„Pisac jevanđelja“ je poslednja slika na čijem stvaranju je Krstić radio i, po njegovoj smrti, zatečena je nezavršena u ateljeu.
Punoću slikarskog doživljaja i širinu talenta Krstić će na najjasniji način prikazati u svojim studijama iz prirode, ali izvesnu misaonost i duhovnost uneće u svoje religiozne teme i ikone koje je slikao do poslednjih godina života. U njima je davao oduške ličnim osećanjima pobožnosti. Jedna od slika sa takvim sadržajem ostala je nedovršena na umetnikovom štafelaju – „Pisac jevanđelja“ – danas u zbirci Narodnog muzeja Srbije.
U krupnom planu su dve figure monaha u tihoj manastirskoj ćeliji – stariji sedi, mlađi stoji. Po svemu, slika odiše mirom i spokojem. Ipak, ono što se posebno ističe na ovoj slici je tehnika. Po tome je Krstić prepoznatljiv, drugačiji od slikara tog vremena. Delo „Pisac jevanđelja“ odiše slobodom poteza. Nanosi i slojevi boje mešani su direktno na platnu. Tragovi slivanja osnovnog premaza smeđe vide se golim okom, a delić platna nepokriven bojom ima posebnu ulogu. Sveže boje i vlažne četke ostavljene su po strani. Upravo po tome što nije završeno, delo ima posebnu čar. Slikar je tokom stvaranja ove predstave odložio kičicu zauvek.
