Pesme na ruskom jeziku

:zimag::grudvanje3:z:mrgreen:
Такав снег, такав снег Дуго се не сећају ових места. Али снег није знао и пао, Али снег није знао и пао Земља је била лепа, лепа и чиста. Снег се врти, лети, лети, И лебдећи снег, Зима брише Све што је било пре тебе. На палом на белом, На палом на белом, На овом чистом бестежинском снегу, Први иде у кревет, Први иде у кревет И плашљив и плашљив На вашем сличном трагу. Снег се врти, лети, лети, И лебдећи снег, Зима брише Све што је било пре тебе. Простори ће се ширити, Шириће се пространства До најдаље јутарње звезде. И верујем да ће ускоро, И верујем у то ускоро Твоји отисци ће ме стићи кроз снег. Снег се врти, лети, лети, И лебдећи снег, Зима брише Све што је било пре тебе. А снег лежи бео-бел као тада, као празан лист папира. И желим да поново заједно лутамо огромним градом, И да овај магични снег не постане снег нашег растанка
 
Песма руске групе Кипелов – Косово поље

На концерту руског рок бенда “Кипелов“, у Москви 2014. године, Валериј Кипелов је први пут отпевао песму “Косово поље“. Текст је написала Маргарита Пушкина, позната руска ауторка за хеви-метал групе.

Валериј Кипелов, легенда руског хард рока, први је вокалиста групе „Арија“ и оснивач групе „Кипелов“. Валериј је православни хришћанин, што се одразило и у његовом стваралаштву. И поред тога што га привлачи хеви метал, ипак су многе његове песме доста лиричне и подсећају на баладе. У том стилу је компонована песма „Косово поље“, коју је Кипелов први пут извео 2014. године. На јесен група „Кипелов” планира да објави нови албум. На њему ће бити и песма „Косово поље”, први пут квалитетно снимљена у студију.

Текст је написала култна руска рок песникиња Маргарита Пушкина. Она каже да је одавно дошла на идеју да напише песму о Косовском боју, али никако није могла да је реализује. „Две или три године су ми се мисли врзмале по глави, бирала сам потребне речи. Импресионирала ме је слика крвавог боја 1389. године између Срба и Турака Османлија. Поред тога, желела сам да причом о далеким временима направим мост између тадашњих догађаја и бомбардовања Југославије 1999. године од стране НАТО-а, као и распарчавања те предивне земље. Светска Историја је велики манипулатор који се поиграва нашом уобразиљом. Све је међусобно повезано све проистиче једно из другог…”, рекла је Пушкина. Речи о националној српској трагедији саставила је, како каже, за само петнаест минута, а инспирацију је пронашла у делима српског фолклора.

У програму „Осма нота” на Радио Русији, где је у априлу 2017. године изведена премијера студијске верзије песме, Валериј Кипелов је причао о томе како је настала мелодија, а такође о тексту Маргарите Пушкине:

„Дирнула ме је тема трагедије словенског народа. То је у неку руку био експеримент. Код нас је, наиме, увек све обрнуто: најпре се појави музика, а затим наша песникиња Маргарита Анатолијевна Пушкина пише текст уз ту музику. Сада је најпре написан текст, и он се мени веома допао. Рекао сам да би било добро компоновати музику уз тај текст. Пушкина је била одушевљена том идејом, али је музику почела да компонује са другим аутором. Мени се резултат није много допао, па сам ја компоновао своју верзију”, рекао је Кипелов.

Кипеловљева верзија се свима допала. Стварајући песму рок музичар је био инспирисан народним стваралаштвом, између осталог и козачким песмама.

Онима који су на концертима већ чули „Косово поље” Кипелов саветује да обрате пажњу на нове нијансе. На пример, у снимању песме је учествовао хор, захваљујући чему је композиција, по речима руског рокера, постала „монументалнија”.

Песма је посвећена догађајима из 1389. године, али је сада актуелнија него икада, уверен је Валериј. Он је изразио наду да ће нова песма моћи да уједини Русе у овим сложеним временима.

„Косово поље” је монолог ратника који умире на бојном пољу. Он предвиђа будућа страдања српског народа на Косову, где је и сам он погинуо за своју веру и где ће једнога дана „процветати кроз црвене макове”. У последњој строфи ратник се обраћа својој вољеној: „Нисмо се венчали, вољена. Буди невеста другоме ратнику”. Кипелов каже да је у почетку текст садржао још један фрагмент, у коме монолог поменуте девојке подсећа на плач Јарославне у „Слову о походу Игореву”, али се на крају од њега морало одустати.

Косово поље​

Поље моје у бескрај се разлегло,
поље моје, крвљу натопљено.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.

Ја те, света земљо, нећу оставити:
као звезда падалица сијаћу над тобом,
бићу сенка ветра који шуми
над разнетим срцима твојих јунака.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Овде се светло с тамом сукобило,
са силама жигосаним знаком ђавола.
Ту, где су за крст, за земљу нашу пали,
у пролеће црвени макови ће да процветају.
Пашћемо овде за крст, за нашу земљу
и расцветаће се опет црвени макови.

Нека се небо над пољем отвори,
нека нам оно суди како је право.
Ти ми, драга, ниси била суђеница,
буди зато другоме јунаку млада.

Косово поље,
поље Косово,
поље – црних косова.
Косово поље,
поље – црних косова.

Косово поле

Мое поле без конца и края,
Мое поле кровью напоенное.
Что случится в будущем, я знаю –
Поругание, да купола сожженные.
Что случится в будущем, я знаю –
Поругание – купола сожженные.

Не покинуть мне Святую Землю,
Я вернусь в нее звездой упавшею.
Вместе с ветром пролечу я тенью,
Над разбитым сердцем войска нашего.
Вместе с ветром пролечу я тенью,
Над разбитым сердцем войска нашего.

Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.
Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.

Здесь граница света с силой вражьей,
Темной силою, плененной знаком Дьявола.
Здесь легли за крест, за землю нашу,
Расцветем весной цветами мака алого.
Ляжем здесь за крест, за землю нашу,
Чтоб расцвесть весною цветами мака алого.

Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.
Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.

Пусть омоет небо поле ливнями,
Нас рассудит с памятью по-честному.
Я не венчан был с тобой, любимая.
Стань другому воину невестою.
Я не венчан был с тобой, любимая.
Стань другому воину невестою.

Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.
Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.

Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.
Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.

Косово поле, поле Косово –
Косово поле, поле Косово –
Поле черных дроздов.

Кипелов - Косово поле (Звезды и кресты. Концерт в Стадиуме 27.10.2017)

 
Poslednja izmena:
Ovo me podseća na nešto...
Rusija, sneg i mirna samoća..
Kako li se nisam setila ovoga pre?

Srebrna muzika iz zaleđenog jezera....💛
:D💛❤️

Picture1gre.jpg

 
:( :heart:
Заљубио сам се у лет до неба
Степски ждралови лаких крила.
Изнад мочвара руских мочвара,
Изнад тишине руских поља.

Заљубио сам се у небо високу буку
Изнад земље птица жудних;
Лепота неостварених мисли
И туга људских лица.

Заљубио сам се у јесењи мрак
Вечити зов ждралова над селом.
Ускоро, ускоро из плавих мочвара дићи ћу се као златни ждрал.

Нека јесење ноћи буду мрачне,
Над пољима је зелена измаглица.
Исплива из зле тишине
Лагана звоњава златног крила.
 
Maa, ljudi moji, je li to mogučee,.. da na prethodnih 7 strana niste slušali ovu pesmu?


Pesma je divna, male šindivile su ženstvene do 'bola',.. po pesmi je nazvan legendarni ruski višecevni bacač, ( Raketni lanseri BM - ...Kaćuše) koji je bio najgora (nemačka) ratna muzika,..

Inače je pesma ljubavna
Procvetale jabuke i kruške,
razvila se magla nad rekom.

Izlazila na obalu Kaćuša,
Na visoku obalu, na strminu.

Izlazila, pesmu zadevala,
o stepskom, sinjem orlu,
o onom, koga je volela,
o onom, čija pisma čuvala.

O, ti pesmo, devojačka pesmo,
ti leti za jasnim suncem,
i borcu na dalekoj granici,
od Kaćuše prenesi pozdrav.

Nek' se seti devojke obične,
Nek' posluša, kako ona peva,
nek' zemlju čuva rodnu,
a ljubav će Kaćuša sačuvati.
 
Maa, ljudi moji, je li to mogučee,.. da na prethodnih 7 strana niste slušali ovu pesmu?


Pesma je divna, male šindivile su ženstvene do 'bola',.. po pesmi je nazvan legendarni ruski višecevni bacač, ( Raketni lanseri BM - ...Kaćuše) koji je bio najgora (nemačka) ratna muzika,..

Inače je pesma ljubavna
Procvetale jabuke i kruške,
razvila se magla nad rekom.

Izlazila na obalu Kaćuša,
Na visoku obalu, na strminu.

Izlazila, pesmu zadevala,
o stepskom, sinjem orlu,
o onom, koga je volela,
o onom, čija pisma čuvala.

O, ti pesmo, devojačka pesmo,
ti leti za jasnim suncem,
i borcu na dalekoj granici,
od Kaćuše prenesi pozdrav.

Nek' se seti devojke obične,
Nek' posluša, kako ona peva,
nek' zemlju čuva rodnu,
a ljubav će Kaćuša sačuvati.
Hvala @Plant :)
Eto, promače nam.
 
:( :heart:
Заљубио сам се у лет до неба
Степски ждралови лаких крила.

Изнад мочвара руских мочвара,
Изнад тишине руских поља.

Заљубио сам се у небо високу буку
Изнад земље птица жудних;
Лепота неостварених мисли
И туга људских лица.

Заљубио сам се у јесењи мрак
Вечити зов ждралова над селом.
Ускоро, ускоро из плавих мочвара дићи ћу се као златни ждрал.

Нека јесење ноћи буду мрачне,

Над пољима је зелена измаглица.
Исплива из зле тишине
Лагана звоњава златног крила.
💛💛
 

Back
Top