Možda nemam netaknute ruke,
netaknut vrat ni smeh,
možda mi kosa jeste mršena
prstima koji mirišu na greh,
a srce polupana čaša
iz koje su pijena sva vina,
polupan sat,
možda violina,
pa nekad stane da tužno svira.
Možda si mlad
da znaš da nisu godine
to zbog čega starijom se smatram
- tu svega ima,
najviše dima
i krvava neka patnja.
Možda su mi oči plačne,
ali ti njima ne gazim po snu,
ne bi li bio u mislima sa mnom
kad drugi niko ne bude tu.
Možda sam sumnja,
ali moje reči nemaju tajni
- ne znam da slažem i da te bacim,
jer hoću s tobom,
kad nemam kamo sa sobom.
Ne bih puno da pričam,
a imam puno da kažem,
jedino pesme svoje ne umem lako
da slažem.
Želim da umrem za nešto,
i budem srećna zbog onog
zbog čega živim,
da odrastem iznova s tobom,
da te volim,
i da ti se divim.
netaknut vrat ni smeh,
možda mi kosa jeste mršena
prstima koji mirišu na greh,
a srce polupana čaša
iz koje su pijena sva vina,
polupan sat,
možda violina,
pa nekad stane da tužno svira.
Možda si mlad
da znaš da nisu godine
to zbog čega starijom se smatram
- tu svega ima,
najviše dima
i krvava neka patnja.
Možda su mi oči plačne,
ali ti njima ne gazim po snu,
ne bi li bio u mislima sa mnom
kad drugi niko ne bude tu.
Možda sam sumnja,
ali moje reči nemaju tajni
- ne znam da slažem i da te bacim,
jer hoću s tobom,
kad nemam kamo sa sobom.
Ne bih puno da pričam,
a imam puno da kažem,
jedino pesme svoje ne umem lako
da slažem.
Želim da umrem za nešto,
i budem srećna zbog onog
zbog čega živim,
da odrastem iznova s tobom,
da te volim,
i da ti se divim.
