Quantcast

Pesme

M

ms

Gost
Cao.

Volela bih da napisete ili vase ili pesme drugih autora koje su na vas ostavile dubok utisak. Ja cu poceti sa pesmom Zaka Prevera - Barbara.

Barbara

Seti se Barbara
kisa je lila nad Brestom onog dana
a ti si isla nasmejana
srecna mokra razdragana
po kisi
seti se Barbara
Nad Brestom lila je kisa neprestana
Sreo sam te u Sijamskoj ulici
Osmehnula si se
i ja ti osmeh uzvratio
Seti se Barbara
ti koju nisam poznavao
ti koja me nisi poznavala
seti se
Ipak se seti onog dana
ne zaboravi
jedan covek je stajao u kapiji
i pozvao te po imenu
Barbara
i ti si k njemu po kisi potrcala
mokra srecna razdragana
u zagrljaj si mu pala
seti se toga Barbara
ne ljuti se sto ti Ti govorim
Ti govorim svima koje volim
i kad sam ih samo jednom sreo
Ti govorim svima sto se vole
i kad sam ih prvi put video
Seti se Barbara
ne zaboravi
onu mudru srecnu kisu
na tvome srecnome licu
i nad onim srecnim gradom
tu kisu nad vodom
i nad Arsenalom
O Barbara
Rat je velika svinjarija
Sta se s tobom dogodilo
kad je ovo kisno nebo
oganj, krv i celik lilo
a onaj sto te je grlio ljubavno
je li ziv nestao ili mrtav davno
O Barbara
nad Brestom kisa neprestano lije
kao sto je nekada lila
sve je razoreno nista ko pre nije
strasna kisa sve je u crno zavila
nema cak ni bure
gvozdene krvave
vec oblaci jure
da ko psine svisnu
s kisom iznad Bresta
istrunu nestanu
u morskom bezdanu
daleko od Bresta
koji i sam nesta.
 
D

DJESI DJENIS

Gost
Pazi kad sam hteo istu.onda ova
JEDNOJ PROLAZNICI

Ulica je zaglusna urlala oko mene.
Duga,tanka, u crnini, velicanstvo bola,
Prosla je neka zena, a ruka joj ohola
Pridizase, njihase skutove izvezene;

Hitra, otmena, s hodom kao u kakva kipa.
A ja se napajah, u grcu osobenjaka,
NJenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
Sto zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.

Jedna munja...a zatim noc!Trenutna prelesti
S cijeg pogleda namah novim zivotom disem,
Zar cu te samo u vecnosti ponovo sresti?

Drugde, daleko!Prekasno!Mozda nikad vise!
Jer ne znas kuda cu, ne znam kuda si nestala,
Ti koju mogah voleti, ti sto si to znala!

BODLER
 

Ana_lepotica

Zainteresovan član
Poruka
102
Evo po meni jedne od najdubljih i najlepshih pesama koje sam u zivotu prochitala:


Vrati mi moje krpice



Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

1

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

2

Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

3

Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

5

Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

6

Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7

Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

8

I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9

Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

10

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

12

Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

13

Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje

Vasko Popa
 
M

ms

Gost
Jedino luda jedino pesnik

Iz bistrog zraka
kada utesna rosa
na zemlju vec pada
nevidljivo i necujno
laku obucu jer nosi
ta rosa tesiteljska poput blagih uteha
secas li se onda, secas, plameno srce
kako si negda zedno bilo
nebesnih suza i rosnih kapi
kako si zedjalo, umorno i sprzeno
dok su po zutim stazama travnim
opaki zraci sunca u sutonu
vitlali oko tebe kroz crno drvece
jarki zraci, zaslepljujuci, zlokobni


Ti zenik istine - rugali su se
Ne. Ti si samo pesnik
zverka, lukava, grabljiva, pritvorna
osudjena da vara
da vara uceno i hotice
pohlepna plena
maskirana razlicno
u sebe samu
maskirana u vlastiti plen.
To da je - zenik istine.

Luda jedino. Pesnik.
Samo sareno pricalo
pod maskama lude o svemu i svacemu
leprsajuci po varljivim parovima reci
po dugama-varkama
izmedju laznih nebesa
sunjajuci se i svrljajuci naokolo
jedino luda. pesnik jedino

i to je zenik istine...

Ne miran, ukocen, gladak, hladan
u kip pretvoren
u sveti stubne smesten pred hramove
vrata nekog boga
ne. nego dusman takvih kipova vrline
divljini, zavicaju, blizi nego hramovima
pun macije obesti
kroz svaki prozor iskacuci
hop. u svakakvi udes
svaku prasumu nanjusivsi
da bi u prasumama
medju sarolikim zverima grabljivim
ti poput greha zdrav, lep i saren vitlao
sladostrasnih usana
opijen rugom, paklom krvozedno
loveci plen, krisom trcao obmanjujuci...

ili orlu slican koji dugo
dugo nepomicno u bzdane gleda
u svoje bezdane...
oh.. kako se oni sunovracuju tu
nanize, sve dublje
u sve dublje dubine obrusavaju
i zatim se
naglo
okomito strmoglavi
strelovito sjuri medju jagnjad
svirepo ih zeljan
i mahnit za dusama jagnjecim
srdit i jarostan prema svemu
sto izgleda samo dobrostivo
poput ovce kudravo
blesasto, blagonaklono od jagnjeceg mleka...

eto takve su
orlovske, panterske
pesnikove ceznje, takve su
tvoje ceznje ispod hiljadu maski
ti ludo. Pesnice.

ti koji si coveka gledao
kao boga i kao jagnje
rastrgnut boga u coveku
kao i ovce u coveku
i smejati se rastrzuci

to je, to je tvoja blazenost
blazenost orla i pantera
blazenost pesnika i lude

u bistrom zraku
kada se srp mesecev
zelen medju purpurnom rumeni
i zavidan vec prikrada
i dusmanin danu
svakim svojim korakom potajno
kosi vreze ruza
sve dok ne padnu nazad
blede, u senu noci
tako padoh i ja sam negde
iz ludila moga za istinom
iz bezumnih mojih ceznji
za velikim danom
umoran od dana, bolan od svetla
padoh dole, u suton u senku
istinom Jednom
spaljen i zedan nje
secas li se jos, secas plameno srce
kako si nekad zedno bilo

Bas ja izgnan da budem
od svake istine
luda sam i nista drugo
PESNIK jedino.

FRIDRIH NICE
 
M

ms

Gost
Jedino luda jedino pesnik

Iz bistrog zraka
kada utesna rosa
na zemlju vec pada
nevidljivo i necujno
laku obucu jer nosi
ta rosa tesiteljska poput blagih uteha
secas li se onda, secas, plameno srce
kako si negda zedno bilo
nebesnih suza i rosnih kapi
kako si zedjalo, umorno i sprzeno
dok su po zutim stazama travnim
opaki zraci sunca u sutonu
vitlali oko tebe kroz crno drvece
jarki zraci, zaslepljujuci, zlokobni


Ti zenik istine - rugali su se
Ne. Ti si samo pesnik
zverka, lukava, grabljiva, pritvorna
osudjena da vara
da vara uceno i hotice
pohlepna plena
maskirana razlicno
u sebe samu
maskirana u vlastiti plen.
To da je - zenik istine.

Luda jedino. Pesnik.
Samo sareno pricalo
pod maskama lude o svemu i svacemu
leprsajuci po varljivim parovima reci
po dugama-varkama
izmedju laznih nebesa
sunjajuci se i svrljajuci naokolo
jedino luda. pesnik jedino

i to je zenik istine...

Ne miran, ukocen, gladak, hladan
u kip pretvoren
u sveti stubne smesten pred hramove
vrata nekog boga
ne. nego dusman takvih kipova vrline
divljini, zavicaju, blizi nego hramovima
pun macije obesti
kroz svaki prozor iskacuci
hop. u svakakvi udes
svaku prasumu nanjusivsi
da bi u prasumama
medju sarolikim zverima grabljivim
ti poput greha zdrav, lep i saren vitlao
sladostrasnih usana
opijen rugom, paklom krvozedno
loveci plen, krisom trcao obmanjujuci...

ili orlu slican koji dugo
dugo nepomicno u bzdane gleda
u svoje bezdane...
oh.. kako se oni sunovracuju tu
nanize, sve dublje
u sve dublje dubine obrusavaju
i zatim se
naglo
okomito strmoglavi
strelovito sjuri medju jagnjad
svirepo ih zeljan
i mahnit za dusama jagnjecim
srdit i jarostan prema svemu
sto izgleda samo dobrostivo
poput ovce kudravo
blesasto, blagonaklono od jagnjeceg mleka...

eto takve su
orlovske, panterske
pesnikove ceznje, takve su
tvoje ceznje ispod hiljadu maski
ti ludo. Pesnice.

ti koji si coveka gledao
kao boga i kao jagnje
rastrgnut boga u coveku
kao i ovce u coveku
i smejati se rastrzuci

to je, to je tvoja blazenost
blazenost orla i pantera
blazenost pesnika i lude

u bistrom zraku
kada se srp mesecev
zelen medju purpurnom rumeni
i zavidan vec prikrada
i dusmanin danu
svakim svojim korakom potajno
kosi vreze ruza
sve dok ne padnu nazad
blede, u senu noci
tako padoh i ja sam negde
iz ludila moga za istinom
iz bezumnih mojih ceznji
za velikim danom
umoran od dana, bolan od svetla
padoh dole, u suton u senku
istinom Jednom
spaljen i zedan nje
secas li se jos, secas plameno srce
kako si nekad zedno bilo

Bas ja izgnan da budem
od svake istine
luda sam i nista drugo
PESNIK jedino.

FRIDRIH NICE
 
M

ms

Gost
Deca srece

Covek je imao psa
psa kog je zvao Amor
latinski to je ljubav
covek ga hranio pas ga lizao
covek je milovao psa
i lizao ga kad su bili sami
ponekad cak i lajao
da ugodi
psu
to je moj pas
moja ljubav
govorio je covek
to je moj covek lajala je Ljubav
ali jednog dana
tuznog tuznog dana
covek je primetio neke stvari
oh.. kada jedem nesto bolje
manje dam svome psu
oh.. ako primeti
on ce pobeci
a ja cu sam ostati
svoga psa necu vise imati
svoju ljubav
moju ljubav
ubicu je
pojescu je
nista nece biti izgubljeno
i ubija je
jede
ali na kraju obeda
pojavljuje se ispod stola i umiljava se
avet psa
mahinalno covek baca seni kost
kost
ali avet pseca
dobro se oseca
u pokrov umotana
kost za nju nije hrana
zivim okom odmeri coveka
skoci na njega i pojede ga
onda iz trpezarije
klateci se podje
Amor ziv zivcijat
brzo sebi dodje
pa potrci
Amor
potrci Ljubav po gradu
treba joj drugi Gospodar
ljubav za umiljavanje
ljubav za milovanje
ljubav za bicevanje
ljubav za umiranje
ljubav za prozdiranje
prozdiranje
prozdiranje......
......
.....
...
..
.................................. :twisted:


ZAK PREVER
 
M

ms

Gost
Vincent van Gogh

Starry starry night
paint your palette blue and gray
look out on a summer`s day
with eyes that know the darkness in my soul
shadows on the hills
sketch the trees and the daffodils
catch the breeze and the winter chills
in colors on the snowy linen land.

Now i understand
what you tried to say to me
and how you suffered for your sanity
and how you tried to set them free
they would not listen , they did not know how
perhaps they`ll listen now......
............... :shock:
 

MladjaVR

Početnik
Poruka
16
Kako vam se svidjaju moje pesme? Napisao sam 31 pesmu na Engleskom, a mahom sa 15 god.(juce sam napunio 18!).
Ovako sam je ZAISTA upoznao:
"THE BEGINNING"
Everything has begun
Under the morning sun
The snow below was melting away
Can you remember that day?
You flapped your hair
And I was there
The magic of love drugged me
And you were the only one I could see
I was standing on the ground
And listening to that sound
It was the song of your voice
That left me no choice
But to love you cincerely
With all my body - completely

"DARLING"
You are the part
Of my heart
You are the light
That I follow
You are the water
That I swallow
You are my mistress
When I am asleep
In my heart
You are so deep
You are the one
For whom I sing
Girl, remember
That you are my darling

"HARD TO SAY I LOVE YOU"
These careless birds I see
bring back the hope in me
for I have sought
for love, I thought
you could show me,
thought you could love me

I wish you can hear
you needn't to have fear
as long as I am near
for you are so dear

And these skies I pray to
help me see through
the fog of bad dreams,
dispel all the sins,
they keep away the disgrace
so I can see your face

Have mercy, look at me
tell me what do you see
is it an ordinary boy in love?
or is he high above?
try to understand - he needs your touch
because there is no such
a pretty gesture to do
as to say:"I love you!"
 

LBarbara

Buduća legenda
Moderator
Poruka
38.886
ADRIJEN


Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra

ili proletnjeg…

Grešila sam, priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala…

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
 
Top