Pogledajte prilog 1769560
Pogledajte prilog 1769563
пазите ово, Сава тек што се вратио са свог првог великог путовања по Светој Земљи (1229-1230), прошло је само 4 године и он се већ 1234. упутио на ново путовање по Блиском Истоку. каква га је прека потреба натерала да се поново запути тамо где је скоро био и већ, као ходочасник, обишао најважније светиње хришћанске вере?
теза да је ишао да заступа ствар Бугарске Цркве је невиђена глупост, јер та ствар је била завршена пре него је Сава и кренуо на пут. Бугарска је у том тренутку била највећа регионална сила и најважнији савезник Никејског Царства. Бугари и Грци су се око свих питања већ договорили и требао је само црквени Сабор да тај договор формално озваничи. ако је Сава на тај изненадни пут ишао из неког важног разлога, онда тај разлог свакако није била потреба Бугара. а ако није потреба Бугара, чија је онда?
и још један детаљ- Сава се на повратку са пута (у исто време и истим смером којим су ишли и представници Источних патријаршија на Сабор у Лампсакосу) не враћа одмах за Србију, него најпре иде да се види са организаторима и главним учесницима Сабора.
необична (рекло би се невероватна) временска и просторна подударност Савиног повратка са временом и местом одржавања Сабора у Лампсакосу, наводе ме на претпоставку да је Сава био један од учесника самог Сабора. шта више, сасвим је могуће да је на Велики Сабор путовао заједно (истим бродом) са представницима Источних патријаршија. просто је невероватно да би Сава, који је стизао свуда и путовао на све стране где год је потребно, пропустио један тако редак, велики и значајан црквени скуп.
Не бих улазио да ли је нешто "глупост " или није, има реалне основе, ако причамо о канону, хришћанству, вери такве изјаве су тотално противне томе већ мало нарцисодне.
Дакле говоримо о временима пре 700 и кусур година јако тешко можемо нешто сигурно знати већ величати личне пројекције.
Моја пројекција је паметнија твоја је глупља. Како год.
Извини, али ово не може да се не односи на мене јер сам само ја о томе причао! Тако да је свакако било на мој рачун!
Стефан Радослав је био је под снажним византијским(епирским) утицајем преко своје жене, ћерке епирског деспота Теодора
Анђела и мајке Евдокије.
Чак Светог Саву свог стрица није доживљавао ни као свештеника са достојанством већ се за све савете искључиво обраћао Хоментијану.
Када је епирска моћ ослабила после битке код Клокотнице 1230, бугарски цар Јован Асен 2 постаје најмоћнији владар на Балкану.
Радослав губи подршку властеле, а Асен подржава његово свргавање и поставља Владислава на српски престо.
Владислав је био зет Јована Асена 2 тај брачни савез био је не само породични него и политички инструмент.
Долазак Владислава на власт уз директну Асенову војну и дипломатску подршку значио је да је његов положај у великој мери условљен лојалношћу Бугарској.
У првим годинама владавине Владислав често борави на бугарском двору и подржава бугарске спољнополитичке циљеве нпр. сарадња у односима према Латинском царству.
Могући облици вазалног односа
Историчари попут Љубомира Ковачевића и Симе Ћирковића напомињу да, иако нема директног феудалног уговора, положај Србије у том периоду има неке де факто вазалне карактеристике:
Бугарска војна заштита Владислав није имао снажну самосталну војску и у великој мери се ослањао на Асенову.
Политичко усмеравање, Србија није предузимала спољну политику супротну интересима Бугарске.
Брак као облик политичке контроле брак са царевом ћерком био је класичан инструмент средњовековног "вазалства без уговора“.
Иако мислим да је овом политичком трговином Свети Сава спасао државу Стефана Првововенчаног и Стефана Немање тоталног краха, оба владара су били само фигруре, свакако Владислав мало боља.
Србија је ипак задржала унутрашњу аутономију, властела је остала српска, а црквена организација са архиепископом у Жичи није потпала под Трново.
После смрти Јована Асена 2 1237, утицај Бугарске нагло слаби, а Владислав губи и главну политичку подршку, што му касније сужава маневарски простор.
У годинама 1234–1237 Србија је била у положају врло тесног савезништва с Бугарском, са елементима фактичког вазалитета.
Владислав је на власт дошао вољом бугарског цара.
Његова легитимност је зависила од подршке Трнова.
У спољној политици није деловао самостално.
Дакле ако све ово узмемо у обзир врло реално да би Свети Сава предузео све потребне мере, породичне и црквене везе, односе са Теодором Лаксарисом, Киром Алексејем, готово све што је могуће да би баштину свог оца и себе заштитио и продужио јој живот у тим несрећним временима.
Да не би преко Трнова вратио државу у власт Рима врло логично да би лобирао на нечему попут обнављања бугарске патријаршије и царства, што би за Јована Асена 2 било јако птимамљиво и престижно за Србију тад спасоносно.
Иако Свети Сава је већ добро разумео да вез обзира на међусобне односе Србија нити Бугарска не могу постојати једна без друге. Једна држава даје легитимитет и сврху постојања другој у очима ромејске политике.
Ако би нестала Србија брзо би и Бугарска и обрнуто.
Ја мислим да је Свети Сава схватао добро ово и такоме заједно са Никејом желео Бугаре на својој страни и својој односно српској политичкој сфери.
Тако да није жалио труда да подледње дане живота и уопште своје мисије посвети се цео овом питању опстанку краљевства оставштони свог оца, себе и брата рођенога.
Ако узмемо у обзир да је сахрањен у царским некрополама, међу бугарским царевима указује на нешто сасвим друго.
Да птенос моштију из Трнова је био могућ само посме смрти Јована Асена 2 , и да те мошти остају једини ослонац Владислава на власти заиста причамо о нечему јако опасном и комплексном што се десило за време ова 2 краља.
Мени то све звучи убедљивије и конкретније од неке варијанте да је Свети Сава отишао у пензију, сморио се од Србије и пожекео да под старе дане мало обиже белог. света и умре у Трнову.
Ја бих рекао да је та смрт у Трнову последња велика жртва свом синовцу и својој држави.
Што уз све поменуто о њему га чини још већим двештеником и визионсрем и политичарем.
Без њега време 2 "слаба" краља Радослав и Владидлав, Србија сигурно не би опстала.
