pitanja

[majcheki]

Da li su sve ove lepe stvari koje ste ovde ispisali ostale samo ovde ili su ih dobile i osobe kojima su bile namenjene? Da li one znaju vaše nikove i s vremena na vreme posete ovo mesto? Da li znaju da saslušaju i uživaju u romantici isto koliko i vi? Koliko ljudi uopšte može ovo stvarno da čuje? Koliko njih zna da pročita između redova i shvati kako se u stvari osećate? Da li ste u tom smislu usamljeni?

 

[Nina2]

Da li su sve ove lepe stvari koje ste ovde ispisali ostale samo ovde ili su ih dobile i osobe kojima su bile namenjene?

Da. ......

Da li one znaju vaše nikove i s vremena na vreme posete ovo mesto?

Da......


Da li znaju da saslušaju i uživaju u romantici isto koliko i vi?

Da.

Koliko ljudi uopšte može ovo stvarno da čuje?

Verujem da dosta.


Koliko njih zna da pročita između redova i shvati kako se u stvari osećate?

Uvek kazem kako se osecam, ne zelim da iko cita izmedju redova.

Da li ste u tom smislu usamljeni?

Ne.

.......................................

 

[divlja u srcu]

Da li su sve ove lepe stvari koje ste ovde ispisali ostale samo ovde ili su ih dobile i osobe kojima su bile namenjene? Da li one znaju vaše nikove i s vremena na vreme posete ovo mesto? Da li znaju da saslušaju i uživaju u romantici isto koliko i vi? Koliko ljudi uopšte može ovo stvarno da čuje? Koliko njih zna da pročita između redova i shvati kako se u stvari osećate? Da li ste u tom smislu usamljeni?

Iskreno, na romantici postujem, jer prvenstveno sama uzivam u tome. Drugo, ne postujem za ljude koji ne dolaze na forum, mada oni znaju moj nick i za moju opsesiju, desava se da neko svrati. Postujem za prijatelje forumase, medjusobno se citamo i u pitanju je mala grupa pravih romanticara. I oni sve razumeju bez dodatnih pitanja. U sustini radi se o zanosu i nadahnucu koje nam je zajednicko.
U stvarnom zivotu i medju stvarnim ljudima :wink:, malo je prave romantike. U pitanju su vise samo romanticni postupci. Uglavnom. A biti romantik je za mene zivotni princip! A o tome nekom drugom prilikom. :-D

 

[majcheki]

Hvala vam...

Već duže vreme me muče ta pitanja... Gledala sam juče neke svoje sveske, neke pesme i tako neka razmišljanja, pa sam se zapitala šta je njihova svrha, zašto skupljaju prašinu i zašto ih nisu videle osobe kojima su namenjene... Pa pošto mi je to i danas nad glavom... :wink:

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Postujem za prijatelje forumase, medjusobno se citamo i u pitanju je mala grupa pravih romanticara. I oni sve razumeju bez dodatnih pitanja. U sustini radi se o zanosu i nadahnucu koje nam je zajednicko.
A biti romantik je za mene zivotni princip!

Nemam sta da dodam. Sve je receno.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Da dodam, odgovore na pojedinacna pitanja:
Ne, nisu dobile. Ono sto sam ja pisao, nesto jeste posveceno pojedinim osobama, nesto je pisano po osecaju, trunutku i raspolozenju i kom sam se nalazio.
Ne. Niko od mojih RL prijatelja ne zna, gde provodim vreme, kada sam na Net-u. Jedini sam ja "zarazen" sa Forumom.
Neko zna i ume, neko ne.
To vec ne znam. Zavisi od osobe do osobe. Ko zeli da cuje - cuje!
Retko ko ume da procita izmedju redova. Predostavljam da mislis na pisanje poezije i stihova. Malo je onih, koji na osnovu onog sto napisem ovde, znaju kako se osecam u tom trenutku.
Da li sam usamljen?! Ponekad da, ponekad ne. Iskreno, vise DA.
(nick sve govori)

Eto, toliko.

 

[AntunTun]

romantika je vrh da se razumemo....al dobija na kvalitetu i na jachini kad je nizakoga....da prevedem....super su pesme koje nisu nikome posebnome uputjene....daj neq da poshizimo....vetj ovolko postova a nidje ni jednoga siha ....pih....thats about to change

The bats are in the belfry
the dew is on the moor
where are the arms that held me
and pledged her love before
and pledged her love before

It's such a sad old feeling
the fields are soft and green
it's memories that I'm stealing
but you're innocent when you dream
when you dream
you're innocent when you dream
Running through the graveyard
we laughed my friends and I
we swore we'd be together
until the day we died
until the day we died

I made a golden promise
that we would never part
I gave my love a locket
and then I broke her heart
and then I broke her heart

 

[majcheki]

Jel ste probali da pošaljete pesmu mms-om? Mnogo lepo izgleda, dodate muziku u pozadini i iznenadite nekog...

ja sam tako poslala juče ovu pesmu kad sam pročitala Ninin i divljin odgovor :wink:

 

[majcheki]

Купила сам малу, дрвену кутијицу
да у њу некако сабијем љував коју сам за њега свих ових година чувала,
да замолим шумске виле да је пожарима принесу
и да је спале,
да је у пепоео претворе...
Али без тога ја не бих знала даље,
не би било те чудне трепљичаве наде
ни снова,
ни ни верног ишчекивања немогућих остварења.
Пролазе сати...
Гледам у моју кутијицу и одједном зажелим да је никада не изгубим.
Да никада не прерастем.
Да не родим децу.
Да не остарим.
Да ме он заувек овакву памти.
На небу исписујем поруку на звезди:
''Када те додирне његова душа и једном за увек оде негде горе,
недај му да заборави.''
Нек моја кутијица тада прогори, а он нек осети како мирише.
Нек га мирис њеног дима до пакла прогони,
док уплашен јецајем не викне моје име.

 

[majcheki]

i nije mi bilo dosta, poslala sam i ovu:

 

[majcheki]

Има један млин вечности ту, над мојом главом
који крцка делове вечери,
мало по мало.
Има један кончић нежности
у плазма кексу и старом цртаћу,
и он шапатом хучи кроз те вечери
и 'место старијом -
чини ме све млађом.
Не би ме чудило кад бих једног дана
сва плава, нежна и мала
из креветца заплакала.
Кад бих поново пошла у школу
и држала у руци твој мали прст.
Кад би ме мама спустила у крило
и причала о вечноси лјубави
и вредности истрајавања
- и то не по први пут.
И једна конфузна главица плава
поново не би знала
како да погледа у истину
и буде она права.
Не, стварно -
Има један млин вечности,
ту над мојом главом
- он круни грехове прошлости
у сваки нови дан по мало.

 

[majcheki]

mislim da ovo više neću da radim

 

[blue2x]

Stvari koje sam ja napisao ovde i nisu bas lepe,a nije ih ni bilo mnogo.
Mozda ni ne spadaju u romantiku,ali na druge podforume spadaju jos manje pa...
Kao sto je Divlja napisala ,pisem zbog sebe.
Nekakvo davanje oduska valjda.
Osoba(e) kojoj(ima) je namenjeno nisu to dobile.
Previse je mracno.
Jednom je neko dobio nesto ,ali to mastilo je vec izbledelo.
Ne znaju moj nick,moguce je da svracaju ovde ali sumnjam da me prepoznaju.
Cini mi se da bih ja to voleo ali je malo verovatno.
Jedan avatar i neki postovi me podsecaju na tog nekoga ,ali ne slaze se bas sve...
Sto se citanja izmedju redova tice ,po broju odgovora na moje postove reklo bi se da me malo ljudi razume(ili niko),sto nije ni cudo .
Ni ja ne razumem ,tj. ne dotice me dosta stvari koje se ovde napisu iako su dobre.
Mislim da smo u stanju da razumemo(procitamo izmedju redova) samo stvari koje
mozemo da poistovetimo sa svojom situacijom.
To dodje kao neki kljuc za razumevanje.

 

[kojote]

Milostivi bože! pomislio sam, iskezivši se u sebi od muke. Dokle će ova da priča?
Ali da je zgodna, jasno je ko dan.
Gledam s priznanjem u njenu pristalu, kočopernu priliku, zapažam njenu mlečnobelu kožu, zelenosmeđe oči s njihovim neobičnim, upornim, detinjim zurenjem.
I njenu kao nebo plavu, čvrsto začešljanu kosu, koja otkriva visoko, belo čelo.
Ima neku čudnu naviku da zamišljeno napući usne pre nego što progovori; ne voli da žuri, i...
Dolazi do suštine stvari posle beskrajnih skretanja niz sve puteljke sećanja i utisaka, pirujući na zlaćanoj smotri svega što je ikada rekla, učinila, osećala, mislila, videla ili odgovorila, uživajući sama u sebi.