Vučićeva politika prestala je da balansira između dve strane i priklonila se pronatovskoj; kupovinom rafala, tutorstvom Hila, osudom ruske agresije u desetak dokumenata, bespotrebnom insistiranju za evrointegracije, odbijanjem da ode na sastanak BRIKS-a . To će nas zauvek udaljiti od od živototvorne energije Evroazije gde je budućnost i gde će se ostvarivati najveći profiti.
Итекако балансира. Русима су небитне некакве декларације и слична мртва слова на папиру.
Русима је битно да Србија не уведе санкције Русији, да не уђе у НАТО, да се не одрекне руског центра у Нишу и да имамо привредну сарадњу. Русима је то битније од некаквих декларација. Битније је чак и од одласка на БРИКС.
Заправо, Србија је била на БРИКСу, имали смо четворочлану делегацију која је примљена на највишем нивоу. Србија није једина држава чији председник није ишао на Самит.
У исто време, док је делегација била на Самиту, Вучић је био на састанку са проруским и евроскептичним лидерима ЕУ, Орбаном и Фицом. Словачка је после тог састанка одлучила да избаци конзулат тзв. Косова или како се већ зове.
Са ЕУ Вучић тактизира, јер ипак је свестан да не може да овде буде једини који ће бити против ЕУ док год смо окружени њиховом државама. То је немогуће. Тек кад овде буде дошло до примене снага, кад велики број држава иступи из ЕУ, кад се НАТО повуче, онда можемо и ми. До тада, морамо да тактизирамо са њима.
Зна то и Путин, зато Русија уредно подржава садашњу власт. Колико год неким русофилима то тешко да прихвате, Русија подржава ову власт. Чак шта више, Русија има своје људе у овој власти, као гаранцију да у Србији оно што је њој битно не буде покварено. Разумеш?
