Песме политичког садржаја, револуција кроз реч и риму....

Poruka
20.637


У завичај се враћам с' пута оштрице мача
На лицу носим бројне успомене деценије рата
На кожи сумпора задах из дубине мрака Хада
Појас красе ми јатаган и скалп самог Врага
Трофеји чију цену док не скончам ћу да плаћам
С' тугом гледам преко рамена где беху моја браћа
Тешка срца поглед враћам назад, на обрисе замка
Чију велелепност сада крије злослутна магла
То је путоказ за којим гладан недељама трагам
Мамузама терам вранца преко познатих стаза
Где дочекује ме тајац, с' куле непознат барјак
Као намерника странца ме зауставља гарда
Величанства нашег, краља, мога рођеног брата
Под претњом стрелаца чувара одводе ми верног ата
'Место славног генерала, сад персона сам нон грата
'Место братског загрљаја, додир окова хладан
Без старијег брата, прво постао сам владар
Па у сенци моћног Царства, црв сам постао, вазал
Ништа мање жена, злата. Само народ данак плаћа
Ал' ме ноћу мори призор који непрестано сањам
Славног ратника са вранца, што из похпода се враћа
Чију оштрицу мача крвљу топи моја глава
Зором двором звоне крици поремећеног здравља
Није помогао видар, није помогао травар
Нити песма древног врача, ни талисман црног мага
Дању, ноћу, испред врата ми удвостручена стража
Хорда ухода без скрупула на четри стране трага
Да сазна о оном' због ког' не могу да спавам
Неизвесност дуго траја, све до данашњег дана
Кад на капији, без знања, мојој гарди паде шака
На коленима, окованог, доводе ми брата
А ја, глув за његов вапај, шаљемо поруку за Цара
У ери лажи, преваре и дволичности Царства
К'о јеретк сам утамничен, због истинског јунаштва
Претња осталој властели, смеси порока и сала
Пример победничког повратка из вечног огња Пакла
Инквизитори се труде, уз помоћ гнусних справа
Да за своје лажне тврдње болом изнуде признања
Да на крају смрта ја прихватим к'о неку врсту спаса
Несвесни да не хајем што кост и месо страда
Док душу пече рана грешних дела мога краља
Због похлепе, без срама, име губи часна каста
А тиранин владар земљом предака, без страха
Се шепури са свитом напасника и пљачкаша
А у срцу, после свега, мржње нема за брата
У тамницу док ступа, снагом последњег даха
Желим му повратак на пут с' ког је скренуо у разврат
Напуштам долину плача. Замном остаје нада
Пред унакаженим телом генерала јунака
Без живота остављеном, као гозба јату врана
Уз крик гласан, 'сред блата на колена падам
Свестан да сам грешан, да одавде нема назад
Од сада носим крст, на души смрт свога брата
Само један је правац да се спере срамна љага
Празним ризнице, богатства трошим на оруђа ратна
Од града до града ширим борбени барјак
Под којим од давнина моји чине дела салвна
Ова земља је наша! Нема другог господара
Сваки педаљ крви вредан. Окрећем се против Царства
Декаденције и мана којим прете свима нама
 


Welcome to Srbija...

Welcome to Србија где мурија убија
Где нема правде ни за лек и само Бог је судија
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу
Уместо да се играју - клинци се иглају у вену
Где узори су лопови, дилери, певачице
Клинке не порасту, а већ су постале јебачице
Док млечни још се климају на мобилни се снимају
Ортацима из школе у ВЦ-у како шипују
После се питате зашто немамо децу
А ја питам Бога да л' памти нашу адресу
Цео живот на чекићу, слушам исту песму
33 године кад се окренем, где су
Неки кажу мени: "Сачекај још мало, па да крене
Промене су процес за које потребно је време
Иди кући пиши риме - не разумеш ти те теме
Пусти да нас воде паметнији од тебе"
А ја им кажем: "Издајници, палите од мене
Слушајте добро сада ово саопштење
Оформили смо фракције, екипе су спремне
Као 'Бадер Мајнхоф“' има све да вас сјебем"
Спреман као 'Хамас' репетирам калаш
К'о 'Новембар' ја те вребам док не постанеш мој талац
Као Апис, 'Црна рукаћ, за преврате сам зналац
К'о Београдски Синдикат држим чврсто правац.

Ово је питање живота и смрти
И ове реке крви пустили сте први
Сатеран у ћошак ја немам избор други
Свестан сам да губим, али биће ваших жртви.

Ово је питање живота и смрти
Проклињем вас Богом, јер ме терате да мрзим
Одговор је терор не би ли ме чули
Преживети нећу, али биће ваших жртви.

Све сте нам узели, и част и достојанство
Па шта није јасно када сутра неко с' маском
До зуба у оружју, неки очајник у градском
Да чује се гласно дигне све у ваздух
Газите по нама, газите и мртве
Не гледате назад - само паре да се врте
Док угледни грађани секу кила гудре
Радници у судници секу себи прсте
Некад је значило кад неко има школу
Сад хиљаде таквих виси на бироу
Гледају у шољу кад ће шљаку да забоду
Док ви гледате у понуде да забодете бољу
Распродајете државу, шибицарите лову
Пуштате стоку да једни друге кољу
Не прљате руке - то није за господу
Убијате Србију без отиска на пиштољу
Док ви окрећете главу од муке и беде
Држите медије који могу све да среде
Народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе
Шре ће умрети гласно него тихо да избледе
Од метроа у Токију до воза у Бомбају
По сваку цену да за нашу борбу знају
Живот је јефтин када избор ти не дају
Зато наплатићемо кожу да поруке трају.

Ово је питање живота и смрти
И ове реке крви пустили сте први
Сатеран у ћошак ја немам избор други
Свестан сам да губим, али биће ваших жртви.

Ово је питање живота и смрти
Проклињем вас Богом, јер ме терате да мрзим
Одговор је терор не би ли ме чули
Преживети нећу, али биће ваших жртви.

Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада
Опет је знак Синдиката на небу изнад града
Столица на врата, заглављена квака
Преко уста трака, да те питам нешто сада
Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде
Једни губе - други грабе, јачи једу слабе
Гледам барабе ове наше како играју на карте
Тероризам, вирус, криза - плаше да заташкају срање
У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју
Решење или грешка - немам више ни дилему
Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу
Да живе у бољем систему ја ћу да умрем за идеју
Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу
У животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу
У скупштинском холу држим зољу и бомбу
Одајте последњу пошту дискретном хероју
Зној капље по папиру, последњу пишем жељу
Остајте ми здрави, верни нашем хтењу
И кад умрем за истину испуните моју вољу
Пољубите за мене неку Србију бољу.

Ово је питање живота и смрти
И ове реке крви пустили сте први
Сатеран у ћошак ја немам избор други
Свестан сам да губим, али биће ваших жртви.

Ово је питање живота и смрти
Проклињем вас Богом, јер ме терате да мрзим
Одговор је терор не би ли ме чули
Преживети нећу, али биће ваших жртви.
 


У завичај се враћам с' пута оштрице мача
На лицу носим бројне успомене деценије рата
На кожи сумпора задах из дубине мрака Хада
Појас красе ми јатаган и скалп самог Врага
Трофеји чију цену док не скончам ћу да плаћам
С' тугом гледам преко рамена где беху моја браћа
Тешка срца поглед враћам назад, на обрисе замка
Чију велелепност сада крије злослутна магла
То је путоказ за којим гладан недељама трагам
Мамузама терам вранца преко познатих стаза
Где дочекује ме тајац, с' куле непознат барјак
Као намерника странца ме зауставља гарда
Величанства нашег, краља, мога рођеног брата
Под претњом стрелаца чувара одводе ми верног ата
'Место славног генерала, сад персона сам нон грата
'Место братског загрљаја, додир окова хладан
Без старијег брата, прво постао сам владар
Па у сенци моћног Царства, црв сам постао, вазал
Ништа мање жена, злата. Само народ данак плаћа
Ал' ме ноћу мори призор који непрестано сањам
Славног ратника са вранца, што из похпода се враћа
Чију оштрицу мача крвљу топи моја глава
Зором двором звоне крици поремећеног здравља
Није помогао видар, није помогао травар
Нити песма древног врача, ни талисман црног мага
Дању, ноћу, испред врата ми удвостручена стража
Хорда ухода без скрупула на четри стране трага
Да сазна о оном' због ког' не могу да спавам
Неизвесност дуго траја, све до данашњег дана
Кад на капији, без знања, мојој гарди паде шака
На коленима, окованог, доводе ми брата
А ја, глув за његов вапај, шаљемо поруку за Цара
У ери лажи, преваре и дволичности Царства
К'о јеретк сам утамничен, због истинског јунаштва
Претња осталој властели, смеси порока и сала
Пример победничког повратка из вечног огња Пакла
Инквизитори се труде, уз помоћ гнусних справа
Да за своје лажне тврдње болом изнуде признања
Да на крају смрта ја прихватим к'о неку врсту спаса
Несвесни да не хајем што кост и месо страда
Док душу пече рана грешних дела мога краља
Због похлепе, без срама, име губи часна каста
А тиранин владар земљом предака, без страха
Се шепури са свитом напасника и пљачкаша
А у срцу, после свега, мржње нема за брата
У тамницу док ступа, снагом последњег даха
Желим му повратак на пут с' ког је скренуо у разврат
Напуштам долину плача. Замном остаје нада
Пред унакаженим телом генерала јунака
Без живота остављеном, као гозба јату врана
Уз крик гласан, 'сред блата на колена падам
Свестан да сам грешан, да одавде нема назад
Од сада носим крст, на души смрт свога брата
Само један је правац да се спере срамна љага
Празним ризнице, богатства трошим на оруђа ратна
Од града до града ширим борбени барјак
Под којим од давнина моји чине дела салвна
Ова земља је наша! Нема другог господара
Сваки педаљ крви вредан. Окрећем се против Царства
Декаденције и мана којим прете свима нама


Mile care,pocelo je a :per::hahaha::rotf::hahaha1::hahaha1::hahaha1:
 


Говор браниоцима Београда мајора Драгутина Гавриловића:
"Тачно у 3 часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна Команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да бринете за ваше животе који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!"

Не знам где сам, лежим у глувој мрачној соби
Али знам да нисам мртав, јер исувише ме боли
Као кртица у рупи користим мирис и додир
Хладне шипке кревета, на болест смрди фротир
Цевчица из руке се завршава у боци
Док у паници схватам да завој прекрива ми очи
Скорела крв под газом несносно ме сврби
Ваљда сам у болници, најгоре слутим
Дозивам у помоћ, надам се да ће ме чути
Ваздух напушта ми груди, ал' изостају звуци
Да схватим шта се догађа узалуд се мучим
У сећањима тражим делић слагалице кључни.

Извучен нам је број, ми више нисмо битни
Јуришамо у бој само народ да преживи
Сложили смо корак, усмерили мисли
Потребан је сваки борац као бедем офанзиви.

Предах од крви, тишина гробна
Дужином хоризонта тежак барута облак
И километри жице, сат каже да је зора
Живот тече негде, ја изгубио сам корак
Дуго падала је киша, у костима хладноћа
Каљава вода спира зидове рова
Нови запис у дневник и опет ме копка
Да ли су то можда моја последња слова
Прича једног вода, људи сваког соја
У униформе иста све их обукла је борба
Кроз безумље фронта, један другом одан
Неодлучност једног за све би била кобна
Наредба иста сваког јутра се чека
Ослобађамо места којим не памтим имена
После погибељног јуриша до последњег метка
Судбина је крвава на врху бајонета
Долазим себи, покрет истог часа
Гледам лица око себе, добро позната гримаса
Оружје на готовс, на место дневник враћам
Артиљеријска ватра нашем јуришу је пратња.

Први корак кроз блато, под унакрсном ватром
Отежано дисање под заштитном маском
Освајање ничије земље, метар по метар
Мирис барута и крви који носи ветар
Лешеви и рањеници, не чују се крици
К'о страшила масакрирани, грче се на жици
Топовско месо, оловни војници
Ово поље је табла - ми фигуре у игри
Немам времена да мислим, пролећу хици
Ни не види се положај до којег треба стићи
Док живота је у мени руке нећу дићи
За виши циљ - ми уопште нисмо битни.

Крвљу плаћамо цену слободе... Опрости нам Господе...

Језа ми пролази кроз кичму од страха
Скидам маску, успевам да дођем до даха
Пеку ме очи од крви што се слива
Сви и даље јуре - није стала офанзива
Устајем полако, нога ми се грчи
Осећај се враћа и почињем да трчим
Зуји ми у ушима, ал' не видим шта се догађа
Почињем да пуцам - не знам да ли погађам
Пробили смо линију - непријатељ се повлачи
Улетели у ров више него одлучни
Да идемо до краја дуго чекао се помак
Очи у очи - бајонет у стомак.

Извучен нам је број, ми више нисмо битни
Јуришамо у бој само народ да преживи
Сложили смо корак, усмерили мисли
Потребан је сваки борац као бедем офанзиви.

Извучен нам је број, ми више нисмо битни
Јуришамо у бој само народ да преживи
Сложили смо корак, усмерили мисли
Потребан је сваки борац као бедем офанзиви.
 

нам да много тражим, ал' 'ајде пробај - стани
Само на тренутак око себе поглед баци
Живимо животе к'о на фабричкој траци
Док нас неко сортира, држи нас у шаци
Бира да л' смо добри или шкартира и баци
А ми слушамо инструкције к'о гласове лудаци
Препуштени струји као чамац на олуји
И нико да се сети чему кормило служи
Нико да се сети да мисли својом главом
Пуштамо програм да нам каже шта је стварно
Буљимо у екран да би упознали неког
Преко пута седимо, а тако смо далеко
Речи губе смисао, понављају се фразе
Користе се оне које најбоље пролазе
Нико се не труди да нешто ново каже
Свима је лакше да остану са стране
Ај' изађи мало напоље, тамо где је акција
Да видиш стварност ван новинских редакција
Да чујеш из прве руке како стоје ствари
Па да вратимо се назад вредностима старим.

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако мислиш да је касно и кад станеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
И кад напољу све стане - ту ћу опет бити ја.

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако промене те плаше, и кад паднеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
Док не залечимо ране - ту ћу увек бити ја.

Ја сам пети елемент ове музике, појачај звучнике
Изађи из љуштуре, пусти звук да с' тобом путује
Пробај опет да се бутујеш, јер систем ти је уништен
Живот је умишљен, ал’ ја могу да регулишем
Осети пулс луднице, не плаши се, тргни се
Дуго времена си провео на дебљем крају узице
Заборави сапунице и набачене удице
Докажи да си краљ, да поседујеш улице
Сузне очи погледе су сузиле, многе су збуниле
Речи неког судије због којег машта умире
Мозак је програмиран да упија инструкције
Лажи су мелем за умртвљене функције
Ал’ стижу нове фракције, револуција на траци је
Ђафе Селасије брани душу нације
За све пропуштене акције и стање хибернације
Доноси вам сате праве 'менталне редакције'
Буди стрпљив, прати ме, само без панике
Изађи боље напоље и обуци брзе патике
Да поделимо залихе вредности правих
Јер време лети брзо, а лоше су нам навике.

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако мислиш да је касно и кад станеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
И кад напољу све стане - ту ћу опет бити ја.

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако промене те плаше, и кад паднеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
Док не залечимо ране - ту ћу увек бити ја.

Ту сам ја...

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако мислиш да је касно и кад станеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
И кад напољу све стане - ту ћу опет бити ја.

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако промене те плаше, и кад паднеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
Док не залечимо ране - ту ћу увек бити ја.

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако мислиш да је касно и кад станеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
И кад напољу све стане - ту ћу опет бити ја.

Ако треба - ту сам ја, мало маште - ту сам ја
Ако промене те плаше, и кад паднеш - ту сам ја
Ако желе да те врате, и кад се лаже - ту сам ја
Док не залечимо ране - ту ћу увек бити ја.
 

ali, Zare, da zalimo kako ce se razdvojimo,

ti od mene, ja od tebe, ja ce idem na daleko.

Ja ce idem na daleko, na daleko belo Vranje,

ce se pisem u kumite, u kumite mlad kumita.

Pa ce uzmem kralsku sablju i toj kralsko sve oruzje,

pa ce idem ck u Pcinju, ck u Pcinju Presev-Kazu,

pa ce predjem Vardar vodu, Vardar vodu bs golemu,

ce se tepam s tija Turci, s tija Turci Arnauti.


Zali, placi da zalimo kt ce slunce da ogreje,

kt ce slunce da ogreje ti pomisli od Boga je,

ti da znajes toj je mojo, toj je mojo belo lice,

ti da znajes toj je mojo, toj je mojo belo lice.


Kt ce vetar da poduvne ti pomisli od Boga je,

pa ti rekni toj je moja, toj je moja blaga dusa.

Kt ce rosa da zarosi ti pomisli od Boga je,

pa ti rekni toj su moje, toj su moje drobne sluze.
 

Back
Top