanju ZAVNOS-a, 29. marta 1945. godine, u Novom Pazaru, doneta je odluka o raspuštanju ZAVNOS-a. Ta odluka potvrđena je na Trećem zasedanju AVNOJ-a, 7. avgusta 1945. godine.
 
Ako Bosnjaci iz Bosne i Sandzaka nisu isto, onda sta je sa sopskim Srbima, Sumadincima, Krajisnicima i ostalih?
Odakle Bosnjaci u Sandzaku
Bosnjak je sinonim za bosanac i predstavlja geografski pojam kojom se nazivaju stanovnci geografske regije Bosna bez obzira na nacionalnu pripadnost
Pa to je nonsens kao da kazes hercegovac je slavonac
 
Када би припадници колективитета који се од 1993.године национално изјашњавају Бошњацима (или им је неко подвалио територијалну одредницу за национални идентитет, све у циљу што већег отклона од свог извора, вријеме ће показати) умјесто политичких лидера који их гурају у радикализацију више слушали умне и ваљане људе попут српског историчара исламске вјероисповјести Салиха Селимовића
Било би свима боље а и сама Рашка Област или како год је звали била би угодније мјесто за живот свима.
 
Током Другог светског рата, у оквиру Народноослободилачке војске Југославије деловао је Црногорско-санџачки НОП одред и Трећа пролетерска санџачка ударна бригада. 1943. године, на ослобођеној територији Санџака формирано је Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака, које је управљало Санџаком као посебном облашћу све до 1945. године. Од успостављања републичких граница 1945. године, област је подељена између Србије и Црне Горе. Као неминовна последица југословенског федерализма, ови крајеви су почели да губи кохезију јединственог простора. Јужни и северни делови региона су почели, након 1945. године, да гравитирају према сопственим републичким центрима у привредном, саобраћајном и политичком смислу. Након погоршања односа између Србије и Црне Горе у СРЈ, што се наставило и у Државној Заједници Србија и Црна Гора, административна линија која пролази средином области је добила све одлике међудржавне границе. Распадом Државне Заједнице Србија и Црна Гора овај процес је окончан и озваничен.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Санџак_(област)

Sandzak je trebao da bude posebna republika unutar SFRH. Kao sto je Slovenija npr
Takozvani Bošnjaci su većina samo u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru. Svi ostali gradovi imaju većinsko srpsko stanovništvo. Raška oblast nikada neće biti republika ni autonomna pokrajina. Priboj, Prijepolje, Bijelo Polje, Nova Varoš, Pljevlja, Berane, Andrijevica, Gradac imaju većinsko srpsko stanovništvo, tamo Bošnjaka nema. U tim gradovima ima 3-puta više Srba nego Bošnjaka. 125,000 Srba i Crnogoraca na jednoj strani i 55,000 Bošnjaka i još uvek nepobošnjačenih Muslimana na drugoj. Pored toga imamo još 17,000 Srba u Novom Pazaru, 6,000 Srba u opštini Sjenici i 1,090 u Tutinu. Bošnjaci u Sandžaku su uglavnom albanskog porekla, Bošnjaci u BiH su vlaškog, romskog i turskog porekla, Bošnjaci na Kosovu, Metohiji i Makedoniji su srpskog porekla. Veliki pozdrav iz srpske Raške oblasti!
 
А зашто ти је толико стало до назива области?

Рашка је старији назив од Санчака, а и политичке последице промене назива области би могле да доведу до нестабилности. Зато је боље да се користи израз Рашка, а у свакодневном говору или писању, свако може област да зове како жели.

. Sandzak je dugo vremena bio dio Bosanskog Vilajeta i
Zašto takozvani Bošnjaci ne traže teritorije koje su bile u sastavu takozvanog Bosanskog Vilajeta, a danas su deo Hrvatske?
Bosnia_Eyalet%2C_Central_europe_1683.png
 

Back
Top