Kao i inače, Patak ume da postavi relativno pristojna pitanja, ali i da sopstvenu temu pokvari svojim prostačkim stavom o tome ko može, a ko ne da odgovara na temu. Kad napišem prostački, nisam mislio na prost, jednostavan stav svojstven ljudima izuzetne mudrosti, kao što bi neko želeo da veruje za sebe, već na sad-sam-prešao-rukom-preko-govnjive-guzice-aj-se-rukujemo stav.
Moram još, pre nego li dam svoj odgovor na ovu temu, reći kako mi je žalosno da neko nesumljivo inteligentan i obrazovan, poput autora, ume da dozvoli sebi vulgarnost i netoleranciju prema drugima. Ne ulazim u njegove motive, osim onih koje i sam navodi, ali bih napomenuo da se doista klin klinom izbija, ali ljudi nisu klin.
A sad odgovori:
Da, žene prihvataju šalu na svoj račun. U istoj meri i oblicima kao što bi to učinio i neki muškarac. I isto kao i za muškarce, važi da će prihvatiti na onaj način za koji smatraju da je adekvatan osibi koja se našalila. Ako im neko prija, i ako je ta osoba dovoljno inteligentna da ume da se pristojno našali, bez potrebe za pukim omaložavanjem, naravno da će bolje prihvatiti nego li stupidne komentare od strane pukih neznanaca.
Na njihov račun se može, kao i sa muškarcima, šaliti u tolikoj meri da se ne pretera i zabava ne pređe u konflikt. To što bi npr lako uočio da bi bilo bolje da prestaneš da se zezaš na račun nekog nadrndanog rmpalije od dva metra i 120 kila, ne znači da bi išta više trebao kinjiti neku malešnu devojku, ukoliko joj tvoje ispale ne prijaju, samo zato što te ona neće udariti. Jer ko zna, možda joj je opisani rmpalija brat ili poznanik. Pa da dobiješ po zasluzi, iako sam ja uglavnom protiv nasilja.
Naravno da postoje devojke/žene koje se šale na svoj račun. Isto kao i kod muškaraca, ne svi (sve), ali uglavnom oni dovoljno inteligentni i zabavni. A one će da se šale ponekad i na tvoj račun, isto. I šaliti se na svoj račun, ukoliko je to smisleno i neizveštačeno, je izuzrtna osobina, koju treba ceniti.
U suštini, na račun ljudi se može zbijati šala koliko nam oni to dozvole. Ukoliko ste oboje dovoljno pristojni i maštoviti, teorijski bi mogli u beskonačnost zbijati šalu jedno na račun drugog. Ukoliko se radi o dvema osobama koje se tek upoznaju, malo šale bi bilo i poželjno, radi opuštanja, ali ne previše, jer to stvara utisak neozbiljnosti. Sa druge strane, šala ne može da škodi ni mešu onima koji su već spoznali jedno drugo, ali bi u tom slučaju ipak bilo poželjnije da se ne ispoljava 'duhovitost' pred javnošću, već da se sačuva za intimu. Takođe ne preterivati.
Postavlja se još samo pitanje: Šta je šala? Jer ukoliko umeš da budeš prijatan, duhovit i bezazlen, naravno da će to proći. Za malo ironije i/ili sarkazma, potrebno je da je partnerka (ili partner, ukoliko se žensko šali) dovoljno inteligentna, a i mi takođe, kako bi se mogli ispravno razumeti i pritom ne narušavati korektan odnos. Dakle, ne čini ništa ukoliko ne znaš šta radiš. Ako ti je do podsmevanja i vređanja nekoga, bolje da si sam nego da je (ga) zlostavljaš. Naravno da se ne obraćam nikom konkretno, ništa ne impliciram i kuckam u opštem obliku. Pretplate za knjigu 100 saveta Štrumpfa DisMisaL-a kako da uništite svoj život primam na PP.
Napisao je jednom da sam ja "muškomrzac", valjda je hteo reći da mrzim muškarce. Ali, ja sam još mlada i zelena za tako nešto, dok on...
Umem i da se šalim i smejem na svoj račun. Drugarske, nezlobne šale uvek prihvatam ili upućujem.
