Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 42.667
„Српски свијет“ као изговор за притисак на Србију
Наслов текста „Пицула за 24сата: Пораз Орбана је ударац за Вучића. Српски свијет не може проћи у Европској унији“ већ сам по себи открива намеру да се једна политичка промена у Мађарској искористи за обрачун са Србијом и њеном политиком. У том приступу нема стварне анализе, већ се унапред намеће закључак у којем је све што је повезано са Србијом проблематично.
Изјаве Тонина Пицуле у том контексту не делују као уобичајена политичка оцена, већ као део континуиране реторике у којој се Србија представља као стални извор нестабилности. Он у истом оквиру говори о „српском свијету“, ауторитаризму, европским фондовима и односима у региону, без јасне разлике између чињеница и политичких квалификација. Појам „српског свијета“ користи се као готова етикета, иако за њега не постоји ни формализована политика ни конкретан институционални оквир.
Уместо аргумената, Пицула нуди интерпретацију у којој је свака политика која штити српске интересе одмах сумњива. Чак и када говори о „просрпској политици“, он то износи као замерку, што показује да је проблем у самом полазишту. У његовом тумачењу, није спорна конкретна одлука или потез, већ сама идеја да Србија води политику у складу са сопственим интересима.
Када се све сабере, постаје јасно да у овом наративу није спорна нека конкретна политика, већ сам српски фактор. Без обзира на тему, контекст или конкретне околности, закључак је увек исти. Зато се може закључити да проблем за Пицулу није никакав „српски свијет“, већ све што је српско када изађе из оквира који му је унапред намењен.
https://www.politika.rs/scc/clanak/747939/picula-koristi-orbana-da-napadne-vucica-i-srpsku-politiku
Пицула је љубоморан на Вучића и на политику коју води - Срба Филиповић аналитичап са Информера
Пицула користи Орбана да нападне Вучића и српску политику
За Пицулу је спорно и само постојање српских интересаНаслов текста „Пицула за 24сата: Пораз Орбана је ударац за Вучића. Српски свијет не може проћи у Европској унији“ већ сам по себи открива намеру да се једна политичка промена у Мађарској искористи за обрачун са Србијом и њеном политиком. У том приступу нема стварне анализе, већ се унапред намеће закључак у којем је све што је повезано са Србијом проблематично.
Изјаве Тонина Пицуле у том контексту не делују као уобичајена политичка оцена, већ као део континуиране реторике у којој се Србија представља као стални извор нестабилности. Он у истом оквиру говори о „српском свијету“, ауторитаризму, европским фондовима и односима у региону, без јасне разлике између чињеница и политичких квалификација. Појам „српског свијета“ користи се као готова етикета, иако за њега не постоји ни формализована политика ни конкретан институционални оквир.
Уместо аргумената, Пицула нуди интерпретацију у којој је свака политика која штити српске интересе одмах сумњива. Чак и када говори о „просрпској политици“, он то износи као замерку, што показује да је проблем у самом полазишту. У његовом тумачењу, није спорна конкретна одлука или потез, већ сама идеја да Србија води политику у складу са сопственим интересима.
Када се све сабере, постаје јасно да у овом наративу није спорна нека конкретна политика, већ сам српски фактор. Без обзира на тему, контекст или конкретне околности, закључак је увек исти. Зато се може закључити да проблем за Пицулу није никакав „српски свијет“, већ све што је српско када изађе из оквира који му је унапред намењен.
https://www.politika.rs/scc/clanak/747939/picula-koristi-orbana-da-napadne-vucica-i-srpsku-politiku
Пицула је љубоморан на Вучића и на политику коју води - Срба Филиповић аналитичап са Информера
