...svak od nas ima predstavu o svetu....ta predstava , kad pokušavamo da sagledamo njene razmere , da je sažmemo u nekakvo saznanje , jasno i svetlo - da tako kažem , postaje mutna i neshvatljiva ( nedokučiva našem umu )...ta naša predstava o svetu , je naš model...bez modela , čovek bi bio saznajno ništa...naše modele mi izgrađujemo u procesima obrazovanja , kroz koje saznajemo tuđe modularne predstave sveta...a da stvar bude gora , naši učitelji nam prenose tuđe modularne predstave ( ne u izvornom obliku ) , onako kako su oni ih doživeli , razumeli - shvatili....prepričavanjem ...hoću da kažem , mi o tim takozvanim školskih modelima saznajemo iz ko zna koje obrazovne ruke - a opet bočno nam iz sveta nauke stižu nova saznanja o svetu ...zato u toj opštoj papazjaniji mi izgrađujemo sopstvene modularne predstave koje nas vode kroz život , a i provlače kroz obrazovno edukativne mehanizme , koji sve u svemu imaju nameru da nas urede polu istinama ili pak totalnim pojmovnim glupostima....
...jedna od tim modularnih predstava je da u kosmosu postoji nekakva ravnoteža u matrijalno energetskom svetu datom u takozvanom prostor vremenu...ako bi postojala ravnoteža u bilo kom smislu , oda nebi nilo razlika u potencijalima , pa nema kretanja....kosmos bi bio u svim našim pojmovima mrtav...bez kretanja sve se pretvara u beskrajno mrvilo....ravnoteža kao pojam , postoji samo u svetu tiranije , koja mnoštvo nastoji da ubedi da pristane na tiraniju i tako obezbedi mirnu vladavinu tiranije ( bioliška ravnoteža : vuk na ovcu svoje pravo ima kao tiranin na slaba čoveka ----vladika je bio apsolutista , tiranin , koji je svojim kabalističkim pojanjem držao u pokornosti puk )....hoću da kažem , naš modelarna predstava nastanka kosmosa , počinje kretanjem , neprestanim kretanjem svake zamišljene tačke - širenjem kosmosa....onog momenta kad nestane kretanje u nama , mi umiremo ...naše umiranje latentno počinje kad se naša saznajna moć umrtvi , ne živi kroz kretnje u saznavanju...ona lagano ubija sve u nama...svaku ćeliju , koje uključe smrt prekidače....svi oni koji uspeju da održe u svakom trenutku duhovna kretanja u sebi i putuju u nova saznanja o svemu , pokreću svaki atom u sebi i tako putuju kroz život....ispunjavaju jednu od životnih svraha....
...da bi postojalo kretanje u svetu - kosmosu , kao i u svakoj njegovoj mikro tačci , nemoguća je sabornost - u bilo kom deliću kosmosa , pa i međ ljudima...sabornost - zbirnost - sumarnost su pojmovi izvedeni da služe ravnoteži....
...naša subjektivan modularna predstava sveta može u počivati na ina predstavi o zbirnoj energiji ...ali to sveobuhvatno ( integralno ) nastojanje ,. naše , da sažbe energetski potencijal sveta , mora u svom modelu da uključi i takozvanu sveobuhvatnu konstantu - koja se menja u funkciji naših saznavanja i naše pogrešnosti ( ta konstanta , sve što više znamo o svetu postaje multiplikativno sve veća i veća )....na taj način , naš matematičko fizički model izračunavanja svetskih energija približava se određenoj tačnosti...ali , te energije ne žive u ravnoteži...onog momenta kad se bude uspostavila ravnoteža između njih u svakom mikro deliću kosmosa , on će izvršiti imploziju --- usisaće sebe samog i nestati.....sve teče - sve se kreće...
....no naš duhovni svet je skučen , određen i omeđan poznatim....tako da i naš emotivni svet je omeđan....ličan...pa ako emocije predstavimo kao duhovno biološke energije koje čoveka pokreću , onda možemo napraviti i model razmena - transformisanja emotivnih energija u njemu...no i u njemu , ako nastane ravnoteža emotivnih energija , nastaće emotivno mrtvilo i ljubav kao vrelo emocija biće ubijena...bićemo mrtvi ladni....rasčovečeni...zveri....hoću da kažem , stalnim kretanjima , emotivnim gibanjima , ljubavna vrela ključaju - a sa njima taj naš svet postaje sve življi i življi....u tom modelu energetskih osećanja , po našim matematičkim modelima , može se reći da postoje takozvane pozitivne i negativne emotivne energije.....kažu , kad neko nema nikakvih emocija prema nekome , kad je ravnodušan , nema gore situacije - tad taj za njega , u emotivnom smislu i ne postoji...hoću da kažem , da za emotivni svet , naš , sva osećanja obezbeđuju postojanje tog emotivnog sveta , sem ravnodušnosti....
---piatanje , može li se biti srećan na tuđoj nesreći...odnosno , može li biti srećan onaj koji na tuđoj nesreći izgradi svet , sebi , kao nekakvu rajsku terasu , sa koju gleda kako se ljudi grče u paklenim mukama...to je čisto etičko pitanje , te je tad reč o čovečnosti...ličnog sam mišljenja da bezosećajne zveri u ljudskoj koži to čine , ali tek kad se rasčoveče.....
....te zveri , zagovaraju tu kvazi duhovnost o žrtvovanju radi tuđe sreće i uživanja ...
...svako duhovno biće ima svetu dužnost da se očovečuje , a ta njegova čovečnost ne sme dozvoliti da se neko žrtvuje zarad njegovog uživanja , pa čak i uživanja u njegovom žrtvovanju...to duboko ponire u zločin - duhovni zločin , koji primorava druge na planu emotivnih svera da se sadistički odnose prema sebi radi njih...ludilo....
