Peter Breggin - Savest Psihijatrije

[Sensei]

Peter Roger Breggin (rođen 11. maja 1936) je američki psihijatar i kritičar lečenja šok terapijom i psihijatrijskim lekovima. U svojim knjigama zagovara zamenu upotrebe psihijatrijskih lekova i elektrokonvulzivne terapije psihoterapijom, obrazovanjem, empatijom, ljubavlju i širim ljudskim uslugama.

Dr Peter Breggin se često naziva „savešću psihijatrije“, jer je uspeo da reformiše psihijatrijsku profesiju, ukidajući lobotomiju i druge eksperimentalne psihohirurgije. Breggin pominje lobotomiju kao silovanje duše, trajno sakaćenje individualnosti, jer oštećenje jednog dela mozga šteti integraciji celog mozga.

On kaže da psihijatrijski lekovi samo guše funkciju mozga pacijenata. Iako bi mogli olakšati deo patnje, to olakšanje dolazi na račun oštećenja mozga.

Jedan značajan psihijatrijski tretman koji Breggin nije uspeo da eliminiše je lečenje elektrošokovima, koje zapravo počinje sve više da se koristi. Transkranijalna stimulacija jednosmernom strujom i Neuralink, transkranijalni implantat koji je dizajnirala kompanija Elon Musk, predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i funkciju vašeg mozga

interrvju na engleskom, bez prevoda

 

[Lada]

Sensei,znas ui oni su ljudi.Znaci imaju pravo na gresku,ali primer ti je odlican!

 

[Lada]

Jesu li emocionalni poremećaji stvarno poremećaji ljubavi?

Sada znamo dovoljno o ljudskoj biološkoj evoluciji da bismo razumjeli da je naša društvena priroda ugrađena u našu instinktivnu biološku jezgru. Nismo slabo povezani zasebni entiteti; mi smo po svojoj prirodi oblikovani i motivirani uzajamnošću, suradnjom i ljubavlju. Za razliku od većine bića, mi smo ljudi rođeni u osnovi fetalnog mozga, koji nas ostavlja potpuno ovisnima o drugima i koji se udvostručuje u prvoj godini života. Ovaj izuzetno brz rast veličine i složenosti osigurava da se naš mozak razvija izvan tijela naše majke kao društveni organ, organ čiju strukturu i funkciju tvore njegujući utjecaji koji ga okružuju. Mi smo ljudi doslovno napravljeni jedni od drugih, fizički, psihološki i socijalno. Njegovanje u prvih nekoliko godina života vodi razvoj i izražavanje naše društvene prirode i naše moći kao vrste da preživimo i napredujemo; a nedostatak te njege dovodi do psiholoških i socijalnih oštećenja. Ali mi nismo bespomoćna bića u milosti prirode i njege; možemo birati i naučiti prevladati sve negativne naslijeđene emocije koje donosimo iz naše biološke evolucije i socijalizacije u djetinjstvu
Ljubav i empatija ključni su za našu društvenu prirodu. Kroz psihološki, duhovni i politički spektar, mnogi su promišljeni ljudi zaključili da su ljubav i njezino izražavanje kao empatija središnja načela dobrog i produktivnog života.

Povijesno gledano, važnost ljubavi i empatije imala je svoj prvi i možda još uvijek najpotpuniji izraz u Kristovom učenju: voljeti Boga, voljeti jedni druge i slijediti Zlatno pravilo - odnositi se prema drugima onako kako bismo željeli da se oni ponašaju prema nama. Stari zavjet, budizam i mnogi drugi vjerski dokumenti također su izrazili razlike u Zlatnom pravilu.

 

[Lada]

Evo formulacije onoga što mi je postalo sve jasnije:

Gotovo svi emocionalni poremećaji su poremećaji ljubavi, a mi od tih poremećaja izliječimo do te mjere da naučimo davati i prihvaćati ljubav.

 

[Metronomy]

Zlatno pravilo je " dobre misli, dobre reci, dobra dela" iz toga su svi " duhovnjaci " smislili svoja pravila.

 

[Susan Sto Helit]

Peter Roger Breggin (rođen 11. maja 1936) je američki psihijatar i kritičar lečenja šok terapijom i psihijatrijskim lekovima. U svojim knjigama zagovara zamenu upotrebe psihijatrijskih lekova i elektrokonvulzivne terapije psihoterapijom, obrazovanjem, empatijom, ljubavlju i širim ljudskim uslugama.

Dr Peter Breggin se često naziva „savešću psihijatrije“, jer je uspeo da reformiše psihijatrijsku profesiju, ukidajući lobotomiju i druge eksperimentalne psihohirurgije. Breggin pominje lobotomiju kao silovanje duše, trajno sakaćenje individualnosti, jer oštećenje jednog dela mozga šteti integraciji celog mozga.

On kaže da psihijatrijski lekovi samo guše funkciju mozga pacijenata. Iako bi mogli olakšati deo patnje, to olakšanje dolazi na račun oštećenja mozga.

Jedan značajan psihijatrijski tretman koji Breggin nije uspeo da eliminiše je lečenje elektrošokovima, koje zapravo počinje sve više da se koristi. Transkranijalna stimulacija jednosmernom strujom i Neuralink, transkranijalni implantat koji je dizajnirala kompanija Elon Musk, predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i funkciju vašeg mozga

interrvju na engleskom, bez prevoda

Slažem se s delom o lekovima.
Inače sam uvek bila protivnik lekova, bez obzira da li ih i danas i sama koristim. S druge strane, problem s psihoterapijom jeste da predugo traje i mnogo košta; s tim da novac nije, zapravo, od tolike važnosti, koliko trajanje.
Uzmi naprimer osobu koja ima bilo koji psihološki problem a koji joj onemogućava da normalno funkcioniše. Ona ode kod terapeuta, i on će joj reći (neće tim rečima ili neće uopšte ili će tek s vremenom, ali zbogradi priče) kako će joj oporavak trajati godinama, i, kao vrlo bitno, podrazumevaće određene uslove. Žene iz loših brakova moraju da se razvedu, i to je preduslov lečenja; ljudi koji rade moraju dati otkaz jer im je radno okruženje toksično; ljudi koji imaju otrovnu porodicu, roditelje i rodbinu, moraće prekinuti kontakt s njima ili ga bar svesti na minimum itd itd.
E, sad. Koliko je nas koji ćemo reći ma nikakav problem, samo da trknem kući, odmah to sve obavim, razvedem se, dam, otkaz, kažem roditeljima da mi se više ne javljaju - ŠTA GOD - i onda se odmah vraćam da nastavim s terapijom? Maltene nema nikog takvog.
Postoje, naravno, sutuacije kad terapija ne zahteva tako radikalne korake, ali veruj mi na reč da u većini slučajeva zahteva. Jer, to bi inače bilo ko da se pokušavaš skinuti s cigara a nastavljaš redovno da pušiš. Nema smisla i besplodno je.
Ljudi bi trebali shvatiti da mnogi psihološki problemi od kojih pate, nisu u isključivoj i izričitoj vezi sa - samo njima. U većini slučajeva problemi te vrste koje imamo skopčani su s našim okruženjem. I, kad je takav slučaj (a često jeste) lečenje je praktično nemoguće ako u tom okruženju ostanemo. Promena okruženja je temelj mnogih izlečenja.
Ma koliko se slagala da ljudi ne bi trebali gutati tablete koje leče simptom, uglavnom, i koje su tek prečica (što znači da se takvim lečenjem zanemaruje pravilan redosled oporavka, zaobilazi ga se ili u najboljem slučaju skraćuje), opet moram priznati da je masa ljudi koji prosto nemaju vremena ni prilike za nešto tako dugotrajno kao što je terapija. Terapija uglavnom zahteva da se sasvim okreneš sebi nauštrb svih drugih, a to, opet, zahteva specifične okolnosti i mogućnosti.

p.s. Ovo o Elonu mi je novost, ali sam subjektivna jer čoveka smatram šarlatanom, tako da bih bila veoma podozriva ako ne i skroz negativna. Elon nek prvo reši svoje kamione, koje još nikad nije, a tek onda da progovori argumetovano o ma čemu drugome.

 

[Lada]

Sve je vise sarlatana,nazalost i u takvoj grani medicine kao sto je psihijatrija!