Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

Писац Светислав Басара агитује!

Кртица

Zainteresovan član
Poruka
474
Fundametalizam idiota
Svetislav Basara

Pa dobro, u nedelju ponovo na birališta. Nemam nameru nikoga da ubeđujem za koga da glasa. Radije se odlučujem za analizu stvarnih motiva dveju opcija između kojih ćemo izabrati jednu. Na jednoj strani, dakle, imamo tzv. "patriotsku", na drugoj "proevropsku" opciju. Patriotima je (neka se znaci navoda ubuduće podrazumevaju) Srbija, navodno, iznad svega i tu ne bi bilo ničeg lošeg da ta "Srbija" nije puki ideologem, to jest Srbija kakvom je vide i zamišljaju Nikolić i Koštunica. Budući da su i Koštunica i Nikolić netalentovani i beznačajni ljudi, njihova projekcija je nužno kranje siromašna i partikularna do te mere da se funkcionalno operativno polje njihovih politika svodi na partijsko članstvo i klijentelu. Sve ostalo je medijska manipulacija. Ali pomenuta dvojica su ambiciozni i slavoljubivi obrnuto proporcionalno nenadarenosti, što dodatno pogoršava stvar. Ambicija nije ništa loše pod uslovom da je praćena kompetencijom, a u politici kompetencija nije ništa drugo do prevazilaženje ograničenja sebičnih interesa i sposobnost sagledavanja opšteg. U tom slučaju govorimo o viziji. Vizije i halucinacije su u čisto ontološkom smislu istovetne prirode, ali vizija je - budući u dosluhu sa tokovima realnosti - aktivna i delatna, dok je halucinacija - zatvorena unutar granica individualne psihologije - pasivna i jalova. To je po pravilu lični problem, ali kada se, uz pomoć partijskog aparata i medija, halucinacija eksternalizuje, kada se uzdigne u rang državne politike, onda nastaje problem koji možda možemo rešiti u nedelju 3. februara.

Mi, zapravo, nemamo problema sa ovom ili onom politikom ili ideologijom, već sa percepcijom realnosti. Videli smo da je priroda politike kvazipatriotskog bloka u suštini nerealna, da ona ne operiše činjenicama, već pošto-poto nastoji da činjenice prilagodi sopstvenim projekcijama. Otuda i patriotski animozitet prema EU, prema Evropi uopšte. Suverenitet na kojem ova dvojica insistiraju, nije suverenitet nacije - kamo sreće da je tako - već njihov lični suverenitet i nedodirljivost. Evropska unija je ustrojena tako da ne ugrožava suverenitet ove ili one nacije, već samo sputava uzrurpaciju suvereniteta od strane političkih klasa i ograničava nezajažljivost ekonomskih elita. Što će reći: kada bi Srbija bila članica EU, Koštunica bi morao da se liši niza patriotskih zadovoljstava. Ne bi, recimo, bilo moguće da novcem poreskih obveznika plaća astronomske honorare kafanskim pevaljkama da bi ga zvale "dragi premijeru"; još manje bi bilo moguće da istim tim novcem finansira privatne festivale, da kupuje velelepne stanove dvorskim pesnicima i budalama; a bilo bi potpuno nemoguće da jednima otima preduzeća i da ih drugima poklanja. Da ne govorimo da bi za nelegalnu prodaju NIS-a Rusima, verovatno zaglavio u zatvor.

Takva politika nema nikakvu budućnost. Ona, zapravo, nema ni sadašnjost jer se vodi u eluzivnim predelima fantazije. Takva politika uvek operiše sa odsustvom, sa negativitetom, sa onim čega nema i čega ne može biti. Ona se neizbežno temelji na nesreći, na lišenosti, na jadu i na bedi i vrlo vešto njima manipuliše. Ona svoju sramnu snagu crpi iz slabosti nacije; svoje nezasluženo blagostanje, pak, temelji na narodnom osiromašenju. Lepe izanđale reči ne bi trebalo više nikoga da zavaraju. Srbija podnosi ogromne žrtve ne da bi odbranila Kosovo, već se satire i iscrpljuje zarad opstanka Koštuničinih ličnih ambicija i ambicija njegovih klovnova, lakrdijaša.

Kosovo je tu samo izgovor za ovekovečenje i cementiranje takve politike, kanonizaciju Koštunice i beskonačni ostanak Srbije u limbu između realnog sveta i iščezlih istočnjačkih despotija. Takva Srbija, u kojoj su jedini izvori socijalne energije pobede naših tenisera i kalakurnica u Guči, ne samo da nema nego i ne zaslužuje budućnost. Ako se pored neminovnog gubitka Kosova u nedelju opredeli i za gubitak evropskih perspektiva, ako ne bude imala strpljenja da sačeka desetak godina posle kojih će svi Srbi, bili na Kosovu ili u Švedskoj, biti unutar jedne jedine političke zajednice, onda i ne zaslužujemo ništa bolje od Vojine i Tomine satrapije. Ako se u Turskoj evrointegracijama protive samo islamski fundamentalisti, onda lokalni antievropski fundamentalizam ne možemo definisati nikako drugačije nego kao fundamentalizam idiotizma.

Na drugoj strani imamo Borisa Tadića. Lično sam uveren da je ozbiljan i rešen da Srbiju povede jedinim probitačnim, evropskim putem. On, međutim, nipošto ne bi smeo da zapadne u Tominu i Vojinu grešku, pa da halucinaciju pomeša sa vizijom. Iz prostog razloga što je njegova ozbiljnost i rešenost dobrano hendikepirana konformizmom Demokratske stranke pretvorene u koteriju biznismena, aparatčika i operativaca. Ako zaista misli da ostvari naum i ostane u srpskoj istoriji upisan blistavim slovima, Tadić mora kako zna i ume okupiti intelektualnu elitu ovog naroda da bi zajedničkim naporima ta elita sakupila rasuto, stvorila nacionalni stil, uobličila amorfno i da bi, najposle, kasno iako ne prekasno, Srbi iskoračili iz pomrčine rodovskog kolektiviteta u svetlost istorijske nacije.

Da bi to ostvario, mora prekinuti svaku vezu sa Koštunicom koji će, u stvari, biti glavni korisnik eventualne Nikolićeve pobede. Ne bi trebalo da naseda na patke o neophodosti vlade zarad "stabilnosti", "mira", "kompromisa", jer su upravo Koštuica i njegovi mudžahedini halk izvor nestabilonsti i nemira. Defanziva, naučava Sun Cu, ako je pravovremena, vodi u pobedu. Ne vidim nijednog razloga zašto se ne povući i prepustiti radikalima i Koštunici gorčinu kosovskog gubitka i ekonomskog kolapsa, u međuvremenu konsolidujući demokratske snage. Ako li, pak, kao onomad, opet bude uvučen u tamni Koštuničin vilajet, u rđavu beskonačnost donošenja ustava i zakona od kojih se očekuje da magijski deluju i da isijavaju ustavnost i zakonitost, od evropskog posla nema ništa.

U nedelju će dobiti glasove i verovatno pobediti. Ubuduće, ako nastavi po starom, bar što se mene tiče, dobiće Crven ban.

antibar(a)barus
Danas, 31.01.08.
 

Кртица

Zainteresovan član
Poruka
474
Ja znam ljude koji su menjali i više stranaka pa su bili pošteni, a evo Koštunica je promenio dve pa je mafijaški boss.
Као Протић? Да, Коштуница живи од криминала, вози џипове, има бригаду телохранитеља као онај наркоман и полуцига Чедица...?
 

fosilvaso

Buduća legenda
Moderator
Poruka
31.651
Basara je pošteni intelektualac koji opisuje stvarnost. Naravno inteligentnog čoveka ne može da razume neko sa manjkom inteligencije.
Nije baš tako: Po tebi inteligentniji profesor ne može da nauči novim znanjima manje inteligentne učenike!?:D
Samo treba više truda uložiti, recimo Basara je mogao dodati i kraći zaključak, proći će izbori dok pročitam ovakve tekstove, a treba se odlučiti, barem oni koji su još neodlučne kukavice:D
 

la dolcevita

Poznat
Poruka
8.047
Као Протић? Да, Коштуница живи од криминала, вози џипове, има бригаду телохранитеља као онај наркоман и полуцига Чедица...?
I Milosevic je u pocetku ziveo u 2-sobnom stanu.
Kostunica je krenuo njegovim stopama, pretenduje da ostane dozivotni premijer iako se totalno srozao kad je u pitanju podrska glasaca.
 

ssashaa

Primećen član
Poruka
567
I Milosevic je u pocetku ziveo u 2-sobnom stanu.
Kostunica je krenuo njegovim stopama, pretenduje da ostane dozivotni premijer iako se totalno srozao kad je u pitanju podrska glasaca.
Milosevic je bio bankar ... ziveo u 2-sobnom stanu
Dinkic je bio asistent 10 god ...ziveo u 2-sobnom stanu

mnogi su uzeli "malo" od nas da b kasnije bili "nesto"
 

BG5

Veoma poznat
Poruka
11.580
Dragoljub Žarković majstorski - indirektno - odgovara Basari
S druge strane je Boris Tadić kome prirodni saveznici za najveću manu pripisuju ono što mu je najveća vrlina. On, u očima najljućih prirodnih saveznika, biva opisivan kao ovovremeni Milan Nedić koji je, s jedne strane, pristao da kohabitira s Vojislavom Koštunicom, a sa druge strane, sa Evropom.

Šta je trebalo Tadić da uradi? Da se naljuti što nije osvojio dovoljno glasova da sam formira vladu? Da se odrekne gotovo milion glasova na parlamentarnim izborima u korist Nikolićevih radikala? Da ode u manastir? Da se učlani u LDP? Da prepusti stvar stihiji u trenutku kada su stihijske sile u Srbiji dovoljno jake i bez kočionog faktora Demokratske stranke?

Ako ne grešim, ta vrsta ispoljavanja političke koalicione snage sadržane najpre u odricanju od sujete i vere u revolucionarnu premoć samo jedne, ma koje ideje, doneće Borisu Tadiću pobedu na ovim izborima, bez obzira na to što ga najviše ucenjuju oni koji su mu prirodni saveznici.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=574333
 

svetolik trpkovic

Poznat
Banovan
Poruka
9.181
sad se setih kako ga nas kolega duh sekire napushi u ninu u chlanku sa vise nego vizionarskim naslovom "Čedoidi" :lol::lol::lol:
Joj gde ga napusi pa ono Ivicino pismo "kolegi piscu ":mrgreen: u odjecima&reagovanjima NINa sa sve standarnim mrsomudjenjem od "zori novog dana: i slicnim sranjima je bilo toliko smesno da se niko nije udostojio da mu replicira ,a kamoli je Basaru pogodilo mnogo ,prica se da je hteo da krene stopama Branka Copica u setnju mostom koliko mu je bilo tesko .:lol:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.