Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
У завичај се враћам с' пута оштрице мача
На лицу носим бројне успомене деценије рата
На кожи сумпора задах из дубине мрака Хада
Појас красе ми јатаган и скалп самог Врага
Трофеји чију цену док не скончам ћу да плаћам
С' тугом гледам преко рамена где беху моја браћа
Тешка срца поглед враћам назад, на обрисе замка
Чију велелепност сада крије злослутна магла
То је путоказ за којим гладан недељама трагам
Мамузама терам вранца преко познатих стаза
Где дочекује ме тајац, с' куле непознат барјак
Као намерника странца ме зауставља гарда
Величанства нашег, краља, мога рођеног брата
Под претњом стрелаца чувара одводе ми верног ата
'Место славног генерала, сад персона сам нон грата
'Место братског загрљаја, додир окова хладан
Без старијег брата, прво постао сам владар
Па у сенци моћног Царства, црв сам постао, вазал
Ништа мање жена, злата. Само народ данак плаћа
Ал' ме ноћу мори призор који непрестано сањам
Славног ратника са вранца, што из похпода се враћа
Чију оштрицу мача крвљу топи моја глава
Зором двором звоне крици поремећеног здравља
Није помогао видар, није помогао травар
Нити песма древног врача, ни талисман црног мага
Дању, ноћу, испред врата ми удвостручена стража
Хорда ухода без скрупула на четри стране трага
Да сазна о оном' због ког' не могу да спавам
Неизвесност дуго траја, све до данашњег дана
Кад на капији, без знања, мојој гарди паде шака
На коленима, окованог, доводе ми брата
А ја, глув за његов вапај, шаљемо поруку за Цара
У ери лажи, преваре и дволичности Царства
К'о јеретк сам утамничен, због истинског јунаштва
Претња осталој властели, смеси порока и сала
Пример победничког повратка из вечног огња Пакла
Инквизитори се труде, уз помоћ гнусних справа
Да за своје лажне тврдње болом изнуде признања
Да на крају смрта ја прихватим к'о неку врсту спаса
Несвесни да не хајем што кост и месо страда
Док душу пече рана грешних дела мога краља
Због похлепе, без срама, име губи часна каста
А тиранин владар земљом предака, без страха
Се шепури са свитом напасника и пљачкаша
А у срцу, после свега, мржње нема за брата
У тамницу док ступа, снагом последњег даха
Желим му повратак на пут с' ког је скренуо у разврат
Напуштам долину плача. Замном остаје нада
Пред унакаженим телом генерала јунака
Без живота остављеном, као гозба јату врана
Уз крик гласан, 'сред блата на колена падам
Свестан да сам грешан, да одавде нема назад
Од сада носим крст, на души смрт свога брата
Само један је правац да се спере срамна љага
Празним ризнице, богатства трошим на оруђа ратна
Од града до града ширим борбени барјак
Под којим од давнина моји чине дела салвна
Ова земља је наша! Нема другог господара
Сваки педаљ крви вредан. Окрећем се против Царства
Декаденције и мана којим прете свима нама





prava junacka i patriotska 