Pitanja, saveti... hm razumevanje???

  • Začetnik teme Začetnik teme Dr.All
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
bio sam ostavljen, ali me je zivot naveo da i ja ostavim nekoga ni jedno ni drugo mi nije donelo apsolutno nikakvu satisfakciju, mada kad bih mogao da biram uvek bih ja ostavljo nekoga ne volim kad se osecam ostavljenim sto nas narod kaze "ostao sam ko usran golub na grani" ili tako nesto
 
Obično biva da onaj ko ostavlja ima već neko rezervno rešenje kako da preboli tu, da je nazovem, krizu. Sećanje na bivšeg partnera je intenzivno onoliko koliko je i veza bila ozbiljna. U mom slučaju, sećanje je postojalo i još postoji na osobe kojima nisam dao šansu da me bolje upoznaju a zauzimaju neko mesto u sećanju.
 
Milane11, mogu samo da se nadovezem na ovo sto si rekao, da ljudi uglavnom ne kukaju zbog prosle i propale ljubavi vec kukaju zbog sabe samih, tj. zale sami sebe jer su odjednom ostavljeni i nema ustaljenih navika koje su imali do trenutka kada je usledio raskid. Ima neke istine u tome.

(citao sam negde o ovome sto sam sada napisao)
 
Pozdrav svima!
Da dam i ja svoj biografski doprinos :)
Desilo mi se i da raskinem i da raskinu sa mnom. I jedno i drugo je bolno.
Samo jednom mi se desilo da raskinem sa deckom jer nisam vise nista osecala prema njemu i to, odmah da vam kazem, je najlaksa varijanta ( ipak smo mi ljudi surovi ).
Kada raskinu sa tobom, nije strasno...boli, ali ne mnogo. To u mom slucaju znaci da sam dozvolila da se to desi.... ne dajes se, prosto ne ucestvujes a tu si, i tu puca!
Kada ti raskines sa nekim a ophrvan si emocijama .... e, to je gadna stvar...desilo mi se u cetvrtak i od tada ne izlazim iz kuce. Boris se stalno sa glasovima u sebi "moglo,je mozda..."
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
Milane11, mogu samo da se nadovezem na ovo sto si rekao, da ljudi uglavnom ne kukaju zbog prosle i propale ljubavi vec kukaju zbog sabe samih, tj. zale sami sebe jer su odjednom ostavljeni i nema ustaljenih navika koje su imali do trenutka kada je usledio raskid. Ima neke istine u tome.

(citao sam negde o ovome sto sam sada napisao)
Kliknite za proširenje...

bit ce da si citao Seneku:lol:
 
I jedan prigodan citat:
"U ljubavi niko nikog ne može da povredi; svako od nas je odgovoran za ono što oseća i ne možemo drugog da krivimo za to.
Već sam iskusila patnju kada sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam čvrsto ubeđena da niko nikoga ne gubi jer niko nikoga ne poseduje.
To je istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu a ne posedovati je!"
(Paulo Coelho, "11 minutes")
 
_Look_Of_Expectancy_:
Vec neko vreme mi se ovo vrzma po glavi...

Samo jednom u zivotu sam ja bila ta koja je ostavila, i to sa 15 godina decka od 20, zbog prostorne udaljenosti i saznanja da se osoba iz grada i osoba sa sela u tim godinama veoma tesko mogu uklopiti i normalno funkcionisati. S obzirom da sam ja bila mlada i neupucena u to sta je ljubav vec je naravno to bila zaljubljenost, a on me voleo, za mene je proslo glatko a on neko duze vreme nije mogao da dodje sebi, zvao me svaki cas, molio itd za sta sam ja smatrala da je cisto "smaranje". Naravno prestao je posle nekog vremena.
Iz sadasnjeg ugla imam potpuno drugaciju sliku o toj situaciji i cesto se zapitam sta je sa tim deckom, koliko mora da sam ga povredila. Kontakt naravno vise nemamo.

Zbog toga i jos nekih drugih situacija u zivotu me zanima kako vi koji ostavljate razmisljate o ostavljenom partneru. Ovde prvenstveno mislim na izlazak iz duze veze koju ste prekinuli ne samo zbog nedostatka ljubavi, prevare partnera, vec zbog toga sto ste se zaljubili/zavoleli nekog drugog dok ste jos bili u vezi? Ne mora da znaci da ste prekinuli jer ste prevarili partnera, vec jednostavno pozeleli ste nesto sa nekim drugim. Nista cudno, nista za osudu. Samo me ineteresuje... Da li se uopste setite prethodnog partnera dok ste s tim drugim, da li se zapitate sta je s njim, koliko pati, da li vam ponekad nedostaje ili jednostavno pamtite samo lepo i ne opterecujete se razmisljanjim o njemu/njoj i grizom savesti?
Kliknite za proširenje...

Ostavljala sam u sve 3 dugachke veze u kojoj sam bila. Sa svakim je izgledalo drugachije, osecaj je bio drugachiji, i razlozi takodje.
Prva je trajala 6 meseci, mislim da nikad posle njega, zaljubljenija nisam bila u zivotu. Bio je godinu dana mladji od mene, ja prva godina faxa, on 4 godina srednje. Bila sam mu prva devojka (sex), mada nije znao kako da se ponasha u vezi. Kao shto rekoh, bila sam totalno zaljubljena, a on je vremenom krenuo da se ponasha jako bahato. Trpela sam 6 meseci to, i posle jedne svadje, pukao mi je film (trenutak kada je doshao kod mene, ulazio u moju sobu, a mene krenuo istog momenta da boli zeludac)...Tada sam shvatila da ne mzoe vishe. Pozvala sam ga da razgovaramo, rekla mu da ga jako volim, i da zbog toga trazim to shto trazim od njega: da me ne zove vishe (zaboravi moj broj), i da vishe ne mozemo da budemo zajedno. Nisam osecala ni trunku krivice. OSecala sam uzasnu bol, nedeljama posle toga. To je bio jedan od najgorih raskida koje sam imala, poshto 2 meseca maltene nisam bila u stanju da ustanem iz kreveta, u totalnoj depresiji...itd...ali nisam ga okrenula....dok nije proshlo par meseci...i dok nisam nashla drugog dechka.
Posle 6 meseci oporavila sam se malo, i ushla u vezu u kojoj sam bila godinu i po. Kako je prolazilo vreme, veza se raspadala, meni nije odgovarala gomila stvari, raskidali smo pred kraj jako chesto...i udaljila sam se. U isto vreme, pochela sam da se druzim na fakultetu sa dechkom koji mi je u medjuvremenu postao najbolji drug. To je trajalo 6 meseci. Naravno proporcionalno sa mojim drugarstvom, veza mi se sve vishe raspadala. Poshto nisam neko ko vara, prvi put kada sam osetila da me privlachi najbolji drug, i kada sam shvatila da zelim neshto vishe sa njim od drugarstva, doshla sam kuci, nazvala dechka...Napravio je neko sranje (ne znajuci da je to pogreshan momenat), i raskinula sam preko telefona. Ruzno od mene...znam...ali nisam vishe imala zivaca...
Otishla sam kod svog najboljeg druga, rekla mu shta osecam...i smuvali smo se...Bili smo zajedno 5 godina.
Naravno i ta veza je pochela da se raspada...chesto je znao da raskida i da se vraca...pa sam onda i ja pochela da raskidam i da se vracam...i to se pretvorilo u muchenje...
Veze posle 5 godina budu malo teze za raskidanje...I onda jednog dana, poshto sam duze vremena sumnjala, pogledam mu u mob, i shvatim da je bio sa drugom devojkom. To je bio kraj. Videli smo se josh par puta prichali...ali nishta od toga...takve stvari se teshko prevazilaze.

I posle ove cele priche, jedini put kada sam zaista osecala krivicu zbog raskida, bila je pricha sa dechkom od godinu i po. Taj osecaj krivice je trajao par meseci i proshao je. Na zalost sad iz ovog ugla kad posmatram, prema njemu sam imala najmanje emocija....
U druga 2 puta, raskid mi je pao jako teshko...ali evo me ziva sam..zdrava...i proshlo je :)

Uvek na pochetku nove veze, vuchem u mislima dechka sa kojim sam bila, iako nisam u kontaktu sa njima posle raskida. To traje par meseci 2,3...uvrh glave 4...i prestaje. Tad vec postaju lepa uspomena.

Eto nadam se da sam ti detaljno odgovorila na sva pitanja koja si postavila. I ...iskreno..kada su u pitanju duze veze, chini mi se da je mnogo lakshe kad si ostavljen, nego kad ostavljash...
 
giska_sa:
Obično biva da onaj ko ostavlja ima već neko rezervno rešenje kako da preboli tu, da je nazovem, krizu.
Kliknite za proširenje...

Chesto jeste tako, ali evo ja imam primer koji odskache. prvu ozbiljnu vezu sam raskinula bezikakve, rezerve, i raspala se naravno posle toga.
Razlog: u stanju sam da trpim mnogo, ali kad neko prevrshi granicu, po cenu toga da se se raspadnem, umrem od patnje...Idem iz te veze...
 
laudanum:
I jedan prigodan citat:
"U ljubavi niko nikog ne može da povredi; svako od nas je odgovoran za ono što oseća i ne možemo drugog da krivimo za to.
Već sam iskusila patnju kada sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam čvrsto ubeđena da niko nikoga ne gubi jer niko nikoga ne poseduje.
To je istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu a ne posedovati je!"
(Paulo Coelho, "11 minutes")
Kliknite za proširenje...

Ne slazem se. Definitivno. Svaka cast svim piscima ovog sveta ali stvarnost je ipak malo drugacija. Reci to jednoj zeni koju je ostavio tzv. voljeni sa detetom. Ili ta zena to treba jednom da kaze i tom detetu...ali to nema veze sa ovom temom. Taj tzv. voljeni bi trebalo ovde da pise a ne ta zena.
Glupost. Upravo je suprotno. U ljubavi se najlakse povredjuje i ma koliko mi sami bili odgovorni za svoja osecanja odgovorni smo i za osecanja drugih.
 
Butterflies & Hurricane:
Ostavljala sam u sve 3 dugachke veze u kojoj sam bila. Sa svakim je izgledalo drugachije, osecaj je bio drugachiji, i razlozi takodje.
Prva je trajala 6 meseci, mislim da nikad posle njega, zaljubljenija nisam bila u zivotu. Bio je godinu dana mladji od mene, ja prva godina faxa, on 4 godina srednje. Bila sam mu prva devojka (sex), mada nije znao kako da se ponasha u vezi. Kao shto rekoh, bila sam totalno zaljubljena, a on je vremenom krenuo da se ponasha jako bahato. Trpela sam 6 meseci to, i posle jedne svadje, pukao mi je film (trenutak kada je doshao kod mene, ulazio u moju sobu, a mene krenuo istog momenta da boli zeludac)...Tada sam shvatila da ne mzoe vishe. Pozvala sam ga da razgovaramo, rekla mu da ga jako volim, i da zbog toga trazim to shto trazim od njega: da me ne zove vishe (zaboravi moj broj), i da vishe ne mozemo da budemo zajedno. Nisam osecala ni trunku krivice. OSecala sam uzasnu bol, nedeljama posle toga. To je bio jedan od najgorih raskida koje sam imala, poshto 2 meseca maltene nisam bila u stanju da ustanem iz kreveta, u totalnoj depresiji...itd...ali nisam ga okrenula....dok nije proshlo par meseci...i dok nisam nashla drugog dechka.
Posle 6 meseci oporavila sam se malo, i ushla u vezu u kojoj sam bila godinu i po. Kako je prolazilo vreme, veza se raspadala, meni nije odgovarala gomila stvari, raskidali smo pred kraj jako chesto...i udaljila sam se. U isto vreme, pochela sam da se druzim na fakultetu sa dechkom koji mi je u medjuvremenu postao najbolji drug. To je trajalo 6 meseci. Naravno proporcionalno sa mojim drugarstvom, veza mi se sve vishe raspadala. Poshto nisam neko ko vara, prvi put kada sam osetila da me privlachi najbolji drug, i kada sam shvatila da zelim neshto vishe sa njim od drugarstva, doshla sam kuci, nazvala dechka...Napravio je neko sranje (ne znajuci da je to pogreshan momenat), i raskinula sam preko telefona. Ruzno od mene...znam...ali nisam vishe imala zivaca...
Otishla sam kod svog najboljeg druga, rekla mu shta osecam...i smuvali smo se...Bili smo zajedno 5 godina.
Naravno i ta veza je pochela da se raspada...chesto je znao da raskida i da se vraca...pa sam onda i ja pochela da raskidam i da se vracam...i to se pretvorilo u muchenje...
Veze posle 5 godina budu malo teze za raskidanje...I onda jednog dana, poshto sam duze vremena sumnjala, pogledam mu u mob, i shvatim da je bio sa drugom devojkom. To je bio kraj. Videli smo se josh par puta prichali...ali nishta od toga...takve stvari se teshko prevazilaze.

I posle ove cele priche, jedini put kada sam zaista osecala krivicu zbog raskida, bila je pricha sa dechkom od godinu i po. Taj osecaj krivice je trajao par meseci i proshao je. Na zalost sad iz ovog ugla kad posmatram, prema njemu sam imala najmanje emocija....
U druga 2 puta, raskid mi je pao jako teshko...ali evo me ziva sam..zdrava...i proshlo je :)

Uvek na pochetku nove veze, vuchem u mislima dechka sa kojim sam bila, iako nisam u kontaktu sa njima posle raskida. To traje par meseci 2,3...uvrh glave 4...i prestaje. Tad vec postaju lepa uspomena.

Eto nadam se da sam ti detaljno odgovorila na sva pitanja koja si postavila. I ...iskreno..kada su u pitanju duze veze, chini mi se da je mnogo lakshe kad si ostavljen, nego kad ostavljash...
Kliknite za proširenje...

Jesi, cini mi se da si jedina shvatila sta sam zapravo pitala. :) Hvala na detaljnom odgovoru.
 
laudanum:
Pozdrav svima!
Da dam i ja svoj biografski doprinos :)
Desilo mi se i da raskinem i da raskinu sa mnom. I jedno i drugo je bolno.
Samo jednom mi se desilo da raskinem sa deckom jer nisam vise nista osecala prema njemu i to, odmah da vam kazem, je najlaksa varijanta ( ipak smo mi ljudi surovi ).
Kada raskinu sa tobom, nije strasno...boli, ali ne mnogo. To u mom slucaju znaci da sam dozvolila da se to desi.... ne dajes se, prosto ne ucestvujes a tu si, i tu puca!
Kada ti raskines sa nekim a ophrvan si emocijama .... e, to je gadna stvar...desilo mi se u cetvrtak i od tada ne izlazim iz kuce. Boris se stalno sa glasovima u sebi "moglo,je mozda..."
Kliknite za proširenje...

Takodje....i ostavljena, i ostavila...
Mnogo teze kad sam ostavila....ali nisam sigurna da mnogo zavisi od toga ko je ostavio...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top