“Ja se izvinjavam zbog svog rukopisa,takav je zato sto krijem da pisem.Mogli bi da me uhvate pa da javno procitaju sve sto sam napisala.”
Cuvam stara pisma,ona koja su mi stigla i ona koja su trebala negde da stignu,ali nisu odneta u postu nego su ostala tamo gde su i napisana,nekad zaboravljena,a nekad nedovrsena. Dugo nisam citla ni jedna ni druga,do juce.
Pise Dragana,devojka sa kojiom sam pocela da se dopisujem kada samo obe bile devojcice,kako joj je tesko u skoli.Nakon par pisama joj se svidja neki decak...Onda je roditelji ne pustaju da izlazi.Upisuje srednju skolu.Hvali se kako ima dobrog decka...Pocinje da studira.Tesko joj je i napusta fakultet.Zaposljava se u lokalnom mini-marketu.Pisma prestaju da stizu i ja ne znam vise nista o njoj.Samo se secam te divne osobe koju nikada nisam videla i nadam se da je srecna.
Pise Jelena da joj raspust ne prija,da jedva ceka da pocne nova skolska godina.Dejan je stalno pita za mene.Voleo bi da dodjem.Ona pati za Pedjom.Roditelji joj se svadjaju.
Ljilja...Njenim pismima se smejem.Kakve su to izvrnute reci i frljanje padezima! Ko je ne zna,pomislio bi da stvarno tako prica.Negde sam izgubila njeno najsmesnije pismo zbog kojeg smo njenu babu nazvale Rajka-Spajdermen.Naime,zenu su zakljucali na spratu kuce,a ona je morala da izadje napolje.Sa prozora je presla na “onu masinu sto ubacuje kukuruz u ambar”,izlomila par nosaca,ali se bezbedno spustila na zemlju i otisla “svojim poslom”.U nekom drugom pismu,Rajka ubija muve i komentarise:”Nesto joj je puklo.Mora da je koleno!”....Ljilja je videla Spaleta.Ljubili su se do sest ujutru! A posle su plakali. Kasnije po pismima planira da izgubi nevinost sa Markom.Izgubice je jos kasnije,ali ne sa Markom nego sa deckom cijeg se imena ja ne secam.U to vreme smo vec bile prestale da razmenjujemo pisma.Imale smo SMS.
Raspusti,skole,odmori,ljubavi,Nove godine...
Sloba salje jedno pismo.Dobio je prekomandu u Pec.’99.godina.Drago mu je da sam mu pisala.Jedva ceka da me vidi.Svidja mu se moja pesma.A ja se vise ne secam koju sam mu poslala i da li sam je njemu napisala.Salje sliku.Na poledjini:”Zao mi je sto sam ovako ruzno ispao.”
Mom drugu Srdjanu je u vojsci bilo super,smestenom u neki Dom vojske.On je pisao bas onako kako govori,po leskovacki.Koliko god da sam se trudila da pismo procitam lepo-uvek sam okretala i citala ga sa sve onim njegovim naglaskom i brzo.To njegovo jedno pismo mi je jedno od najdrazih.Ne pise u njemu Bog-zna-sta,ali mi je drago zbog onoga ko ga je pisao.Da nije njega,zaboravila bih da me je Srdjan zvao “Micotakis”,kao sto sam zoboravila zbog cega me je tako zvao.Od svih drugova koje sam imala,on je sigurno bio samo to i tako ce i ostati.Prijatelj do groba,mislim...
Milos je pisao od rodjenja do dana danasnjeg,jedno opsirno pismo,u kom,izmedju ostalog,kaze da se raduje sto cemo se upoznati uskoro,da mu je moj stric puno pricao o meni,da sam mu postala mnogo draga iako me jos uvek nije video.Kasnije jedna razglednica:”Mace,godine prolaze.Niko ne zna sta ce sa nama biti sutra.Zelim ti sve najbolje u 2004.godini.Cmokic.Tvoj Misko.”
Katarina se zaljubila u ozenjenog coveka.Prvo je pisala o njihovoj ljubavi i kako im je super.Kasnije je stiglo sokantno saznanje.Tako se ljubav zavrsila.Onda je pisala da je srela mog Prvog i da je pitao za mene,gde sam,kako sam i sta radim.To je mogao da sazna,da ga je stvarno zanimalo,samo da me je pozvao telefonom.
Ja sam njoj skoro ispricala kako sam Prvog sam slucajno srela u njegovom gradu(te veceri smo se ljubili kao klinci zeljni pravih poljubaca),na istom mestu na kojem smo se upoznali pre dve godine,kao sto sam ga predhodne zime srela na autobuskoj stanici u Beogradu i kao sto cu ga slucajno sresti u Novom Sadu dve godine nakon te veceri.
Kada smo se nasli na jednom drustvenom sajtu,na svom zidu je napisao:..”Nju sam sretao slucajno,uvek je s pogresnim bila ona,ali znao sam da sanja onaj badem...”Da nije badema,bilo bi mi romanticno.Ovako me natera da badem uporedim sa njegovim polnim organom.Ne znam da li mu je pomenuti ista veci sada,ali je moj Prvi,i posle deset godina,isti.Nikada mu nisam poslala ono pismo puno gorcine.Zbog toga sam ponosna na sebe.Ni sada ne zna koliko me je povredio.
Sva pisma su odavno prestala da stizu.
Neke neispisane reci otisle su u vetar.Mozda ce ih neko cuti i negde zabeleziti.
Pojedine dogadjaje jos uvek pronadjem u nekoj fijoci svog secanja,zapisane na brzinu,nemarno,da,dokih citam,ne verujem da su mojom rukom zapisani,a nisam ni sugurna da su se desili.Dok ne oduvam prasinu.Onda bljesnu...i ja ih prepisujem ovde.
Dobila sam 101 ruzu od Jastreba.Milos je rekao da me voli.Vlada isto.Prvi,jednom,tiho...Dva puta sam gubila svest.Sale je tada plakao.Jednom sam pobegla od kuce. Jednom sam bila silovana.
Cuvam stara pisma,ona koja su mi stigla i ona koja su trebala negde da stignu,ali nisu odneta u postu nego su ostala tamo gde su i napisana,nekad zaboravljena,a nekad nedovrsena. Dugo nisam citla ni jedna ni druga,do juce.
Pise Dragana,devojka sa kojiom sam pocela da se dopisujem kada samo obe bile devojcice,kako joj je tesko u skoli.Nakon par pisama joj se svidja neki decak...Onda je roditelji ne pustaju da izlazi.Upisuje srednju skolu.Hvali se kako ima dobrog decka...Pocinje da studira.Tesko joj je i napusta fakultet.Zaposljava se u lokalnom mini-marketu.Pisma prestaju da stizu i ja ne znam vise nista o njoj.Samo se secam te divne osobe koju nikada nisam videla i nadam se da je srecna.
Pise Jelena da joj raspust ne prija,da jedva ceka da pocne nova skolska godina.Dejan je stalno pita za mene.Voleo bi da dodjem.Ona pati za Pedjom.Roditelji joj se svadjaju.
Ljilja...Njenim pismima se smejem.Kakve su to izvrnute reci i frljanje padezima! Ko je ne zna,pomislio bi da stvarno tako prica.Negde sam izgubila njeno najsmesnije pismo zbog kojeg smo njenu babu nazvale Rajka-Spajdermen.Naime,zenu su zakljucali na spratu kuce,a ona je morala da izadje napolje.Sa prozora je presla na “onu masinu sto ubacuje kukuruz u ambar”,izlomila par nosaca,ali se bezbedno spustila na zemlju i otisla “svojim poslom”.U nekom drugom pismu,Rajka ubija muve i komentarise:”Nesto joj je puklo.Mora da je koleno!”....Ljilja je videla Spaleta.Ljubili su se do sest ujutru! A posle su plakali. Kasnije po pismima planira da izgubi nevinost sa Markom.Izgubice je jos kasnije,ali ne sa Markom nego sa deckom cijeg se imena ja ne secam.U to vreme smo vec bile prestale da razmenjujemo pisma.Imale smo SMS.
Raspusti,skole,odmori,ljubavi,Nove godine...
Sloba salje jedno pismo.Dobio je prekomandu u Pec.’99.godina.Drago mu je da sam mu pisala.Jedva ceka da me vidi.Svidja mu se moja pesma.A ja se vise ne secam koju sam mu poslala i da li sam je njemu napisala.Salje sliku.Na poledjini:”Zao mi je sto sam ovako ruzno ispao.”
Mom drugu Srdjanu je u vojsci bilo super,smestenom u neki Dom vojske.On je pisao bas onako kako govori,po leskovacki.Koliko god da sam se trudila da pismo procitam lepo-uvek sam okretala i citala ga sa sve onim njegovim naglaskom i brzo.To njegovo jedno pismo mi je jedno od najdrazih.Ne pise u njemu Bog-zna-sta,ali mi je drago zbog onoga ko ga je pisao.Da nije njega,zaboravila bih da me je Srdjan zvao “Micotakis”,kao sto sam zoboravila zbog cega me je tako zvao.Od svih drugova koje sam imala,on je sigurno bio samo to i tako ce i ostati.Prijatelj do groba,mislim...
Milos je pisao od rodjenja do dana danasnjeg,jedno opsirno pismo,u kom,izmedju ostalog,kaze da se raduje sto cemo se upoznati uskoro,da mu je moj stric puno pricao o meni,da sam mu postala mnogo draga iako me jos uvek nije video.Kasnije jedna razglednica:”Mace,godine prolaze.Niko ne zna sta ce sa nama biti sutra.Zelim ti sve najbolje u 2004.godini.Cmokic.Tvoj Misko.”
Katarina se zaljubila u ozenjenog coveka.Prvo je pisala o njihovoj ljubavi i kako im je super.Kasnije je stiglo sokantno saznanje.Tako se ljubav zavrsila.Onda je pisala da je srela mog Prvog i da je pitao za mene,gde sam,kako sam i sta radim.To je mogao da sazna,da ga je stvarno zanimalo,samo da me je pozvao telefonom.
Ja sam njoj skoro ispricala kako sam Prvog sam slucajno srela u njegovom gradu(te veceri smo se ljubili kao klinci zeljni pravih poljubaca),na istom mestu na kojem smo se upoznali pre dve godine,kao sto sam ga predhodne zime srela na autobuskoj stanici u Beogradu i kao sto cu ga slucajno sresti u Novom Sadu dve godine nakon te veceri.
Kada smo se nasli na jednom drustvenom sajtu,na svom zidu je napisao:..”Nju sam sretao slucajno,uvek je s pogresnim bila ona,ali znao sam da sanja onaj badem...”Da nije badema,bilo bi mi romanticno.Ovako me natera da badem uporedim sa njegovim polnim organom.Ne znam da li mu je pomenuti ista veci sada,ali je moj Prvi,i posle deset godina,isti.Nikada mu nisam poslala ono pismo puno gorcine.Zbog toga sam ponosna na sebe.Ni sada ne zna koliko me je povredio.
Sva pisma su odavno prestala da stizu.
Neke neispisane reci otisle su u vetar.Mozda ce ih neko cuti i negde zabeleziti.
Pojedine dogadjaje jos uvek pronadjem u nekoj fijoci svog secanja,zapisane na brzinu,nemarno,da,dokih citam,ne verujem da su mojom rukom zapisani,a nisam ni sugurna da su se desili.Dok ne oduvam prasinu.Onda bljesnu...i ja ih prepisujem ovde.
Dobila sam 101 ruzu od Jastreba.Milos je rekao da me voli.Vlada isto.Prvi,jednom,tiho...Dva puta sam gubila svest.Sale je tada plakao.Jednom sam pobegla od kuce. Jednom sam bila silovana.
