Pesnici poznati po pevanim pesmama

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Stihovi — Matija Bećković


VERA PAVLADOLJSKA *

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrčala među liticama
Gonjen točilima kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao životinja
Grom u lancima čamio za brdima
Molio sam za sluh fizičkih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladića
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod lažnim imenom leči svoj pepeo
U mrčavi među dvojnicima
Dok muzika sneg u uši ubacuje
Kleo sam se u obe ruke naročito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska

Kulo crnog žara pod slepim očima
Zarazna zvezda sve i svašta saždi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavičajne bezdane padao
Pričali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bežao u gore
Da te glasno zovem da niko ne čuje
Bio sujeveran — pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamišljaju
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nešto protiv
Žeđ za rakijom je slična fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su sve usne nepismenih žena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oči jedne žene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve što imam u životu
Misleći na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaže gde sam
Zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlašića sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko država tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska


Ljubavnu poemu "Vera Pavladoljska", Matija Bećković svojevremeno posvetio je svojoj supruzi.

"Koliko je Matijina čuvena poema bila popularna, njegove ćerke su saznale igrajući se u dvorištu. Često su im prilazili neke devojke i mladići s molbom: 'Možete li da nam donesete knjigu Vera Pavladoljska?
— S druge strane, ta poema je u našoj kući bila predmet humora — otkriva Olja. — Mama je uvek tvrdila da to uopšte nije ona, da je pre reč o pesničkom bezobrazluku, da je on njoj samo marno ime, a ko zna ko je ta kojoj je on to napisao. Nažalost, da je to zaista ona, prvi put sam shvatila kad je mama umrla. Shvatila sam ko su to dvoje ljudi i kakva je to bila ljubav. Njih dvoje su stvarno morali da se nađu i da provedu četrdeset godina zajedno. To nije kič priča. To je beskrajno obožavanje dvoje ljudi što spolja uopšte ne mora da izgleda tako.
Iako je poreklom Ruskinja, gospođa iz one divne ljubavne pesme, Vera Pavladoljska-Bećković, nikad ne bi otišla u zavičaj predaka da njena 'starija' ćerka Ljudmila posle udaje nije živela neko vreme u Petrogradu. Gospođa Vera nije čak ni govorila ruski, mada ga je razumela."
Snežana Milošević

Arsen Dedić — Vera Pavladoljska
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Desanka Maksimovic - Kroz Vojvodinu

Po Vojvodini se roje zelene pčele,
ljubičasta zasipaju oranja,
dave se u vodama Tamiša i Begeja
i hvataju se o mostove i skele,
grozde se poljem o šumarke i međe,
uzleću s plota i točku sa paoca
i kolovozu sa srebrnih leja.
Nikad odjednom ne videh toliko pčela,
na njive što su još sinoć bile smeđe
pala su krilca crvena i bela,
a iz slomljenoga u ogradi koca
zeleni i modri rojevi se viju.
Proturim li glavu na prolećni vetar,
lice na njemu glogom mi procveta.
Po Vojvodini se roje mlade pčele,
kao deteline list su im krioca,
uvlače mi se u nedra, u pazuha,
i zuje oko snova i oko sluha.
Nigde nema više grančice gole;
pružim li ruku kroz prozor, istog trena
roj prolećni sa zukom na nju seda
i sva olista kao prut topole;
nagnem li se iz zahuktala voza,
kosa mi namah postane zelena,
o trepavice se nahvata zelena rosa.
Po Vojvodini se rasule svetle pčele,
krioca su im sitna kao u prosa;
dignem li oči nebu, tamo leži
neskupljen beo otkos do otkosa.
https://img.discogs.com/bm3CCBBeqPm.../discogs-images/R-2419603-1283071243.jpeg.jpg
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
U lepoti na slici skamenjeni
U smrtnom času zatečeni
Vi oklopnici sreće
tužni i smeli
Zatočenici umiranja
Može li tako da se želi
I da se sumnji sa puta sklanja
Može li tako da se korača
Kroz blatno blato
i da se sanja
Ko da postoji na strašnom mestu
Ko da odstoji u večnosti
Ako smo tako ostavljeni
ako smo tako prevareni
Ako nam gušteri sa dna duše
Po travuljini dana pluže
Ako nam zemlja izdajicama
Na svetlost svetlu izmeće kosti
Ako nam ruke nisu vične
za zgrade snova nebotične
Ako stojimo u ćutanju
dok se obesni bujno kote
Ako za pravdu rođeni nismo
Ako daljine unovčismo
Jesmo li mrtvi mi što smo živi
Jeste li živi vi mrtvi što ste?

Mira Aleckovic
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Kosta Abrašević


CRVENA

Crvena je krvca što kipi u nama;
Crvena je munja što oblak prolama,
Crveno je nebo kad se zorom smije,
Crven nam je barjak, što se gordo vije,
Crvena je mržnja u našim grudima,
Pa i gnev je crven što nas obuzima.
O, tirani, čujte — ne treba vam kriti —
I osveta naša crvena će biti.

1894.

ZVIŽDI VETRE

Zvizdi vetre, na sve strane,
cupaj drvo, krsi grane!
Svom silinom svoga leta
huji, juri, preko sveta.
Zvizdi pesmu — da se hori,
hrabrom borcu da se bori!
Za zivota svoga cela
za ideju za nacela;
nek' ga uvek prati nada:
da ce, kad ga smrt savlada,
novi borci da se jate,
barjak njegov da prihvate.
Zvizdi pesmu, zvizdi svima,
silnicima tiranima!

Zvizdi vetre, jace, tise,
leti nize, leti vise!
U rudnike tamne sidji,
fabrikama vlaznim pridji;
kroz tamnice mracne bruji,
preko tucnih njiva huji —
svud gde cujes tuzna krika
radenica, mucenica,
kroz redove njihne spesi,
silnom nadom krepi, tesi,
pesmom nade, pesmom moci,
pesmom srece, sto ce doci,
leci jade lomnih grudi,
zoru javljaj, iz sna budi.

Zvizdi vetre, letec zurno,
zvizdi gromko, silno, burno;
u visinu let svoj dizi,
u sve kraje sveta stizi,
zvizdi himnu, ciji glasi
nek' se razliju ko talasi,
himnu bratstva svet da srodi —
jednakosti i slobodi.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Velimir Rajić


NA DAN NJENOG VENČANJA.

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestit'o sam ti. I ti reče: "Hvala!" . . .
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva . . .
I svršeno je! Ti si sada žena —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog dâ sunce sreće da ti sija!
Sve što god da počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva . . .
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj, Bože, molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis'o njoj, k'o ženi,
Nek' mimoiđe nju, i neka padne
Na onaj deo što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputaće večno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
"Prosta ti bila moja ljubav živa!"

Tekst ove pesme ima biografski karakter, a melodija je pozajmljena od nemačke pesme "Das verlorene gluck".
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Stanislav Vinaver


MI SE ČUDNO RAZUMEMO

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

Miša Marković — Mi se čudno razumemo -izvodjac
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226

  • Ja sam Srbin, srpski sin
    (muzika: Kornelije Stanković — skupio i u note za pevanje i klavir napisao)
    Izvođači:
  • Ljubio se beo golub sa golubicom (muzika: Kornelije Stanković — skupio i u note za pevanje i klavir napisao)
    Izvođači:
  • Zašto da se ja brinem (muzika: Kornelije Stanković — skupio i u note za pevanje i klavir napisao)
    Izvođači:
Jovan Subotić


JA SAN SRBIN, SRPSKI SIN *

Ja sam Srbin, srpski sin,
ime m' Radivoj,
prvi mi je zavet taj:
srptvom padaj, stoj!
I tog cu se drzati
dogod budem disati,
veli srpskog oca sin,
pravi srpski sin.

Od oca mi ostala
lepa dara tri,
Ime Srba, mac i krv,
sto m'u srcu vri:
od matere sveti dar
srpski jezik i oltar
ima svaki srpski sin
pravi srpki sin.

Turcin ima Carigrad,
Francuz Pariz svoj,
meni sve je Srbinu
ime, jezik moj,
zato svaki neka mre
koj mi ime jezik tre.
Veli srpskoga oca sin,
pravi srpski sin.

Na cast Nemcu Nemica
i te plava vlas,
a Englezu Britanka
i njen gordi stas.
Meni dajte Srpkinju,
za nju sejem, znjem za nju,
veli srpskog oca sin,
pravi srpski sin.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
LJUBIO SE BEO GOLUB SA GOLUBICOM *

Ljubio se beo golub sa golubicom,
gledalo ga mlado momce sa devojcicom.
Iz travice kojom bistar potok zubori,
golub guce momce njemu tio govori:
Belo ti je, belo perje u golubice
al' je belje belo lice u devojcice.
Crven ti je kljun, golube, u golubice
al' su usne rumenije u devojcice;
zagrli me, devojcice, da se ljubimo,
sramota je od goluba da dangubimo.
Ti poljubi, mila, mene pa cu tebe ja,
pa ti mene pa ja tebe, to su opet dva.
Sta ce reci tvoja majka, ne brini se ti,
tek golubi vidili su da se ljubimo,
nasu tajnu sam Bog znade i nas dvoje mi.
Ljubimo se grlimo se gdi si vidimo;
i ja junak ne bi bio, kada ne bi hteo,
kad su t'usne tako sladke k'o secer beli;
a nedarca mirisava k'o cvet ruzice,
ljubicu te, devojcice, ma sta rek'o svet.
 

hirajgoagain

Zaslužan član
Poruka
126.259
Бранко Радичевић: ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ
Певам дању, певам ноћу,
Певам, селе, што год оћу:
И што оћу, оно могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.

1847.
mini karadžić?

https://zelenaucionica.com/kome-je-branko-radicevic-posvetio-pesmu-pevam-danju-pevam-nocu/
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Mislio sam da je život (muzika: Dragutin B. Ilić)
Izvođači: Edo Ljubić, Martin Kapugi, Miki Jevremović, Žarko Dančuo, "Svilen konac"
MISLIO SAM DA JE ŽIVOT *

Mislio sam da je život
Čaša dve, tri, rujna vina,
Vrisak cura sa koljena
Uz jecaje violina.

Oprosti srećo, oprosti draga,
Zanavek idem —
Ne plači zalud.

Proveo sam mnoge dane,
Mnoge noći nisam spav'o
Ulica me odgojila,
A kafana mati bila.

Sada moja pluća ginu,
Ne tišti me za to jad
Ženama sam život dao
I uveo tako mlad.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Ustaj, ustaj, Srbine (muzika: Kornelije Stanković, Nikola Đurković)

Jovan Sterija Popović


USTAJ, USTAJ, SRBINE *

Ustaj, ustaj Srbine
ustaj na oružje
dan te čeka, noć već bega
ustaj, ne oklevaj
na noge, Srbi, braćo,
sloboda zove.

Koji ne zna kad treba
za rod svoj umreti
nije Srbin već je izrod
tog će zemlja kleti
na noge, Srbi braćo.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
  • Nakraj sela čađava mehana (muzika: )
    Izvodjači: Dave župković, Borisav Janjić Šapčanin, Miodrag Bogdanović, Narakord
Aleksandar Petrović / Šandor Petefi


NA KRAJ SELA ČAĐAVA MEHANA *

Na kraj sela čađava mehana,
iz nje štrči kosa nećešljana.
Nećešljana od silnoga pića,
to je kuća seoskih mladića.

Iz kafane pijan ja izlazim,
čudnovate ulice nalazim.
Levo, desno, nigde moga stana,
oj, ulice ala si pijana!

Gle mjeseca što se nakrivio,
na jedno je oko zažmirio.
A drugo je sasvim zatvorio,
sram ga bilo i on se napio!

Tko to lupa na moj prozor tako,
zar vi momci ne znate polako?
Moj Milenko leg'o je da spava,
od te muke zaboli ga glava![/color]

Mađarski tekst: Šandor Petefi / prepev: Jovan Jovanović Zmaj
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
  • Vostani, Serbije (muzika: Dositej Obradović, Žarko Petrović, Baronijan Vartkes)
    Pjesna na insurekciju Serbijanov
    Izvođači: Ljuba Manasijević
Dositej Obradović


PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV *

Serbiji i hrabrim jeja vitezovom i čadom i bogopomagajemu ih
Vojevodi Gospodinu Georgiju Petroviću posvećena.


Vostani, Serbije! Vostani, carice!
I daj čadom tvojim videt tvoje lice!
Obrati serca ih i očesa na se,
I daj njima čuti slatke tvoje glase.
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
i Serblje vozbudi!

Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore,
Da te opet pozna i zemlja i more,
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo kako vid Danice.
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!
Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave,
Tvojih vraždebnika ti posrami glave!
Divjeg janičara teraj sa Vračara,
Koji svog istoga sad ne sluša cara!
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Tebi sam pomaže nebesna volja,
I sad ti se pokazuje sudbina bolja,
Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
I daljni se narodi tvom dobru vesele.
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Vostani, Serbije! Mati naša mila!
I postani opet što si prije bila!
Serpska tebi vopiju iskrena čada,
Koja hrabro vojuju za tebe sada.
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda,
I ne želi tebi nikakova vreda.
Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga,
Od kojega tebi ide pomoć mnoga.
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Hercegova zemlja i Černaja Gora,
Daleke države, i ostrovi, mora,
Svi tebi pomoć nebesnu žele
Sve dobre duše tebi se vesele
I soglasno vele:
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!


1804.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226

  • Bila jednom ruža jedna

    Izvođači: Predrag Gojković Cune
  • Pred proleće
    Izvođači:
BILA JEDNOM RUŽA JEDNA *

U majke je ćerka bila,
k'o dan lepa, k'o cvet cedna,
pa zavole jedno momce.
Bila jednom ruza jedna...

Al' to momce leptir bese,
I nju prezre, srca ledna:
Drugoj momi ruku dade.
Bila jednom ruza jedna...

U crkvu se svati kreću,
razleze se pesma medna,
a sa crkve zvono jeca:
"Bila jednom ruza jedna..."

Predrag Gojković Cune — Bila jednom ruža jedna
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
NEK VIDI DUŠMAN! *

Što ćutiš, ćutiš, Srbine tužni?
Protrljaj oči, slava te zove,
Slava te zove na crno groblje,
Na ono tužno Kosovo polje.

Ta da li živiš, ta da li čuješ
Tu crnu kletvu, taj uzdah teški?
Da li još pamtiš, da li još znadeš
Za onaj bojak, bojak viteški?

Grešniče teški, trgni se, tresni
Lancem o zemlju! Nek mine mrak!
Nek dušman vidi, nek dušman čuje
Da Srb još živi, da je junak!


Naziv pesme je "Nek dušman vidi" ali je više poznata po početnom stihu, "Što ćutiš, Srbine tužni". Ovo je jedno od Jenkovih rodoljubivih dela, koja su bila deo repertoara mnogih pevačkih društava u Srbiji i van nje.

"Dramaturški tok pesme se prati kao i muzički, na taj način što kompozicija započinje u laganom tempu (Adagio), u g-mollu, kada pesnik pominje tužno Kosovo polje, ali na reči slava te zove, modulira se u paralelni B-dur, peva se unisono u punktiranom ritmu. Sledi drugi odsek horskog ostvarenja, življeg tempa u odnosu na prethodni (Allegretto), u B-duru i d-mollu, u skladu sa stihovima koji govore o kletvi poraza na Kosovu i vremenu za novi boj. Najzad, kada pesnik poziva u borbu za oslobođenje od ropskih lanaca, u trećem delu kompozicije, peva se u Allegro tempu, prvo u g-mollu, zatim se delo svečano završava usklicima u G-duru:

Nek dušman vidi
nek dušman čuje,
da Srbin još živi
da je junak!"
[Muzička škola Davorin Jenko]
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
  • Snove snivam... (muzika: Živojin Miljković, M. Popović Zahar)
    Izvođači: Miodrag Bogdanović, Milan Babić & Slatki greh
  • Među javom i med snom (muzika: )
    Izvođači: Kabare — Putuj Evropo (Goran Sultanović & Nebojša Ljubišić & Nenad Ćirić)
  • Santa Maria della Salute (muzika: Milutin Popović Zahar)
    Izvođači: Oliver Njego & Jadranka Jovanović, Dušan Prelević

Lazar Kostić


SNOVE SNIVAM...

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem,
srcu moe laganome.

Al, nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Pesnik Laza Kostić poznat je po smelim i duhovitim igrama reči (primer pesme "Snove snivam"), reči istih ili sličnih po obliku i zvuku ali različitih po značenju. Dvosmislenost koja iz ove igre rečima proističe, deluje kao neobičnost, iznenađenje i duhovito poigravanje.
Stihovi su prvi put objavljeni u "Danici", II, 1861.

YouTube: Miodrag Bogdanović — Snove snimam
YouTube: Milan Babić — Snove snimam
YouTube: Brena & Slatki greh — Snove snimam
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Lazar Kostić


MEĐU JAVOM I MED SNOM *

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
K'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Протрљај и ти очи. Цитираш родољубиве песме, а пишеш латиницом. Србско писмо је ћирилица!
Nasin Utavom prihvacena su oba pisma.Nisam se ogresila o Zakon.Inace i Riznica srpska a ne srbska,ima mesane tekstove,i veliki broj Antologija.Zao mi je nisam ni sovinista ni nacionalista,kosmopolita sam i humanista.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Stihovi — Branislav Crnčević


***

Od kako sedim, od kako starim,
Ja se ne divim svakom voću,
više reči i više stvari,
koje ne želim, neg' koje hoću.

A ti me vraćaš na stare staze,
ja zbog tebe zemljom hodam,
i puštam da me dani gaze,
i prljava me nosi voda.

I puštam da mi vidaš rane,
svaka je teška i duboka,
a istina me uvek gane,
oslepeo bi bez tvoga oka.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Ti gledaš moje brodolome,
potonuo bih bez tvoje duše,
i ne dam da me u tebi lome,
i ne dam da me u tebi ruše.

Odrobovao sam sve slobode,
i bio žrtva mržnje svake,
i ne dam da me iz tebe vode,
u brodolomce i ludake.

A kada počnu košmarne zime,
ako se spoji decembar s majem,
šapni u sebi moje ime,
i ja ću znati da još trajem.

Od kako sedim od kako sivim,
ne stižem da se molim i kajem,
u tvojoj ruci moja živi,
u tvome srcu moje traje.

Kabare "Putuj Evropo" — Od kako sedim, od kako starim
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Stihovi — Slobodan Marković Libero


JEDNOM U GRADU KO ZNA KOM

Jednom u gradu ko zna kom
ti ćeš imati topli dom

i prozor s vidicima bez dna
i sobe pune dečjeg sna.

A ja, ne pitaj, o, ja ću tad
prestati već da budem mlad.

I ako te sretnem bilo gde
neće nam biti kao pre.

Jednom u gradu ko zna kom
svetleće u noći tvoj topli dom.

YouTube: Zorana Lola Novaković — Jednom u gradu ko zna kom
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Stihovi — Dušan Trifunović


GLAVNI JUNAK JEDNE KNJIGE

Glavni junak jedne knjige
došao mi da se žali
divno bješe glavnim biti
dok me nisu pročitali.
Svijetu je svega dosta
ničeg željan nije
osim — glavnih junaka.
Saznali su moje mane
moje tajne moje tuge
pokidali neke strane
i pošli da traže druge
zatim pošli da traže druge.
Svijetu je svega dosta
on čeka svoga gosta
a duša se trudi svaka
da ima svog junaka.

YouTube: Bijelo dugme — Glavni junak jedne knjige
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.