- Poruka
- 366.365
Patrijarh srpski Pavle preminuio je pre 15 godina - 15. novembra 2009, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu u 95. godini života. Rođen 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević i bio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve, koju je predvodio od 1990. do svoje smrti. Patrijarh Pavle, po sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica 19. novembra.
I danas je pomen njegovog imena sinonim za duhovnost, skromnost i jednostavan način života. Mnogi vernici smatraju ga duhovnim uzorom i simbolom moralnog autoriteta. Njegove reči i dela privlačila su veliku pažnju i izvan crkvenih krugova.
Za još jedan jubilarni broj NIN-a, 2500, od 26. novembra 1998, u intervjuu pod naslovom "Kako sačuvati Kosovo", upitan da li je predviđao „ovakav zaplet“ događaja u južnoj pokrajini, budući da dobro poznaje kosovske prilike, odgovorio je:
„Kao episkop raško-prizrenski proveo sam na Kosovu i Metohiji trideset i četiri godine. Ubrzo sam video da jedan broj Albanaca sistematski nastoji da se stvori etnički čisto, albansko Kosovo. Saopštavao sam to vlastima i strancima s kojima sam se susretao, koji su dolazili u Prištinu. Govorio sam o tome na sednicama Svetog arhijerejskog sabora. Ništa država nije uspela da promeni i popravi. Posle svega što se desilo, Srbi su tamo ostali u manjini, ali ostale su tamo, sa tom manjinom, i naše svetinje: Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška... Tamo je i Kosovo polje, mesto sudbonosne bitke u kojoj mi Srbi nismo otimali tuđe, nego branili naše, i nismo svoju veru naturali drugima nego se branili od naturanja tuđe vere nama.“
„Ako hoćemo da sačuvamo smisao postojanja i da budemo u ljubavi Božjoj, treba da se držimo principa čojstva: bolje je časno umreti nego živeti sa svešću da se sa drugim čovekom neljudski postupilo, ma ko taj čovek bio i ma kojoj veri pripadao.“ NIN
I danas je pomen njegovog imena sinonim za duhovnost, skromnost i jednostavan način života. Mnogi vernici smatraju ga duhovnim uzorom i simbolom moralnog autoriteta. Njegove reči i dela privlačila su veliku pažnju i izvan crkvenih krugova.
Za još jedan jubilarni broj NIN-a, 2500, od 26. novembra 1998, u intervjuu pod naslovom "Kako sačuvati Kosovo", upitan da li je predviđao „ovakav zaplet“ događaja u južnoj pokrajini, budući da dobro poznaje kosovske prilike, odgovorio je:
„Kao episkop raško-prizrenski proveo sam na Kosovu i Metohiji trideset i četiri godine. Ubrzo sam video da jedan broj Albanaca sistematski nastoji da se stvori etnički čisto, albansko Kosovo. Saopštavao sam to vlastima i strancima s kojima sam se susretao, koji su dolazili u Prištinu. Govorio sam o tome na sednicama Svetog arhijerejskog sabora. Ništa država nije uspela da promeni i popravi. Posle svega što se desilo, Srbi su tamo ostali u manjini, ali ostale su tamo, sa tom manjinom, i naše svetinje: Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška... Tamo je i Kosovo polje, mesto sudbonosne bitke u kojoj mi Srbi nismo otimali tuđe, nego branili naše, i nismo svoju veru naturali drugima nego se branili od naturanja tuđe vere nama.“
„Ako hoćemo da sačuvamo smisao postojanja i da budemo u ljubavi Božjoj, treba da se držimo principa čojstva: bolje je časno umreti nego živeti sa svešću da se sa drugim čovekom neljudski postupilo, ma ko taj čovek bio i ma kojoj veri pripadao.“ NIN
