bundeva
Buduća legenda
- Poruka
- 29.061
bojim se da je maja gorjanova "uredila" da se ovo ne nastavi
-
- Popularno:
- Tražim dopisno prijateljstvo
- Seks i romantika
- Odbijanje od plate
- Kako da prepoznaš da je roman napisala...
- U kom periodu od sloma Jugoslavije si...
- U Nemačkoj protesti protiv AfD i...
- Lista 100 najboljih filmova svih...
- Jedno pitanje za žene.
- „Рат блокадера“ на Правном факултету:...
- Da li je pravoslavlje nacionalna ili...
PISMO PRINCEZE...
- Začetnik teme kojote
- Datum pokretanja
D
divlja
Gost
Ja mislim da bi bas volela da vidi nastavak. :-P
Cupavka
Domaćin
- Poruka
- 3.593
...majstorija iluzije...
Hm, da- sta rekoste vas dvoje gore
? E, da- cekamo...lagano ...
Hm, da- sta rekoste vas dvoje gore
? E, da- cekamo...lagano ...
Harpija
Zainteresovan član
- Poruka
- 268
i ja cekam,al izgleda nista
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Počeću time da član K. nije bio bogzna kako lep, međutim, kada ga je ženski čovek gledao i nehotice mu je dolazila misao da će se tog trenutka izgubiti! Toliko je bio nestvarno bujan, nabudžen, da je najbolje reći - neodoljiv. U Krstarovu su o tom članu uvek pričali veoma čudne stvari, najfantastičnije sadržine. Govorili su čak da je registrovani poludeo. Svima je izgledalo posebno čudno to što gazda, vlasnik tristasedamdeset nickova, čovek iz poznate forumaške porodice (koji bi mogao imati znatan uticaj u banovini, da je hteo), živi na svom divnom nemoderiranom člandžiluku usamljeno, sasvim kao pustinjak. Mnogi su znali člana K. pre tri ili četiri godine, u vreme njegovog stalnog boravka u Krstarovu, i uveravali su da on tada nije podnosio usamljenost i uopšte nije ličio na pustinjaka. Eto, to je ipak sve što sam mogao o njemu pouzdano saznati.
Nekada, u svojim mlađim godinama, što nije bilo tako davno, K. je sjajno ušao u život visokog društva, zabavljao se, udvarao se, nekoliko puta je boravio u Ženščinovu, pevao romanse i pravio kalambure... I nikada se nije odlikovao velikim umnim sposobnostima. Razume se, upropastio je celokupan svoj imetak i našao se odjednom bez prebijenog umetničkog sadržaja. Neko ga je posavetovao da ide u seoce, koje su već počeli da prodaju na doboš. On je otputovao u Romankilovo, gde je proživeo kao romantik ravno tridesetsedam sati. Gubernijski život mu se neobično sviđao i za tih tridesetsedamsati dokusurio je, do poslednje mrvice, sve što mu je ostalo od sadržaja, nastavljajući i dalje da se zabavlja i ulazi u intimne odnose sa gubernijskim damama.
I pored toga on je bio gotivan lik, sa izvesnim staro-članskim ludostima (koje su u Krstarovu, uostalom, smatrali za odliku ljudi iz najvišeg društva, i zato su umesto ljutnje, izazivale pozitivan efekat, čak). Naročito su dame bile (stalno) ushićene svojim dragim gostom. Sačuvalo se mnogo zanimljivih uspomena. Pričalo se, između ostalog, da je K. veći deo dana provodio u doterivanju i izgledalo je da je sav sastavljen od nekakvih delova. Niko nije znao kada i gde je stigao da se tako nabudži. Nosio je periku, brkove i špansku bradicu - sve do poslednje vlasi veštačko i divne crne boje. Šminkao se svakodnevno. Uveravali su da je pomoću nekakvih čipova izmenio crte na licu, i da su ti čipovi bili na neki poseban način skriveni u njegovim usnama. Uveravali su još da nosi gvozdena, zato što je izgubio negde prava rebra, kada je nespretno iskočio kroz prozor u vreme jedne svoje ljubavne avanture u Poznansovu. Registrovani je hramao na levu nogu (tvrdili su da mu je ta noga veštačka i da su mu pravu slomili admini prilikom neke druge avanture u Galjiskovu. Zato su mu dali novu, naročitu, od plute, da bi lakše mogao da... Uostalom, zar malo šta svet priča!).
Ali ipak je bilo tačno da mu je desno oko bilo stakleno, mada veoma vešto napravljeno. Zubi su mu takođe bili - proteze. Danima se umivao raznim raznim specijalnim vodama, mirisao se i mazao spešli bojama. Sećaju se da je član već tada počeo osetno da stari i postaje nepodnošljivo brbljiv. Izgledalo je da se njegova karijera završava. Svi su znali da nema više ni jedan jedini, makar ne valjani ženski nick u inboxu.
I odjednom, u to vreme sasvim iznenada, ma baš, baš... jedna od njegovih najbližih frendica, veoma stara devojka koja je stalno živela u Krstarovu i od koje on uopšte nije mogao očekivati tako nešto, umrla je, nakon što je živog sahranila svog nebanovanog naslednika. Tristasedamdesetjedno žensko nikče na divnom imanju, pripadalo je sada samo njemu! On je odmah krenuo na put da završi poslove oko papira. Ispraćajući svog gosta, naše dame su mu priredile divan ručak, obogaćen veoma čupavim prilozima. Sećaju se da je K. bio veseo i zanosan na tom poslednjem ručku. Pravio je kalambure, izazivao smeh i plač do suza, pričao najneobičnije anegote i obećao da će, što je pre moguće, doći u Galjisovo (imanje koje je dobio), i dao reč da će po njegovom povratku u njegovoj kući biti neprekidni praznici, piknici, partiji i vatrometi.
Celu godinu dana posle njegovog odlaska, dame su pričale o tim obećanim praznicima, očekujući sa velikim nestrpljenjem svog dragog člančića. U tom očekivanju su čak organizovale izlete u Romankilovo, gde se nalazio Plemićki dom i park sa figurama škorpiona od postriženih akacija, sa kurganima nasute zemlje, curse ribnjacima po kojima su plivale bele princeze pretvorene u labudice, čamci sa malim, šarenim, emotivnim Turcima koji su isukivali svoje sablje i svirali u frule, sa divljim senicama, nemir venjacima, stazama za bezrazložno buntovne šetnje, i drugim romantičnim izmišljotinama.
Nekada, u svojim mlađim godinama, što nije bilo tako davno, K. je sjajno ušao u život visokog društva, zabavljao se, udvarao se, nekoliko puta je boravio u Ženščinovu, pevao romanse i pravio kalambure... I nikada se nije odlikovao velikim umnim sposobnostima. Razume se, upropastio je celokupan svoj imetak i našao se odjednom bez prebijenog umetničkog sadržaja. Neko ga je posavetovao da ide u seoce, koje su već počeli da prodaju na doboš. On je otputovao u Romankilovo, gde je proživeo kao romantik ravno tridesetsedam sati. Gubernijski život mu se neobično sviđao i za tih tridesetsedamsati dokusurio je, do poslednje mrvice, sve što mu je ostalo od sadržaja, nastavljajući i dalje da se zabavlja i ulazi u intimne odnose sa gubernijskim damama.
I pored toga on je bio gotivan lik, sa izvesnim staro-članskim ludostima (koje su u Krstarovu, uostalom, smatrali za odliku ljudi iz najvišeg društva, i zato su umesto ljutnje, izazivale pozitivan efekat, čak). Naročito su dame bile (stalno) ushićene svojim dragim gostom. Sačuvalo se mnogo zanimljivih uspomena. Pričalo se, između ostalog, da je K. veći deo dana provodio u doterivanju i izgledalo je da je sav sastavljen od nekakvih delova. Niko nije znao kada i gde je stigao da se tako nabudži. Nosio je periku, brkove i špansku bradicu - sve do poslednje vlasi veštačko i divne crne boje. Šminkao se svakodnevno. Uveravali su da je pomoću nekakvih čipova izmenio crte na licu, i da su ti čipovi bili na neki poseban način skriveni u njegovim usnama. Uveravali su još da nosi gvozdena, zato što je izgubio negde prava rebra, kada je nespretno iskočio kroz prozor u vreme jedne svoje ljubavne avanture u Poznansovu. Registrovani je hramao na levu nogu (tvrdili su da mu je ta noga veštačka i da su mu pravu slomili admini prilikom neke druge avanture u Galjiskovu. Zato su mu dali novu, naročitu, od plute, da bi lakše mogao da... Uostalom, zar malo šta svet priča!).
Ali ipak je bilo tačno da mu je desno oko bilo stakleno, mada veoma vešto napravljeno. Zubi su mu takođe bili - proteze. Danima se umivao raznim raznim specijalnim vodama, mirisao se i mazao spešli bojama. Sećaju se da je član već tada počeo osetno da stari i postaje nepodnošljivo brbljiv. Izgledalo je da se njegova karijera završava. Svi su znali da nema više ni jedan jedini, makar ne valjani ženski nick u inboxu.
I odjednom, u to vreme sasvim iznenada, ma baš, baš... jedna od njegovih najbližih frendica, veoma stara devojka koja je stalno živela u Krstarovu i od koje on uopšte nije mogao očekivati tako nešto, umrla je, nakon što je živog sahranila svog nebanovanog naslednika. Tristasedamdesetjedno žensko nikče na divnom imanju, pripadalo je sada samo njemu! On je odmah krenuo na put da završi poslove oko papira. Ispraćajući svog gosta, naše dame su mu priredile divan ručak, obogaćen veoma čupavim prilozima. Sećaju se da je K. bio veseo i zanosan na tom poslednjem ručku. Pravio je kalambure, izazivao smeh i plač do suza, pričao najneobičnije anegote i obećao da će, što je pre moguće, doći u Galjisovo (imanje koje je dobio), i dao reč da će po njegovom povratku u njegovoj kući biti neprekidni praznici, piknici, partiji i vatrometi.
Celu godinu dana posle njegovog odlaska, dame su pričale o tim obećanim praznicima, očekujući sa velikim nestrpljenjem svog dragog člančića. U tom očekivanju su čak organizovale izlete u Romankilovo, gde se nalazio Plemićki dom i park sa figurama škorpiona od postriženih akacija, sa kurganima nasute zemlje, curse ribnjacima po kojima su plivale bele princeze pretvorene u labudice, čamci sa malim, šarenim, emotivnim Turcima koji su isukivali svoje sablje i svirali u frule, sa divljim senicama, nemir venjacima, stazama za bezrazložno buntovne šetnje, i drugim romantičnim izmišljotinama.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Najzad se K vratio, ali na opšte čuđenje i razočaranje, čak nije ni svratio u Galjisovo, već se nastanio u svom Romankilovu kao pravi kaluđer. Pronosile su se čudne priče, i uopšte uzev, od tog vremena njegova biografija postaje vrlo maglovita i fantastična. Pre svega, pričali su da na putu baš nije imao sreće. I ne samo to. Pričali su...
Sve to što su pričali i kako su pričali, je strašno ražestilo K-a, toliko da se malko štrecnuo, sasvim promenio karakterno, i preobratio u pustinjaka. Neki od Krstarovčana su iz radoznalosti otišli da mu požele dobrodošlicu, ali on ih nije primio, ili ih je primio neobično čudno. Čak nije poznao svoje ranije poznanice. Tvrdili su da nije želeo da ih poznaje. Posetio ga je i gubernator. Vratio se i doneo vest da je K. zaista, po njegovom mišljenju, malo pomerio pameću, i uvek je kasnije kiselo krivio lice, kad se sećao svoje posete K-ovom poštanskom sandučetu.
Dame su glasno negodovale. Doznale su, najzad (od gubernatora, od koga bi drugog), veoma važnu stvar: da Članu komanduje neka nepoznata Tanja Lilulova Svaštarovna, ko zna kakva žena koja je doputovala za njim u Romankilovo, postarija i debela ultra-četerka, koja nosi cicane haljine i hoda po kući sa ključevima u rukama; da je K sluša u svemu kao dete i ne sme se maći ni koraka bez njenog dopuštenja; da ga ona (čak!) kupa svojim rukama, neguje ga, ljubaka i zabavlja kao dete; najzad, da ona od njega i odbija sve posetioce, a naročito rođakinjice koje su počele da navraćaju u Romankilovo da izvide situaciju.
U Krstarovu su mnogo pričali o toj neshvatljivoj vezi, naročito dame. Dodavali su čak i to, da Tanjuška Svaštarovna upravlja celokupnom K-ovom imovinom, bez ograničenja i samovoljno, ali da upravlja tako dobro, da konzumenti umetničkog sadržaja blagosiljaju svoju sudbinu.
Što se tiče K, saznali su da njegovi dani prolaze gotovo jedino u snimanju i nasnimavanju umetničkog i ostalog sadržaja, a da ostalo vreme provodi sa Tanjuškom Svaštarovnom, igrajući s njom tabliće, bridž i preferans (u ono nekoliko retkih dana u godini, kada je Tanjuška lepo raspoložena. Tada im u goste dolazi Vanjuška Ljubljanova Blondovna, te sve troje gataju u karte i uživaju u bogatom umetničkom i manje umetničkom sadržaju.), ponekad odlazi na jahanje na mirnoj engleskoj kobili, i tada ga Tanja Svaštarovna obavezno prati na konju, zato što K jaše više iz koketerije, a Tanjuška je strastvena jahačica.
Viđali su ga ponekad kako ide i peške, u kaputu i slamnom šeširu širokog oboda, sa ružičastom ženskom maramom oko vrata, staklenim okom i slamnom korpicom, okačenom na levoj ruci, da bere pečurke, poljsko cveće i različak. A Tanja Svaštarovna ga uvek prati, dok pozadi idu dva snažna člana noseći jedan buketić i jedan krevetić, za svaki slučaj.
I kako su svi bili zapanjeni kada se jednog jutra proneo glas, da je član pustinjak, čudak i vl. snažnog umetničkog spirita, lično izvoleo doputovati u Krstarovo i odseo kod Maje Gorjanovne! Sve se uzbunilo i uzbudilo. Svi su očekivali objašnjenja, svi su pitali jedni druge: šta to znači? Neki su se već okupljali da idu Maji Gorjanovnoj. Svima je K-ov dolazak izgledao neobičan. Dame su pisale pisma jedna drugoj, spremale se u posete, slale svoje slatke frendice ili šonjave muževe da izvide stvari. Naročito je bilo čudno, zašto je K odseo upravo kod Maje Gorjanovne, a ne kod nekog drugog? (Kod Prsjanke Betjanovne Modove, mejbe?)
Najviše se ljutila Vanjuška Ljubljanova Blondovna, ekstravagantna sirotica koja je tvrdila da joj je K neki veoma daleki rođak, s toga polaže exkluzivno pravo na njegove posete. Ali...
Da bi se odgovorilo na sva ova pitanja, treba obavezno svratiti kod Maje Gorjanovne, gde pozivamo i sve dobronamerne čitateljke. Istina, sada je tek sedam sati, ali ja sam uveren da ona neće odbiti da primi svoje bliske poznanike. Nas će svakako primiti.
Sve to što su pričali i kako su pričali, je strašno ražestilo K-a, toliko da se malko štrecnuo, sasvim promenio karakterno, i preobratio u pustinjaka. Neki od Krstarovčana su iz radoznalosti otišli da mu požele dobrodošlicu, ali on ih nije primio, ili ih je primio neobično čudno. Čak nije poznao svoje ranije poznanice. Tvrdili su da nije želeo da ih poznaje. Posetio ga je i gubernator. Vratio se i doneo vest da je K. zaista, po njegovom mišljenju, malo pomerio pameću, i uvek je kasnije kiselo krivio lice, kad se sećao svoje posete K-ovom poštanskom sandučetu.
Dame su glasno negodovale. Doznale su, najzad (od gubernatora, od koga bi drugog), veoma važnu stvar: da Članu komanduje neka nepoznata Tanja Lilulova Svaštarovna, ko zna kakva žena koja je doputovala za njim u Romankilovo, postarija i debela ultra-četerka, koja nosi cicane haljine i hoda po kući sa ključevima u rukama; da je K sluša u svemu kao dete i ne sme se maći ni koraka bez njenog dopuštenja; da ga ona (čak!) kupa svojim rukama, neguje ga, ljubaka i zabavlja kao dete; najzad, da ona od njega i odbija sve posetioce, a naročito rođakinjice koje su počele da navraćaju u Romankilovo da izvide situaciju.
U Krstarovu su mnogo pričali o toj neshvatljivoj vezi, naročito dame. Dodavali su čak i to, da Tanjuška Svaštarovna upravlja celokupnom K-ovom imovinom, bez ograničenja i samovoljno, ali da upravlja tako dobro, da konzumenti umetničkog sadržaja blagosiljaju svoju sudbinu.
Što se tiče K, saznali su da njegovi dani prolaze gotovo jedino u snimanju i nasnimavanju umetničkog i ostalog sadržaja, a da ostalo vreme provodi sa Tanjuškom Svaštarovnom, igrajući s njom tabliće, bridž i preferans (u ono nekoliko retkih dana u godini, kada je Tanjuška lepo raspoložena. Tada im u goste dolazi Vanjuška Ljubljanova Blondovna, te sve troje gataju u karte i uživaju u bogatom umetničkom i manje umetničkom sadržaju.), ponekad odlazi na jahanje na mirnoj engleskoj kobili, i tada ga Tanja Svaštarovna obavezno prati na konju, zato što K jaše više iz koketerije, a Tanjuška je strastvena jahačica.
Viđali su ga ponekad kako ide i peške, u kaputu i slamnom šeširu širokog oboda, sa ružičastom ženskom maramom oko vrata, staklenim okom i slamnom korpicom, okačenom na levoj ruci, da bere pečurke, poljsko cveće i različak. A Tanja Svaštarovna ga uvek prati, dok pozadi idu dva snažna člana noseći jedan buketić i jedan krevetić, za svaki slučaj.
I kako su svi bili zapanjeni kada se jednog jutra proneo glas, da je član pustinjak, čudak i vl. snažnog umetničkog spirita, lično izvoleo doputovati u Krstarovo i odseo kod Maje Gorjanovne! Sve se uzbunilo i uzbudilo. Svi su očekivali objašnjenja, svi su pitali jedni druge: šta to znači? Neki su se već okupljali da idu Maji Gorjanovnoj. Svima je K-ov dolazak izgledao neobičan. Dame su pisale pisma jedna drugoj, spremale se u posete, slale svoje slatke frendice ili šonjave muževe da izvide stvari. Naročito je bilo čudno, zašto je K odseo upravo kod Maje Gorjanovne, a ne kod nekog drugog? (Kod Prsjanke Betjanovne Modove, mejbe?)
Najviše se ljutila Vanjuška Ljubljanova Blondovna, ekstravagantna sirotica koja je tvrdila da joj je K neki veoma daleki rođak, s toga polaže exkluzivno pravo na njegove posete. Ali...
Da bi se odgovorilo na sva ova pitanja, treba obavezno svratiti kod Maje Gorjanovne, gde pozivamo i sve dobronamerne čitateljke. Istina, sada je tek sedam sati, ali ja sam uveren da ona neće odbiti da primi svoje bliske poznanike. Nas će svakako primiti.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Osećam: nešto u meni raste
Pomalo bolno pomalo belo
Kao da nekakve zbunjene laste
Lete kroz moju glavu i telo
Vrte se
Prestižu
Nešto traže
Od njih se usni dah užari
Ja ne znam šta ću
A mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari
Osećam: nešto u meni prska
Kao kad pupoljak zenice širi
Zašumi nekakva zlatna trska
I neće pod čelom da se smiri
Tu oblog ne pomaže
Duša se kikoće i krvari
Nešto me muči
A mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari
Onda me zakiti prezrelo leto:
Dva grozda - kao dve tople značke
Sve mi u rebrima razapeto
Sve okrenuto naglavačke
A sve je ipak luđe i draže
Srce bi prostranstva da ozari
Plačem od sreće
A mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari
Prirodo čuj me:
Laganja nema
Ti bujaj - ja ću od tebe više
I neka široko u nama dvema
Ogroman ružičast vetar diše
I luduj prirodo
Zri naopako
Samo mi nemir ne pokvari.
Volim te što si zaista tako
K'o i ja
Balava za divne stvari.
Pomalo bolno pomalo belo
Kao da nekakve zbunjene laste
Lete kroz moju glavu i telo
Vrte se
Prestižu
Nešto traže
Od njih se usni dah užari
Ja ne znam šta ću
A mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari
Osećam: nešto u meni prska
Kao kad pupoljak zenice širi
Zašumi nekakva zlatna trska
I neće pod čelom da se smiri
Tu oblog ne pomaže
Duša se kikoće i krvari
Nešto me muči
A mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari
Onda me zakiti prezrelo leto:
Dva grozda - kao dve tople značke
Sve mi u rebrima razapeto
Sve okrenuto naglavačke
A sve je ipak luđe i draže
Srce bi prostranstva da ozari
Plačem od sreće
A mama kaže:
Još si ti balava za takve stvari
Prirodo čuj me:
Laganja nema
Ti bujaj - ja ću od tebe više
I neka široko u nama dvema
Ogroman ružičast vetar diše
I luduj prirodo
Zri naopako
Samo mi nemir ne pokvari.
Volim te što si zaista tako
K'o i ja
Balava za divne stvari.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Sedam je sati. Mi smo u domu Maje Gorjanovne, u onoj sobi koju domaćica u svečanim prilikama naziva svojim salonom. Gorjanovna ima takođe i svoj budoar. U tom salonu je lepo obojen patos i nisu loši zidovi u koloru. U dosta glomaznom nameštaju dominantna je crvena boja. U salonu se nalazi kamin i iznad njega ogledalo, a pred ogledalom bronzani časovnik sa nekakvim Amorom, veoma neukusnim.
Na zidu su dva ogledala sa kojih se setila da skine paučinu. Na stočiću ispred ogledala je još jedan časovnik. Uza zid, na suprotnoj strani, nalazi se divan klavir u crnoj boji, kupljen za Anu Kinovu u Majamkovu. Ana svira...
Oko založenog kamina razmeštene su fotelje u živopisnom neredu, među njima je maleni stočić, na drugom kraju sobe nalazi se drugi sto pokriven čaršavom snežne beline; na njemu se baškari veliki srebrni poslužavnik krcat šoljicama za kafu. O poslužavniku i kafi se brine dama koja živi kod Maje Gorjanovne, kao njena dalja prijateljica - Prsjanka Modova.
Dve reči o toj dami. Ona je raspuštenica, ima preko trideset godina, smeđokosa, zdrave boje lica i živih tamnosmeđih očiju. Uopšte uzev, lepuškasta je. Prsjanka je veselog karaktera i mnogo se smeje, laka na čaši, dosta je lukava, spletkari i ume da sređuje svoje poslove. Prsjanka Betjanovna nema dece i ponaša se veoma nezavisno. Veoma bi volela da se ponovo uda. Njen prvi muž je bio lepuškast, veseljak i bekrija.
Maja Gorjanovna sedi pored kamina, divno raspoložena, u tesnoj svetlozelenoj haljini koja joj lepo stoji jer ističe njenu divnu figuru, bujne grudi i vitak stas.
Ona se strašno obradovala dolasku registrovanog člana. U ovom trenutku on se nalazi na gornjem spratu i tušira se. Maja Gorjanovna je tako radosna da čak i ne pokušava da skriva svoju radost.
Pred njom se razmeće svojom pojavom mlad čovek i nešto oduševljeno priča. Po njegovim očima se vidi da želi da ugodi svojim slušateljkama. Mladić ima četrdesetak godina. Njegovo ponašanje bilo bi simpatično, ali on se često oduševljava svojim sopstvenim dosetkama i upadicama. Očigledno pretenduje na slavu duhovitog čoveka i šaljivčine. Gospodin Bundarij Tikvanov, odeven je nonšalantno, dugukos je, lepuškast i uopšte mnogo obećava. Maja Gorjanovna u sebi misli da je malo praznoglav, ali ga divno prima. On je prosilac njene suparnice Zinalde Zine Milijanovne, u koju je, po njenim i njegovim rečima, zaljubljen do ludila.
Gospodin Tikvanov se svaki čas okreće Milijanovnoj, nastojeći da svojom duhovitošću i veselošću izmami osmeh na njenim usnama. Ali ona je prema njemu očevidno hladna i nemarna. U ovom trenutku ona stoji po strani, kraj klavira, i prstićima prelistava kalendar. Ona je jedna od onih žena koje izazivaju ushićenje i čuđenje svih, kad se pojave u društvu. Mila je i neverovatno lepa; visokog rasta, crnka, divnih, gotovo crnih očiju, stasita, divnih putenih grudi. Njena ramena i ruke su antički, noga sablažnjiva, a korak kao u princeze. Danas je malo bleda, ali zato su joj jedre, rumene usne čudesno ocrtane, i među njima se bele jednaki zubići koje ćete tri dana sanjati, samo da ih jednom vidite. Izraz njenog lica je ozbiljan i strog.
Mesje Tikvanov kao da se boji njenog pronicljivog pogleda. U svakom slučaju, pojavi mu se grč na licu kad se usudi da je pogleda. Njeni gestovi su pomalo nonšalantni. Odevena je u jednostavnu, belu cicanu haljinu. Bela boja joj neobično lepo stoji. Istina... njoj sve lepo stoji. Na Zininom prstiću vidi se prsten ispleten od nečije crne kose. Sudeći po boji, nije od njegove. Tikvanov se nikada nije usudio da je upita čija je to kosa.
( : )
Na zidu su dva ogledala sa kojih se setila da skine paučinu. Na stočiću ispred ogledala je još jedan časovnik. Uza zid, na suprotnoj strani, nalazi se divan klavir u crnoj boji, kupljen za Anu Kinovu u Majamkovu. Ana svira...
Oko založenog kamina razmeštene su fotelje u živopisnom neredu, među njima je maleni stočić, na drugom kraju sobe nalazi se drugi sto pokriven čaršavom snežne beline; na njemu se baškari veliki srebrni poslužavnik krcat šoljicama za kafu. O poslužavniku i kafi se brine dama koja živi kod Maje Gorjanovne, kao njena dalja prijateljica - Prsjanka Modova.
Dve reči o toj dami. Ona je raspuštenica, ima preko trideset godina, smeđokosa, zdrave boje lica i živih tamnosmeđih očiju. Uopšte uzev, lepuškasta je. Prsjanka je veselog karaktera i mnogo se smeje, laka na čaši, dosta je lukava, spletkari i ume da sređuje svoje poslove. Prsjanka Betjanovna nema dece i ponaša se veoma nezavisno. Veoma bi volela da se ponovo uda. Njen prvi muž je bio lepuškast, veseljak i bekrija.
Maja Gorjanovna sedi pored kamina, divno raspoložena, u tesnoj svetlozelenoj haljini koja joj lepo stoji jer ističe njenu divnu figuru, bujne grudi i vitak stas.
Ona se strašno obradovala dolasku registrovanog člana. U ovom trenutku on se nalazi na gornjem spratu i tušira se. Maja Gorjanovna je tako radosna da čak i ne pokušava da skriva svoju radost.
Pred njom se razmeće svojom pojavom mlad čovek i nešto oduševljeno priča. Po njegovim očima se vidi da želi da ugodi svojim slušateljkama. Mladić ima četrdesetak godina. Njegovo ponašanje bilo bi simpatično, ali on se često oduševljava svojim sopstvenim dosetkama i upadicama. Očigledno pretenduje na slavu duhovitog čoveka i šaljivčine. Gospodin Bundarij Tikvanov, odeven je nonšalantno, dugukos je, lepuškast i uopšte mnogo obećava. Maja Gorjanovna u sebi misli da je malo praznoglav, ali ga divno prima. On je prosilac njene suparnice Zinalde Zine Milijanovne, u koju je, po njenim i njegovim rečima, zaljubljen do ludila.
Gospodin Tikvanov se svaki čas okreće Milijanovnoj, nastojeći da svojom duhovitošću i veselošću izmami osmeh na njenim usnama. Ali ona je prema njemu očevidno hladna i nemarna. U ovom trenutku ona stoji po strani, kraj klavira, i prstićima prelistava kalendar. Ona je jedna od onih žena koje izazivaju ushićenje i čuđenje svih, kad se pojave u društvu. Mila je i neverovatno lepa; visokog rasta, crnka, divnih, gotovo crnih očiju, stasita, divnih putenih grudi. Njena ramena i ruke su antički, noga sablažnjiva, a korak kao u princeze. Danas je malo bleda, ali zato su joj jedre, rumene usne čudesno ocrtane, i među njima se bele jednaki zubići koje ćete tri dana sanjati, samo da ih jednom vidite. Izraz njenog lica je ozbiljan i strog.
Mesje Tikvanov kao da se boji njenog pronicljivog pogleda. U svakom slučaju, pojavi mu se grč na licu kad se usudi da je pogleda. Njeni gestovi su pomalo nonšalantni. Odevena je u jednostavnu, belu cicanu haljinu. Bela boja joj neobično lepo stoji. Istina... njoj sve lepo stoji. Na Zininom prstiću vidi se prsten ispleten od nečije crne kose. Sudeći po boji, nije od njegove. Tikvanov se nikada nije usudio da je upita čija je to kosa.
( : )
Cupavka
Domaćin
- Poruka
- 3.593
kojote:i dao reč da će po njegovom povratku u njegovoj kući biti neprekidni praznici, piknici, partiji i vatrometi.
Dakle, krenuo je, zaista pravi vatromet
...zivo me zanima sta ce, tj. da l ce mesje Tikvanov da prokomentarise nesto...
zmajodbraj
Zainteresovan član
- Poruka
- 438
[font="]Због чега пише...[/font]
[font="]Када више не буде могао да напише шта га је у његовој глави натерало да почне да разголићује своја најскривенија, дубоко у емотивни бездан потиснута осећања, ту на форуму пред незнанцима, међу којима вероватно има и оних који су га препознали, па кажу «Боже, будале!» или навијају «Змају, царе, сад је стартуј!», знаћеш да се или оженио, или уписао последипломске, па, штреберчина каквог га памтиш «загрејао столицу», или је одлучио да батали све овоземаљске изазове и задовољства, при чему је изазова било здраво много и превише, а задовољстава несразмерно и нездраво мало, и да се посветио духовном... И да више никада нећете имати, ни ти ни он, ове године које сад имате, нити ће он имати овај жар и жудњу за твојим топлим погледом, нити ћеш га ти гледати онако оштро и погледом који тако јасно и без речи и гласа и било ког геста каже: «Немаш шансе код мене! Мис'им, ма дај!» Живећеш ти, а он ће животарити. И временом ћеш, највероватније, забораву препустити речи из наслова његових прича о теби и теби упућене мисли. Као што, вероватно, обришеш сваку његову [/font][font="]SMS[/font][font="]-ом или[/font][font="] e-mail[/font][font="]-ом упућену поруку, и пре него што је отвориш и прочиташ као да си открила да је заражена вирусом. Теби, бар за његове мејлове, не треба ни [/font]Kaspersky©[font="]ни [/font]Norton Antivirus©[font="], [/font][font="]што ти значајно смањује трошкове. [/font]
[font="]Ипак, он је одавно престао да пише да би те освојио. Пише у страху да ће после њега остати само прах, да неће оставити ништа и никога иза себе; пише у нади да ће се наћи нека која ће увидети да поред трња у ружичњаку има и прекрасног цвећа...[/font]
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Gde si mi
sad
narandžo
leta
u šumi
na grančicama?
(jao boli!)
I ja te prenosim
i nastavljamo u travi!
Baka tvoja bela!
Bakica tvoja bela!
Princeza bela!
U kući beloj
zapršku meša
i razmišlja
brižno:
BOŽE, ČIME LI SE TAJ BAVI?
SELJAK NIJE... ODELO MU JE NOVO...
A NI GOSPODIN NIJE... POKRETI SU MU NEKAKO...
GRUBI...
TJA...
MORA DA JE NEKI ĐAVO ČIM GA MOJA LUTKICA...
Bako, bela fantastična, najlepša bako!
Tvoja lutkica bela ima plikove na koži!
Pssst... o mladežima ni reči - nije to za baku -
razgovor o najmedenijem medu
više bi zanimao dedu!
Deda
neobrijan
čvornovat
sed:
U ALBANIJI DEVESTO PETNAESTE
JELI SMO LED
PA TE TRKE
KAD VIDESMO PRVI PUT GRKE!
FIJUČE METAK KROZ BEZNAĐE BELO -
DA Ne bi PROPAO METAK VOJNIK PODMETNE ČELO.
A JEDAN IZ NAŠE ČETE NEKI CVETOZAR ROĐEN U BANATU
PODMETNU "TRBU" POD GRANATU...
Dosta deda! Znaš da se baki gadi...
znamo,
znamo i to da si pojeo generala
da ne bi umro od gladi...
Znamo
dođavola
sve o ratu
sve o leševima
Sve o stravi! -
pričaj ti nama
dedice,
pričaj ti nama,
pričaj ti nama o... ljubavi!!!
Na vreme nismo obratili pažnju.
Počinje kiša.
Kiša, šta to beše kiša?
Ti se oblačiš
češljaš
skidaš mi travke s leđa
uvuci košulju kažeš
vidi šta si uradio kažeš
poznaje li mi se pitaš,
- oh! -
strašno nevreme preti,
zemlja od neba beži! -
žao mi je što nisam pesnik
pa da svaki tvoj pokret
i svaku reč
i sve detalje
u večnost
ubeležim!
Sad kao mala deca trčimo prema domu
jer ko zna šta može pasti na pamet nekom gromu.
Pred samom kapijom tebi je misao pukla:
JAO...
JA SAM ZABORAVILA...
NISAM OBUKLA...
E pa ako i nisi
šta ja tu mogu!
Neka to bude od nas dvoje
poklon velikom Bogu!
Uzletesmo u bakin dvorac
kao cvetovi kao komete
baš kad je bakica pomislila
GDE LI JE TAJ
PO OVOM NEVREMENU
ODVEDE DETE?
I držeći se za ruke
i trčeći kroz kišu
putnici
zvezdanog
puta
doživeli smo čitav život
za tih nekoliko minuta.
sad
narandžo
leta
u šumi
na grančicama?
(jao boli!)
I ja te prenosim
i nastavljamo u travi!
Baka tvoja bela!
Bakica tvoja bela!
Princeza bela!
U kući beloj
zapršku meša
i razmišlja
brižno:
BOŽE, ČIME LI SE TAJ BAVI?
SELJAK NIJE... ODELO MU JE NOVO...
A NI GOSPODIN NIJE... POKRETI SU MU NEKAKO...
GRUBI...
TJA...
MORA DA JE NEKI ĐAVO ČIM GA MOJA LUTKICA...
Bako, bela fantastična, najlepša bako!
Tvoja lutkica bela ima plikove na koži!
Pssst... o mladežima ni reči - nije to za baku -
razgovor o najmedenijem medu
više bi zanimao dedu!
Deda
neobrijan
čvornovat
sed:
U ALBANIJI DEVESTO PETNAESTE
JELI SMO LED
PA TE TRKE
KAD VIDESMO PRVI PUT GRKE!
FIJUČE METAK KROZ BEZNAĐE BELO -
DA Ne bi PROPAO METAK VOJNIK PODMETNE ČELO.
A JEDAN IZ NAŠE ČETE NEKI CVETOZAR ROĐEN U BANATU
PODMETNU "TRBU" POD GRANATU...
Dosta deda! Znaš da se baki gadi...
znamo,
znamo i to da si pojeo generala
da ne bi umro od gladi...
Znamo
dođavola
sve o ratu
sve o leševima
Sve o stravi! -
pričaj ti nama
dedice,
pričaj ti nama,
pričaj ti nama o... ljubavi!!!
Na vreme nismo obratili pažnju.
Počinje kiša.
Kiša, šta to beše kiša?
Ti se oblačiš
češljaš
skidaš mi travke s leđa
uvuci košulju kažeš
vidi šta si uradio kažeš
poznaje li mi se pitaš,
- oh! -
strašno nevreme preti,
zemlja od neba beži! -
žao mi je što nisam pesnik
pa da svaki tvoj pokret
i svaku reč
i sve detalje
u večnost
ubeležim!
Sad kao mala deca trčimo prema domu
jer ko zna šta može pasti na pamet nekom gromu.
Pred samom kapijom tebi je misao pukla:
JAO...
JA SAM ZABORAVILA...
NISAM OBUKLA...
E pa ako i nisi
šta ja tu mogu!
Neka to bude od nas dvoje
poklon velikom Bogu!
Uzletesmo u bakin dvorac
kao cvetovi kao komete
baš kad je bakica pomislila
GDE LI JE TAJ
PO OVOM NEVREMENU
ODVEDE DETE?
I držeći se za ruke
i trčeći kroz kišu
putnici
zvezdanog
puta
doživeli smo čitav život
za tih nekoliko minuta.
D
divlja
Gost
Skoro da sam te zaboravila. Utešila me pomisao da si zaboravio i ti mene. Naišao je neko drugi ko mi je zaokupirao maštu. Ali bilo je dovoljno da ti čujem glas, da bi se raspolovila na dva dela, kao orah udaren cekicem, i opet je moje jezgro postalo nezaštićeno. Ali ovog puta nisi ga ti razgolitio, nisi me ti otvorio. Nisam ni osetila da me voliš. Zvučao si sabrano, pomalo hladno, sigurno u sebe. A ja? Kroz mene je samo prokuljala podzemna lavina nekadašnjih osećanja. Ohladila se za samo jedan dan.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Tražio sam u svom sećanju lica svih onih žena pred kojima sam klečao kao mlad - spreman da im poklonim ono što mi je bilo najdraže i najdragocenije, samo da se približim središtu života i nađem odgovor na tajanstveno pitanje koje sam nosio duboko u sebi. Danas smo svi odrasli, postali smo ljudi, davno smo izvadili venčiće iz kose i pronašli svoj mir. Ali šta biva s tim ženama, s tim devojkama zbog kojih smo nekada prolazili kroz lavirint želja i koje su nam poklonile zoru ljubavi?
Šta osećaju kad ih napustimo? I šta osećaju kad na zalasku jedne mladosti bogate uzvišenim snovima, kažu "DA" i svoju ruku daju onome ko je poslednji stigao? Mi muškarci radimo hiljadu stvari; kreiramo, istražujemo i zarađujemo, imamo svoju kancelariju, profesiju, bezbroj malih radosti i sitnih poroka... Ali šta imaju one, ŽENE koje žive samo od ljubavi i koje se mogu nadati samo ljubavi?
Događa se, tako retko, da taj koji je poslednji stigao može da im pruži bar mali deo onoga što su im oni prvi (često jako mladi, stidljivi...) i vatreni obožavaoci obećavali, pevali, lagali!
Razmišljao sam o onome što smo svi mi, mladi, odvažni i puni sebe, s pravom očekivali od života. I kako se malo toga ostvarilo. A ipak, život je lep, i svakoga dana nas zadivi svojim veličanstvenim moćima. Možda je tako bilo i sa onim ženama? Slušaju priče o čarobnim šumama i mesečevim vrtovima, a nađu se na komadu gole zemlje gde ne rastu ruže nego samo trava. One od nje naprave buketić, stave ga na prozor, i kad uveče u tami zagasnu boje i izdaleka dopre šum vetra, one prigrle buketić i smeše se, kao da su im u rukama ruže i kao da pred njima nije pusto polje već čarobni vrt.
Šta osećaju kad ih napustimo? I šta osećaju kad na zalasku jedne mladosti bogate uzvišenim snovima, kažu "DA" i svoju ruku daju onome ko je poslednji stigao? Mi muškarci radimo hiljadu stvari; kreiramo, istražujemo i zarađujemo, imamo svoju kancelariju, profesiju, bezbroj malih radosti i sitnih poroka... Ali šta imaju one, ŽENE koje žive samo od ljubavi i koje se mogu nadati samo ljubavi?
Događa se, tako retko, da taj koji je poslednji stigao može da im pruži bar mali deo onoga što su im oni prvi (često jako mladi, stidljivi...) i vatreni obožavaoci obećavali, pevali, lagali!
Razmišljao sam o onome što smo svi mi, mladi, odvažni i puni sebe, s pravom očekivali od života. I kako se malo toga ostvarilo. A ipak, život je lep, i svakoga dana nas zadivi svojim veličanstvenim moćima. Možda je tako bilo i sa onim ženama? Slušaju priče o čarobnim šumama i mesečevim vrtovima, a nađu se na komadu gole zemlje gde ne rastu ruže nego samo trava. One od nje naprave buketić, stave ga na prozor, i kad uveče u tami zagasnu boje i izdaleka dopre šum vetra, one prigrle buketić i smeše se, kao da su im u rukama ruže i kao da pred njima nije pusto polje već čarobni vrt.
S
SINDI
Gost
...a ona ga gleda , i samo se smesi , smesi....i drhti joj dah u grudima, jer nikad niko nije u zeni izazvao taj svemocni drhtaj do muskarac koji je zarobio njeno srce..i svaki put misli..o boze, sad i nikad vise..i nikad nikog nisam tako..i nikad vise nikog ..samo ovaj cas i ovaj dah..i ovaj drhtaj..o boze , yar je moguce osecati ovo, ta carolija..da li traje..da li ce ovaj put da traje..
a ne traje..nikad ne traje..kao i sve carolije, ugasi se kad pun mesec yadje...i ostavi samo to isto pusto polje..
do sledece noci , do sledece carolije...
a ne traje..nikad ne traje..kao i sve carolije, ugasi se kad pun mesec yadje...i ostavi samo to isto pusto polje..
do sledece noci , do sledece carolije...
srećna Nova, Sindiko!!! 
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Počeo sam da posmatram tog čoveka. Čak i u njegovoj spoljašnosti bilo je nešto posebno, nešto što je i nehotice, neočekivano primoravalo da se, ma kako bili rasejani, upiljite netremice u njega i odmah prsnete u nezadrživ smeh. Tako se desilo i meni.
Treba reći da su očice tog malenog gospodina bile tako hitre, ili najzad, da se on sam toliko podavao magnetizmu svakog pogleda uperenog u njega, da je gotovo instinktom pogađao da je na posmatranju, odmah se okretao svom posmatraču i uznemireno analizirao njegov pogled.
Usled te večite hitrine i pokretljivosti, sasvim je ličio na pajaca. Čudna stvar! Kao da se bojao podsmeha, a ustvari, hleb je gotovo zarađivao time što je bio sveopšti klovn i pokorno je podmetao svoju glavu pod sve zvrčke u moralnom i čak fizičkom smislu, već prema tome u kakvom se društvu nalazio.
Dobrovoljni klovnovi nisu čak ni jadni, ali ja sam odmah primetio da ovo čudno stvorenje, ovaj smešni čovečuljak uopšte nije bio klovn po profesiji. U njemu se očuvalo još ponešto plemenito. Njegov nemir, njegova večita i bolna bojazan za sebe, već su svedočili u njegovu korist. Učinilo mi se da je sva njegova želja da nekog usluži, dolazila pre od dobrog srca, nego radi materijalne koristi.
On je sa zadovoljstvom dozvoljavao da mu se smeju na sav glas i na najbezobrazniji način - u oči. Istovremeno, kunem se, njega je srce bolelo i cepalo se od pomisli da su njegovi posmatrači tako nečovečno nemilosrdni i sposobni da ismevaju - ne činjenicu, već njega, celo njegovo biće, njegovo srce, glavu, izgled, njegovo telo i dušu.
Uveren sam da je u takvim trenucima (da, krvoloče, izgovara se i piše trenucima : ) osećao svu glupost svog položaja, ali je protest odmah zamirao u njegovim grudima, premda se uvek velikodušno rađao. Ubeđen sam da se sve ovo dešavalo samo zbog njegovog dobrog srca, a ne iz straha od eventualne štete: da ne bude isteran ćuškama ili da ne uspe da iskamči ženski osmeh.
Treba reći da su očice tog malenog gospodina bile tako hitre, ili najzad, da se on sam toliko podavao magnetizmu svakog pogleda uperenog u njega, da je gotovo instinktom pogađao da je na posmatranju, odmah se okretao svom posmatraču i uznemireno analizirao njegov pogled.
Usled te večite hitrine i pokretljivosti, sasvim je ličio na pajaca. Čudna stvar! Kao da se bojao podsmeha, a ustvari, hleb je gotovo zarađivao time što je bio sveopšti klovn i pokorno je podmetao svoju glavu pod sve zvrčke u moralnom i čak fizičkom smislu, već prema tome u kakvom se društvu nalazio.
Dobrovoljni klovnovi nisu čak ni jadni, ali ja sam odmah primetio da ovo čudno stvorenje, ovaj smešni čovečuljak uopšte nije bio klovn po profesiji. U njemu se očuvalo još ponešto plemenito. Njegov nemir, njegova večita i bolna bojazan za sebe, već su svedočili u njegovu korist. Učinilo mi se da je sva njegova želja da nekog usluži, dolazila pre od dobrog srca, nego radi materijalne koristi.
On je sa zadovoljstvom dozvoljavao da mu se smeju na sav glas i na najbezobrazniji način - u oči. Istovremeno, kunem se, njega je srce bolelo i cepalo se od pomisli da su njegovi posmatrači tako nečovečno nemilosrdni i sposobni da ismevaju - ne činjenicu, već njega, celo njegovo biće, njegovo srce, glavu, izgled, njegovo telo i dušu.
Uveren sam da je u takvim trenucima (da, krvoloče, izgovara se i piše trenucima : ) osećao svu glupost svog položaja, ali je protest odmah zamirao u njegovim grudima, premda se uvek velikodušno rađao. Ubeđen sam da se sve ovo dešavalo samo zbog njegovog dobrog srca, a ne iz straha od eventualne štete: da ne bude isteran ćuškama ili da ne uspe da iskamči ženski osmeh.
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Četiri konja u galopu nosila su je, ima već osam dana, ka nekoj novoj zemlji, odakle se nikad više neće vratiti. Ona i Rodolf išli su sve dalje i dalje, zagrljeni, ne govoreći ništa. Često bi s vrha kakve planine ugledali najedanput neku divnu varoš s kubetima, mostovima, lađama, limunovim šumama i crkvama od bela mramora, čiji su šiljati zvonici nosili rodina gnezda. Konji su išli u korak zbog velikih ploča, a po zemlji leže kite cveća koje vam nude žene u crvenim haljinama utegnutim u struku. Čulo se kako zvone zvona, kako ržu mazge, s brujanjem gitara i žuborom česama iz kojih se dizala para i osvežavala gomile voća razmeštene u obliku piramida u podnožju bledih kipova koji su se smešili pod mlazevima vode. Zatim su jedno veče došli u jedno ribarsko selo gde su se zagasite mreže sušile na vetru, duž strmih obala i koliba. Tu će se zaustaviti da žive: stanovaće u nekoj niskoj kući s ravnim krovom, u hladu kakve palme, u dnu kakvog zaliva, na obali mora. Voziće se u gondoli; ljuljati se u mrežastoj ljuljašci, i život njihov biće lak kao njihovo svileno odelo, topao i zvezdan, kao tihe noći koje će posmatrati. I na pučini ove budućnosti, koju je ona sebi predstavljala, nije iskrsavalo ništa oslobito; dani, svi dani, gomilaju se kao vali i talasaju se na horizontu, beskonačnom, harmoničnom, plavičastom i obasjanom suncem... Ali bi se dete zakašljalo u kolevci, ili bi Bovari stao jače hrkati; i Ema bi zaspala tek ujutru, kad zora zabeli kroz okna, i kad mali Justin na trgu već počne otvarati kapke na apoteci.
(Gistav Flober, "Madam Bovari")
(Gistav Flober, "Madam Bovari")
B
Butterflies And Hurricane
Gost
Ekspres za sever
(Miroslav Antić)
Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.
Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.
Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,
nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,
i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,
putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,
da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.
Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.
(Miroslav Antić)
Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.
Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.
Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,
nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,
i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,
putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,
da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.
Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Pronađeš negde nekakvog Mišu
nekakvog Gorana
Dragana
Svetu
pronađes drugare nalik na sebe
i staneš tako i ne veruješ
da ima neko kao ti - isti
na ovom drukčijem svetu
I ništa ne mora da se kaže
Sve se unapred zna i razume
Možda te neke Mire sad traže
Možda Gordana neka ne ume
bez tebe
Jelene
Marije
Vide
do nekog ogromnog sunca da ide
I ne znaš koliko kao ti - takvih
večeras ponovo nekog nemaju
I ne znaš koliko kao ti - istih
za susret sa tobom baš sad se spremaju
I ne znaš ko su to, kao ti - divni
i što su jastuke suzama vlažili
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potražili
I kreneš u život s pogrešnim nekim
S drukčijim nekim
Nekim dalekim
A Boris
Vera
Vladan
i Sanja
još uvek samo tebe sanja.
Za primadonu
nekakvog Gorana
Dragana
Svetu
pronađes drugare nalik na sebe
i staneš tako i ne veruješ
da ima neko kao ti - isti
na ovom drukčijem svetu
I ništa ne mora da se kaže
Sve se unapred zna i razume
Možda te neke Mire sad traže
Možda Gordana neka ne ume
bez tebe
Jelene
Marije
Vide
do nekog ogromnog sunca da ide
I ne znaš koliko kao ti - takvih
večeras ponovo nekog nemaju
I ne znaš koliko kao ti - istih
za susret sa tobom baš sad se spremaju
I ne znaš ko su to, kao ti - divni
i što su jastuke suzama vlažili
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potražili
I kreneš u život s pogrešnim nekim
S drukčijim nekim
Nekim dalekim
A Boris
Vera
Vladan
i Sanja
još uvek samo tebe sanja.
Za primadonu
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Mirišu li to vaši parfemi
Vaše godine koje ste prosipale jastucima
Spretni prsti
I ranjivi vratovi
Eto došlo je vreme da popijemo koju
Da popričamo
I uozbiljimo se
Jer ovo što smo ostavljali na beogradskim ulicama
Sve je to nestalo u crnilu
U mokrim korama breza, kestena i platana
Ruže su prestale mirisati
A da li ste znale
Da će jednom neko i vas opisati
Da ćete svojim sadašnjim i budućim muževima
Mene pod usnama kriti
Mirišu li to sapuni
Ostavljeni na ivici kade
Vaše upravo oprane kose
Jer zapravo
Najviše sam vas voleo gole i bose
Rastrgane u strasti
Jer napolju ste ipak bile dame
Nikad nisam znao
Koje je najbolje godišnje doba za reći zbogom
I sve sam tužne stvari ostavljao vama
Da ih same rešite
Želeći da posle mene manje grešite
Jer teško mi je sada
Kad osetim mirise vaših parfema
Pomešane u zgusnutim oblacima iznad Beograda
U proleću koje će zasigurno biti kišno.
Vaše godine koje ste prosipale jastucima
Spretni prsti
I ranjivi vratovi
Eto došlo je vreme da popijemo koju
Da popričamo
I uozbiljimo se
Jer ovo što smo ostavljali na beogradskim ulicama
Sve je to nestalo u crnilu
U mokrim korama breza, kestena i platana
Ruže su prestale mirisati
A da li ste znale
Da će jednom neko i vas opisati
Da ćete svojim sadašnjim i budućim muževima
Mene pod usnama kriti
Mirišu li to sapuni
Ostavljeni na ivici kade
Vaše upravo oprane kose
Jer zapravo
Najviše sam vas voleo gole i bose
Rastrgane u strasti
Jer napolju ste ipak bile dame
Nikad nisam znao
Koje je najbolje godišnje doba za reći zbogom
I sve sam tužne stvari ostavljao vama
Da ih same rešite
Želeći da posle mene manje grešite
Jer teško mi je sada
Kad osetim mirise vaših parfema
Pomešane u zgusnutim oblacima iznad Beograda
U proleću koje će zasigurno biti kišno.
moje srce
Iskusan
- Poruka
- 6.073
FIFI - D. Lukic
Ovaj čas, ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s masnicom od tila
prolazi kraj nas.
Jedna žena stara
sa njim razgovara:
- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući
Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa masnom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.
Ovaj čas, ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s masnicom od tila
prolazi kraj nas.
Jedna žena stara
sa njim razgovara:
- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući
Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa masnom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
ako se nikada nismo voleli
onda je uzaludno ovo belo jutro
na mom licu
ova kiša u prvoj slici buđjenja
i pesma koja ostaje u srcu zauvek
ako se nikada nismo voleli
onda je čudno to zbivanje života
u magli i senkama dana prevarenih
ali, ja verujem tebi i kad ne postojiš
i kada te nema u knjigama
i kada se u tvojim umornim očima
stišaju bitke
i sve postane zaborav
jer kada ti verujem
onda znam da ono što smo izživeli
može biti samo ljubav
onda je uzaludno ovo belo jutro
na mom licu
ova kiša u prvoj slici buđjenja
i pesma koja ostaje u srcu zauvek
ako se nikada nismo voleli
onda je čudno to zbivanje života
u magli i senkama dana prevarenih
ali, ja verujem tebi i kad ne postojiš
i kada te nema u knjigama
i kada se u tvojim umornim očima
stišaju bitke
i sve postane zaborav
jer kada ti verujem
onda znam da ono što smo izživeli
može biti samo ljubav
HeartOfTheOceane
Obećava
- Poruka
- 99
I hate the way you talk to me,
and the way you cut your hair.
I hate the way you drive my car.
I hate it when you stare.
I hate your big dumb combat boots,
and the way you read my mind.
I hate you so much it makes me sick;
it even makes me rhyme.
I hate it, I hate the way you're always right.
I hate it when you lie.
I hate it when you make me laugh,
even worse when you make me cry.
I hate it that you're not around,
and the fact that you didn't call.
But mostly I hate the way I don't hate you.
Not even close,
not even a little bit,
not even at all.
and the way you cut your hair.
I hate the way you drive my car.
I hate it when you stare.
I hate your big dumb combat boots,
and the way you read my mind.
I hate you so much it makes me sick;
it even makes me rhyme.
I hate it, I hate the way you're always right.
I hate it when you lie.
I hate it when you make me laugh,
even worse when you make me cry.
I hate it that you're not around,
and the fact that you didn't call.
But mostly I hate the way I don't hate you.
Not even close,
not even a little bit,
not even at all.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Zar su moje vizije moj mrak
A misli moje glad?
Gledam te
I kao da ne prepoznajem
Tebe moju svu
Moju ljubav jedinu
Moju dragu
Dok te ljubim dušo, priznajem
Ja za tobom samo mrem.
Znam veruj mi znam koliko volim te
Ali
Kamen zlata pun je u meni kad si tu
Moja draga
Gde postoji svet
Da mogu s tobom poći već?
Volim te zauvek.
Mrzim strast sto budi greh
Gorčinu koju skrije smeh
Znam
Ne prestaješ da veruješ...
Gorim tako očajno
A srce hoće samo mir
Jer nema sunca
I ovaj dan je nestao
A nije ljubav u oku mom
Za nas ostavio.
Sve ubija me.
Ne prestaje!
Ko sad postajem zver
Koja sebi sudi
... prošlost već
Bolje da nisam tu...
Gubim jedinu moju dragu.
Bože, priznajem ti sve
Biću uvek kriv za nas.
Ja nemam srca...
Nekud sa njom sam krenuo
Ali
Polja nude bol
Po kiši prokletoj.
Ja još imam vizije za nas.
Uzalud.
Sve su glad.
Njen svet za mene
S njom prag je.
Ne smemo
Boli, kraj kad je tu
A ja volim jedinu, moju dragu.
A misli moje glad?
Gledam te
I kao da ne prepoznajem
Tebe moju svu
Moju ljubav jedinu
Moju dragu
Dok te ljubim dušo, priznajem
Ja za tobom samo mrem.
Znam veruj mi znam koliko volim te
Ali
Kamen zlata pun je u meni kad si tu
Moja draga
Gde postoji svet
Da mogu s tobom poći već?
Volim te zauvek.
Mrzim strast sto budi greh
Gorčinu koju skrije smeh
Znam
Ne prestaješ da veruješ...
Gorim tako očajno
A srce hoće samo mir
Jer nema sunca
I ovaj dan je nestao
A nije ljubav u oku mom
Za nas ostavio.
Sve ubija me.
Ne prestaje!
Ko sad postajem zver
Koja sebi sudi
... prošlost već
Bolje da nisam tu...
Gubim jedinu moju dragu.
Bože, priznajem ti sve
Biću uvek kriv za nas.
Ja nemam srca...
Nekud sa njom sam krenuo
Ali
Polja nude bol
Po kiši prokletoj.
Ja još imam vizije za nas.
Uzalud.
Sve su glad.
Njen svet za mene
S njom prag je.
Ne smemo
Boli, kraj kad je tu
A ja volim jedinu, moju dragu.
Sanjalica123
Početnik
- Poruka
- 16
TI ZNAS...
Ti znas tajnu o meni,
O mojoj dusi i mom srcu...
Znao si prvi put kada si me pogledao i uronio u mene
I od onda te osecam svojim...
Moj si,..
deo si mene,...
Kada sam srecna,
kada sam setna,..
i kada je sunce
i kada je kisa
TI SI TU
Ti si ta sreca i seta i sunce i kisa ili deo njih,..
i dok je bucno i kada se sve stisa,...
Ne vidim te,
ne cujem te
ali
SI TU,...
Chudno shetas po meni
u meni zivis
u meni dises,..svakog dana,
jutrom zorom okupan,
nocom mesecom obasjan,..
TI si san u kom' spavas i sanjas
u meni svaku noc i dan
TI si zora sa kojom svice svaki novi dan,..
I sijas i rastes
i zajedno samnom dane i noci bojis,..
Jer
TI si dan,..
TI si noc...
TI si moga srca moc.
TI znas misli i znas zelje,a da ti ih ne kazem
jer ti si misao i ti si zelja,...
Ti znas sta me raduje,sta me ispunjava,
sta me rastuzuje
sta me boli sta me vredja,...
Ti...
Ti znas,...
TI znas za svaki osmeh moj ...
Znas za drvo i ptice,
znas za veliku i malu,..
Za svaki plan za svaki put,..
Ti...
Ti Znas...
za svu radost
za srecu,
za bol
za tugu,..
I kada me ne vidis i ako me ne cujes
ti me osetis,..
uvek sve naslutis...
Ti znas sve bas sve
samo jedno, jedno ne,..
Ne znas carobne reci dve,...
TI,..
Ti znas,...
Ti znas skoro sve,...
Sanjalica123
ops:
Ti znas tajnu o meni,
O mojoj dusi i mom srcu...
Znao si prvi put kada si me pogledao i uronio u mene
I od onda te osecam svojim...
Moj si,..
deo si mene,...
Kada sam srecna,
kada sam setna,..
i kada je sunce
i kada je kisa
TI SI TU
Ti si ta sreca i seta i sunce i kisa ili deo njih,..
i dok je bucno i kada se sve stisa,...
Ne vidim te,
ne cujem te
ali
SI TU,...
Chudno shetas po meni
u meni zivis
u meni dises,..svakog dana,
jutrom zorom okupan,
nocom mesecom obasjan,..
TI si san u kom' spavas i sanjas
u meni svaku noc i dan
TI si zora sa kojom svice svaki novi dan,..
I sijas i rastes
i zajedno samnom dane i noci bojis,..
Jer
TI si dan,..
TI si noc...
TI si moga srca moc.
TI znas misli i znas zelje,a da ti ih ne kazem
jer ti si misao i ti si zelja,...
Ti znas sta me raduje,sta me ispunjava,
sta me rastuzuje
sta me boli sta me vredja,...
Ti...
Ti znas,...
TI znas za svaki osmeh moj ...
Znas za drvo i ptice,
znas za veliku i malu,..
Za svaki plan za svaki put,..
Ti...
Ti Znas...
za svu radost
za srecu,
za bol
za tugu,..
I kada me ne vidis i ako me ne cujes
ti me osetis,..
uvek sve naslutis...
Ti znas sve bas sve
samo jedno, jedno ne,..
Ne znas carobne reci dve,...
TI,..
Ti znas,...
Ti znas skoro sve,...
Sanjalica123
ops: