Zrenjanin, ulica Ive Lole Ribara broj 13 (i broj nesto govori).Ukleta ili ne???
Pinova vila,sagradjena je 1894. godine.Zamak u francuskom stilu,sagradio je budimpestanski arhitekta Laslo Djalush .Gradjevinu je podigao Leon Shtegervald,a dve godine kasnije vilu je kupio Ferenc Danijel u cijem je vlasnistvu bila do 1919.godine.Tada je kupuje izvesni Marko Bakalich.U medjuvremenu,vila postaje vlasnistvo udruzenja zemljoradnika,trgovaca i industrijalaca.Shesti vlasnik ove velelepne gradjevine bio je geometar Paja Pin,1928.godine pod cijim imenom je i danas poznata.1943. nemacki okupatori su iselili porodicu Pin i od tada vila je promenila mnoge vlasnike,a medju njima i danasnji SUP.
Ova gradjevina-po istoricarima i umetnicima,definise se kao kombinacija romantizma i secesije sa primesama gotike.Savrsenstvu su doprinele kule sa kupastim krovom i blago zakrivljenom strehom.Posle privatnog vlasnistva,sluzila je u razne svrhe:Sluzila je zdravstvu-1964. godine u ovoj zgradi bio je smesten Higijenski zavod,a 1967. u vilu se useljava i ATD (antituberkulozni dispanzer).Pocetkom devedesetih godina iseljavaju se medicinari i vila dobija nove, mnogobrojne stanovnike.Od kada je pala pod vlasnistvo drzave,smisao joj se ogleda u divljoj deponiji,javnom,gradskom toaletu na otvorenom,i kao idealno mesto za narkomaniju,okupljanje sektasa,orgijasa i kao dom za beskucnike koji za svog zivota nisu obezbedili sebi krov nad glavom.
Bez obzira odakle dolazite i kuda idete,ne mozete,a da je ne vidite-napustena,oronula,razvaljenih vrata i razbijenih prozora,Pinova vila postaje ogledalo nemara i unistenja.A lepa je...Iako je od nje malo ostalo.
Od detalja koji su krasili vilu,malo toga se jos moze videti.Raskosno drveno stepeniste unisteno je malo po malo zahvaljujuci beskucnicima koji su ih,zajedno sa podom koristili kao ogrev za zimu.Od kamina koji je,predpostavljamo,ranije bio lepsi,ostao je samo kostur koji se moze nadograditi samo u masti gledaoca(inace,bio je zelene boje sto se moze videti na par preostalih plocica).
Sam ulazak u vilu podseca na zonu sumraka-grmlje,siblje okiceno djubretom *** sa kapijom kojoj malo fali da se srusi.Ranije fascinantna-danas zastrasujuca.
Kada su izvesni umetnici resili da ozive ovo zdanje,napravili su izlozbu i nazvali je :"Muzej destrukcije" .Na zidovima se mogu naci objasnjenja i "uputstva " za koriscenje prostora. ***
Iako nije preporucljiv silazak u podrum ***,mi smo ipak usli da bismo Vam docarali trenutnu " sliku" ovog dela zgrade.***
Iznenada,zaprepastio nas je prizor paucinaste mase smestene na kamenoj ploci *** Bio je to mali pas,sklupcan u uglu,promrzao ko zna kad i onako mrtav,lezao je sirom otvorenih usta,verovatno jos uvek u potrazi za hranom ***
Stara kotlarnica koja je grejala vilu (nije sluzila za spaljivanje leseva,kako mnogi kazu-ljudsko telo NE MOZE da stane unutra)sada samo stoji i skuplja prasinu koje ima i previse. ***
Na nase razocarenje,nismo nasli grobnice,nismo culi zvuke klavira i violine niti obrise pluca koji lebde iznad zgrade,ali ona kao sama pojava deluje dovoljno jezivo da nam je laknulo kad smo izasli odatle.
Na tavanu smo pronasli fascikle iz vremena kada je vila bila plucna bolnica...***